Blago nadomak Beograda: U ovoj kući se može uživati u pravoj varoškoj lepoti

U blizini Gročanske čaršije, na uzvišenju u Majevičkoj ulici, nalazi se ovo zdanje, izgrađeno u kosovsko-moravskom stilu

Nekoliko generacija porodice Rančić živelo je u kući u Grockoj počev od kraja 18, odnosno početka 19. veka, pa sve dok Magdalena Rančić, naslednica kuće, nije donela odluku da je zavešta Opštini Grocka.

Preporučujemo

Pored toga što predstavlja spomenik kulture od velikog značaja i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Grada Beograda, Rančićeva kuća specifična je po još nečemu. Jedna je od retkih varoških kuća čiji je izgled i danas potpuno isti, kao što je bio i u trenutku gradnje.

U blizini Gročanske čaršije, na uzvišenju u Majevičkoj ulici, nalazi se ovo zdanje, izgrađeno u kosovsko-moravskom stilu.

Kuća bez eksera

Da sve bude još zanimljivije, ne samo da je za gradnju kuće porodice Rančić korišćen materijal iz tog kraja, već prilikom njene gradnje nije iskorišćen nijedan ekser.

Izuzev širokih streha, ovu varošku kuću karakteriše i krov od ćeramide i divana ili doksat od drveta. Podsećanja radi, doksat je neka vrsta zaštićenog balkona, koji se obično nalazio na spratu i to obično u islamskim kućama. Međutim, kada je u pitanju moravski stil gradnje u srpskoj arhitekturi, divana ili doksat predstavlja svojevrstan produžetak trema, koji je izdignut. Obično je natkriven i štiti ga upravo streha. Najčešće je doksat korišćen za uživanje u toku letnjih meseci.

Upravo zbog odlično očuvanih primarnih arhitektonskih elemenata, ali i zbog kvaliteta i trajnosti materijala, te načina njegove obrade, Rančićeva kuća je stavljena pod zaštitu i okarakterisana kao spomenik kulture od velikog značaja.

Jedna od najvrednijih kuća beogradske opštine

Najverovatnije početkom 19. veka je izgrađena kuća porodice Rančić. Bila je to takozvana kosovska prizemljuša, koja je bila sačinjena od dva dela. Prostorije u kući nisu bile međusobno povezane, a trem na njoj je bio prilično dug.

Smatra se da je polovinom tog veka došlo do brojnih izmena, kada i nastaje karakteristična varoška kuća toga doba. Najverovatnije je u tom periodu izgrađen i doksat.

Centralna prostorija je bila takozvana odžaklija. U toj prostoriji se nalazilo ognjište i to u njenom zidu, te je tako umnogome podsećalo na kamin. Loženjem ognjišta grejan je pregradni zid, tako da je odžaklija imala ne samo estetsku, nego i praktičnu funkciju.

Sve sobe u su prekrivene daskama, dok se na podu odžaklije nalazi opeka. U skoro svakoj od prostorija Rančićeve kuće nalaze se i po dva prozora, što je čini naročito svetlom.

Obično su u varoškim kućama živeli imućniji meštani i to mahom trgovci, ali i dobrostojeće zanatlije.

Danas se u Rančićevoj kući nalazi Centar za kulturu Grocka. Osim galerijskog prostora, ovde postoji i prostor za različite radionice, kao i galerija na otvorenom i letnja muzička scena.

Sve do polovine 90-ih godina prošloga veka ovde je funkcionisao Zavičajni muzej Grocka, osnivača Instituta za histologiju i embriologiju, doktora Aleksandra Đ. Kostića. Bogata arheološka zbirka se danas može videti u Legatu doktora Aleksandra Đ. Kostića, uz dodatak ličnih predmeta, u galeriji koja se nalazi u gročanskoj biblioteci „Ilija Garašanin“.

(Telegraf.rs)