Do manastira Kumanica vodi katastrofalan put: Bolji prilaz imaju vernici iz Crne Gore nego iz Srbije

Do jedne od najvećih svetinja u našoj zemlji vernici ne mogu lako da stignu

Stari, izlokani zemljani put jedina je veza meštana sela Bare na Pešteru sa ostatkom sveta. Pre svega sa centrom opštine, ali i sa jednom od najvećih svetinja ovog kraja, manastirom Kumanica koji se nalazi na samoj granici sa Crnom gorom.

Preporučujemo

Starešina ove Božije kuće, Nikolaj Bosnić lično je napisao pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kom se naglašava koliko je važno da ovaj manstir konačno dobije prilazni put. Zbog nepostojanja adekvatne saobraćajne deonice, ovde više vernika dolazi iz Crne Gore, nego iz Srbije.

- Od sela Bare do manastira Kumanica, nalazi se više od devet srpskih sela čiji meštani zavise od puta Bare-Kumanica koji je u veoma lošem stanju, a jedina je veza Peštera sa Crnom Gorom i jedina komunikacija meštana ovih sela - napisao je starešina manastira Nikolaj.

Iako su počeli radovi od Bara prema Kumanici, biće urađeno svega 4,5 km, a to neće rešiti problem stanovništva ovog kraja, naveo je starešina i dodao:

- Ostaje još oko devet kilometara puta koji bi se spojio sa magistralnim putem Prijepolje-Bijelo Polje. Ukoliko bi se uradio ovaj put, manastir Kumanica koji se nalazi na poslednjim metrima Republike Srbije, konačno bi bio spojen sa ostatkom države.

Preduzeće „Novi Pazar Put“ trenutno izvodi radove od Bara do škole u selu Vrbnica, u dužini od 4,5 kilometara. Direktor ovog preduzeća, Aleksandar Grbović, kaže da će radovi na ovoj deonici biti gotovi do polovine jula i da je već krenulo asfaltiranje.

- Još uvek nismo dobili nalog od Puteva Srbije, ako stigne mašine su tu i spremni smo da veoma brzo spojimo manastir Kumanica sa pešterskim selima - kaže Grbović.

Trenutno se po nalogu direktora „Puteva Srbije“, Zorana Drobnjaka, radi premer radova za još deset kilometara puta do manastira Kumanica. Premer će biti dostavljen Putevima Srbije za deset dana, a nakon toga treba obezbediti novac i nalog.

Istorijat Kumanice

Srpski srednjevekovni manastir okuplja pripadnike svih veroispovesti, koji veruju u čudotvornost moštiju Svetog Grigorija Kumaničkog. Kumanica se nalazi pod zaštitom države i okarakterisana je kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Ne zna se pouzdano da li naziv manastira vodi poreklo od porodice Kumančići ili Kumanci, za koju se zna da je živela u tim predelima ili od monaha, koji su prema jednoj veriziji, pobegli iz grada Kumanova.

Takođe se ne zna ni ko je bio ktitor ovog manastira.

U ovoj svetinji se čuvaju i mošti Svetog Grigorija Kumaničkog, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći; u porti se često mogu čuti priče o čudotvornim ozdravljenjima.

Postoji jedan sačuvani zapis, u kome je navedeno da je on bio nekadašnji arhiepiskop i prosvetitelj među Srbima. Vernici svih veroispovesti iz okoline, ali i iz ostalih delova Srbije i Crne Gore rado posećuju ovu svetinju.

Poslednja rekonstrukcija manastira posvećenog Saboru Svetog arhangela Gavrila je izvršena 2000. godine.

(Telegraf.rs)