Manastir Pustinja i danas je neotkriveni dragulj: Da li je kletva koju su izrekla braća kriva za to?

Jedno od tumačenja o nastanku naziva manastira je zabeleženo u Letopisu koji se čuva u ovoj svetinji

Najstariji manastir koji pripada eparhiji Valjevskoj Srpske pravoslavne crkve udaljen je oko 20 kilometara od Valjeva. Manastir Pustinja smešten je u klisuri Jablanice, a nadvisuje ga planina Jablanik.

Preporučujemo

Mesto na kome se nalazi ova svetinja je prilično neuočljivo sa puta, pa se pretpostavlja da je to razlog zbog kog mnogi vernici još uvek nisu naročito upoznati sa lepotom i značajem ovog manastira.

Poslednjih godina radi se na obnovi puta do manastira, ali i na izgradnji vodovoda, kako bi život u manastiru za malobrojne monahinje bio bolji.

Kletva koja je obeležila manastir

Do danas nije sa sigurnošću utvrđeno ko je bio ktitor ovog manastira, ali se pretpostavlja da je on podignut početkom 17. veka na temeljima ranije bogomolje.

Izuzetno je interesantno narodno predanje o nastanku ovog manastira i njegovom simboličnom nazivu, koje je zabeleženo u manastirskom letopisu.

Prema tom predanju, postojala su trojica braće koja su sklopili dogovor da svako od njih sagradi po jednu crkvu kao zadužbinu. Prilikom sklapanja tog dogovora, sva trojica su se zaklela da ne smeju videti crkve dok ne budu u potpunosti završene. I tako i bi.

Kada je svako od njih završio gradnju svoje crkve, sastali su se i krenuli zajedno da pogledaju jednu po jednu. I sve je bilo u redu kada su posetili crkvu u Jovanji i crkvu Gračanicu, koje su sagradili najstariji i srednji brat.

Međutim, kada su ugledali treću crkvu, koju je kao svoju zadužbinu sagradio najmlađi brat, nisu mogli da sakriju oduševljenje njenom lepotom. I umesto da pohvale najmlađeg brata, oni su najpre iz zavisti pitali zbog čega nije i njima rekao da će sazidati tako lepu crkvu, pa da tako isto učine i oni. A zatim su izgovorili kletvu.

Kako je zabeleženo u manastirskom letopisu, a prenosi Eparhija valjevska, dvojica ljubomorne braće su izgovorila:

- Zašto i nama ne kaza da i mi sazidamo ovako lepu crkvu? Da Bog da ti pusta ostala!

Osim ovog tumačenja o nastanku naziva postoji i još jedno, koje se vezuje za sam kraj u kome je ova svetinja podignuta. Kako je u pitanju nenaseljen kraj, pretpostavka je da odatle i vodi naziv manastira Pustinja.

Znamenitosti manastira Pustinja kod Valjeva

Glavna manastirska crkva posvećena je prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice. Iako pripada raškom stilu srpske arhitekture, ova svetinja nema uobičajen izgled. Osim pravougaone izdužene osnove, specifična je i po tome što stremi u visinu, kao i po tome što se u njoj nalazi zidani ikonostas.

U prvoj polovini 17. veka crkva je živopisana, o čemu postoji i svedočanstvo u vidu natpisa. Za zidno slikarstvo manastira Pustinja zaslužni su slikari Nikola i Jovan.

Krajem 18. veka manastir je spaljen i više od 100 godina u njemu nije bilo monaha. Manastir Pustinja kod Valjeva obnovljen je 1953. godine i tom prilikom je podignut i konak.

Od 1965. godine ova svetinja funkcioniše kao ženski manastir. U njemu se osim igumanije Nine, danas nalaze samo još dve monahinje.

Freska poznata kao Sveti Jovan Krilati je možda i najpoznatija freska manastira Pustinja. U ovoj svetinji nalaze se i mnoge relikvije, poput delova odežde Svete Katarine Sinajske i Svetog Nektarija Eginskog, kao i čestice moštiju Svetog Teodora Tirona i Svetih besrebrenika Kozme i Damjana.

Na nekoliko stotina metara od manastira se nalazi izvor vode „Mlakovac“, a nad izvorom koji se nalazi na ulasku u portu trgovac Radivoje Tomić, trgovac 1902. godine podigao je česmu.

(Telegraf.rs)