Na Jadovniku je vreme stalo: Katuni u Tičijem polju su etnografski muzej na otvorenom

Od proleća do jeseni ovaj deo jugozapadne Srbije pravi je raj za planinare i ljubitelje netaknute prirode

Obilje opojnog samoniklog bilja koje poput tepiha prekriva livade i pašnjake, retka divljač, guste šume bukve i smrče, čista izvorska voda, oštar vazduh i katuni – tako bi u najkraćem izgledao opis Jadovnika, planine u jugozapadnoj Srbiji, na obodu Pešterske visoravni.

Dobila je ime po izuzetno teškom životu malobrojnih meštana kad stigne zima i kad snežni smetovi dostignu visinu do tri metra, a magla bude gusta poput testa.

Preporučujemo

Tad se iz katuna izlazi samo ako se baš mora, a put planine kreću samo najhrabriji avanturisti koji žele da iskušaju granice vlastite izdržljivosti i pokušaju da prežive u surovim uslovima koje priroda nameće.

Od proleća do jeseni Jadovnik, zaštićen kao predeo izuzetnih odlika, pravi je raj za planinare i ljubitelje netaknute prirode.

Lincura, narcis i ravnostrani zvončić, gotovo stotinu vrsta ptica gnezdarica, vidre, divlje mačke, vilinski konjici, daždevnjaci, poskoci, 59 vrsta balkanskih endemita..., svi su se smestili na Jadovniku, čineći da ova planina u isto vreme bude i pitoma i opasna za novopridošlice.

Ako se odvažite da krenete u upoznavanje Jadovnika, u jednoj udolini sačekaće vas etnografski muzej na otvorenom. Tičije polje, zaseok sela Milakovići, izgleda kao da je usnulo u vremenu. Krovovi su pod šindrom, „pokrivačem“ napravljenim od iscepanih hrastovih i jelovih dasaka, a pomoćne zgrade prekrivene su slamom.

Ovde se pravi najbolja rakija od divljih krušaka, a svaki zalogaj hrane koji okusite može da nosi prefiks „ekološki“. Stanovnici Tičijeg polja stopili su se sa okruženjem u kom žive i rado će vam ispričati priče o istorijatu svojih porodica koje su na Jadovniku pronašle ovozemaljski mir...

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)