Ukleta mesta u Srbiji koja lede krv u žilama: Top 5 lokaliteta koje turisti posećuju sa zebnjom

Mističnost i nadrealno, legende i priče su nešto što privlači pažnju mnogih ljudi, a upravo i takva mesta postoje u Srbiji

Zelena oaza, lepotica na Balkanu, Srbija je prepuna prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti, predivne arhitekture i još lepših gradova. Iako smo to oduvek znali, protekla godina naterala nas je da se zamislimo kakve sve blagodeti ima naša zemlja.

Preporučujemo

Onemogućeni da putujemo van granica države, usled epidemiološke situacije, fokusirali smo se na zanimljiva mesta Srbije, a osim predivnih planina, mesta za odmor, istorijskih lokaliteta, čistih voda, divljih i uređenih plaža, moguće je posetiti i neka malo drugačija mesta.

Mističnost i nadrealno, legende i priče su nešto što privlači pažnju mnogih ljudi, a upravo i takva mesta postoje u Srbiji. S jedne strane ima i onih sujevernih, sa druge onih koji obožavaju da slušaju legende i mitove koji se vezuju za određena mesta, a naša država obiluje takvim odredištima.

Ovo je pet najpoznatijih "ukletih mesta" u Srbiji.

1. Vodenica Save Savanovića, srpskog vampira

Poznato je da jedina srpska reč koja vodi poreklo iz sprskog jezika, a koristi se u celom svetu jeste vampir. Povod za to je i srpski vampir Sava Savanović.

Na putu ka Bajinoj Bašti, u selu Zarožje, nalazi se prastara vodenica Save Savanovića. Prema rečima meštana, Sava se poslednji put ukazao pre pedesetak godina, ali i dalje stoji bojazan od ulaska na njegovu vodenicu, gde je navodno ubija mlinare.

Kako se navodi, ni najhrabriji ovuda ne prolaze bez belog luka i glogovog koca, najubojitijeg oružja za vampire. Noću se ni oni ne usuđuju.

Ko je bio Sava Savanović?

Sava Savanović je lik iz priče Milovana Glišića "Posle devedeset godina" u kome je on predstavljen kao vampir po legendi koja se priča u ovom kraju.

Po toj legendi, veruje se da je seljak Sava Savanović iz tog kraja posle svoje smrti živeo u staroj vodenici u selu Zarožje. Legenda govori da je kao "vampir" ubijao i pio krv ljudi koji bi došli da melju žito. Kada bi ljudi dolazili na vodenicu on bi im isisao krv i ubio bi ih .

Osim u priči Milovana Glišića, Sava Savanović spominje se i u srpskom horor filmu "Leptirica" iz 1973. godine, koji je inspirisan Glišićevom pričom, kao i u knjizi "Strah i njegov sluga" Mirjane Novaković.

2. Selo Koprivica i mrtva žena u belom

Selo Koprivica kod Zaječara jedno je od onih mesta u kome malo ko sme da šeta po mraku. Ono što većinu u tome sprečava je legenda da noću šeta devojka u venčanici i plaši narod.

Stanovnici ovog sela imaju dve verzije priče: jedna kaže da je to duh mlade koja je pre 50 godina poginula u saobraćajnoj nesreći putujući na medeni mesec, a druga da je to duh devojke koja se obesila kada ju je, pred samo venčanje, verenik ostavio.

Verovanje u priču je prilično izraženo, osim toga neki tvrde da su devojku i videli, pa sada izbegavaju da se kreću kroz selo kada padne mrak.

Oni koji ne veruju, ni ne usuđuju se da provere sami.

Meštani će pričati s vama do večeri, a onda će brzo pohitati u svoje domove.

3. Mrtvački most na Staroj planini

Mrtvački most je most koji se nalazi neposredno ispod sastava Toplodolske reke i Visočice između sela Temska i Topli Do. Ispod mosta teče reka Temštica. Nalazi se na oko 500 metara nadmorske visine, a pored starog mosta je izgrađen novi 1933. godine.

Danas se pored Mrtvačkog mosta nalazi i spomen obeležje na mestu odigravanja bitke u Drugom svetskom ratu.

Postoji priča među lokalnim stanovništvom da se na ovom mestu odigrala bitka hajduka i Turaka. U tom boju je navodno učestvovao hajduk Stojan Stefanović Dubanća iz sela Oreovica.

Jedna verzija priče govori da je on na Mrtvačkom mostu sačekao spahiju Huseina koji je nosio harač od 20.000 groša. Turci su se odmarali u neposrednoj blizini mosta, a hajduci su ih napali. U tom sukobu je poginuo spahija Husein. Od tada se ovaj most naziva Mrtvački most. U drugoj verziji priče, u ovom sukobu sa Turcima poznati hajduk Stanko gine.

Najjezivija legenda kaže da kada padne noć, na tom mostu se čuju krici turskih nasilnika koji su na tom mestu klali i obljubljivali Srpkinje. Kako danas tvrde meštani, odatle se čuje i kako vrište duše nesrećnih žena.

4. Trojanov grad na planini Cer

Trojanov grad je tvrđava na planini Cer koja se pripisuje mitskom biću caru Trojanu, inspirisanom legendama o rimskom caru Trajanu.

Prema legendama, car Trojan je svake noći, iz svoje tvrđave, čije se razvaline i danas mogu videti na planini Cer kod Šapca, prelazio reku Savu i u Sremu otimao devojke. Jedna od poznatih legendi šabačkog kraja kaže da mu je omiljeno svratište bilo jedno selo kod obližnje bare Zasavice, a pobeđen je zahvljajući dovitljivosti, osobini koja je na ceni kako u Mačvi, tako i u Sremu.

On se jedino plašio sunčevih zraka koji ga mogu spržiti i naneti mu veće povrede. Smatra se da ovde ne bi smele žene da šetaju noću.

Druga verzija legende

U drugoj varijanti, car Trojan je bio i dobar i loš. Naime, ovaj demon bio je sposoban da voli, ali njegov način da pridobije nečiju ljubav bio je pogrešan.

Prema tom predanju, car Trojan se zaljubio u cersku vilu, kojoj je sva moć bila sadržana u kosi i u plaštu. Pošto ga vila nije želela, na prevaru joj je uzeo plašt i primorao je da ostane pored njega. Ona mu je rodila pet kćeri: Soku, Kosanu, Vidu, Koviljku. Ipak, osvetila mu se i zbog ukradenog plašta i proklela ga da petu kćer nikada ne pronađe, niti joj sazna ime.

5. Čudovište iz Borskog jezera

Čudovište iz Borskog jezera je kriptid koji navodno živi u Borskom jezeru. Često ga nazivaju ''srpsko čudovište iz Loh Nesa''.

Kada padne noć, na ovom jezeru se pojavljuje senka bez konkretnog oblika, ali sa krilima i konjskom glavom koja izlazi iz vode i zastrašuje ljude. Ovo mistično čudovište ili avet čak plaši i one koji bi stoku odveli na ispašu. Kako kažu ljudi koji tu dovode životinje, dešavalo se da one misteriozno nestanu, a sve prepisuju tome da ih je srpski Loh Nes progutao.

Po prvi put se za ovog kriptida čulo tokom 1980-ih godina kad su se navodno dvojica mladića susrela sa ovim bićem dok su se kupali u jezeru.

Jedan od glavnih razloga koji opovrgava postojanje ovog bića je to što je Borsko jezero nastalo veštačkim putem 1959. godine, podizanjem brane i akomulacijom voda rečice Valja Žoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke. Takođe u periodu pre pre postavljanja brane se nije desio nijedan slučaj susreta sa ovim bićem.

Moguće objašnjenje za navodne susrete sa ovim bićem je to da se radi o viđanju veći primeraka somova i štuka koji borave u ovoj akumulaciji.

(Telegraf.rs)