Sve što ste oduvek hteli da znate o "beogradskom moru": Odakle potiče ime ovog ostrva?
Kratka istorija Ade Ciganlije
Ada Ciganlija je verovatno jedna od omiljenih vikend destinacija svih Beograđana. Idealna je za vožnju bicikla ili ležernju šetnju i druženje, a tokom leta služi kao beg od vrućine.
Preporučujemo
Kažu da svi putevi vode u Rim: Ne, svi putevi vode u ovo banatsko selo!
U užičkom kraju tradicija odoleva trendovima: Komplet lepinja najtraženiji specijalitet
Ovo rečno ostrvo na Savi u Beogradu je veštačkim putem pretvoreno u poluostrvo.
U davna vremena, Ada je predstavljala daleku periferiju koja je dobijala na značaju samo u vreme ratova. Posle oslobođenja Beograda od Turaka, Karađorđe je Adu poklonio komandantu beogradske varoši Mladenu Milovanoviću, a knez Miloš Obrenović je nešto kasnije, 1821. godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, i tako je i ostalo do današnjih dana.
Ali odakle potiče ime Ada Ciganlija?
Hroničari kažu da bi naziv "Ciganlija" mogao da bude složen od keltskih reči "singla", što znači ostvro, i "lia" (podvodno zemljište). Prema toj teoriji ostrvo je dobilo ovo ime zbog promenljivog vodostaja reke Save.
Pri niskom vodostaju to je bila Singa, a pri visokom Lia. "Singalija" se vremenom, zbog prirode jezika, pretvorilo u "Ciganlija".
Prvo Evropsko prvenstvo u veslanju, 1932. godine održano je upravo na ovom mestu, a na Adi su izgrađene tribine za oko 2.500 ljudi.
Ipak, 25. maja davne 1959. godine, Ada je počela da dobija oblik kakav danas poznajemo. Zbog ovoga se ovaj dan slavi kao dan Ade Ciganlije.
Pregrađivanjem desnog rukavca, 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane.
(Telegraf.rs)