Da li Piroćanci zaslužno nose opis škrtica iz viceva? Evo kako će vas zapravo ugostiti u ovom gradu
Stanovnici Pirota se često predstavljaju kao škrtice, ali to je daleko od istine
Da li su upravo stanovnici Pirota i okoline zaslužni za to što se o njima ispredaju različiti vicevi o škrtosti ili je priča o tome vezana za istinite događaje - nije sa sigurnošću poznato, ali se zato svakako zna da su vicevi o Piroćancima izuzetno duhoviti. U njima se ismeva njihova škrtost, koja ide do ekstremnih granica.
Međutim, ako ste imali prilike da upoznate stanovnike Pirota i odete im u posetu, sasvim je sigurno da ste primetili da su oni sve samo ne škrti.
Turnir duhovitosti
Postoji priča da je krajem 70-ih godina prošlog veka u Pirotu obično bio organizovan „Turnir duhovitosti“, na kome su učestvovali stanovnici Pirota, koji su želeli da se takmiče u ispredanju priča, koje će zasmejati posetioce. Tako se došlo na ideju i da budu prezentovani vicevi o Piroćancima, u kojima će oni biti predstavljeni kao izuzetno škrti, nadajući se da će na taj način privući goste u svoj kraj.
Mada je to isključivo korišćeno da bi se privukla pažnja, jer svi koji poznaju makar jednog Piroćanca znaju da oni definitivno nisu škrti, već da jednostavno vode računa o svakom dinaru.
Zapravo se radi o stereotipu, koji se jednostavno prenosi sa kolena na koleno. Tako se može čuti na primer stereotip o tome da su Crnogorci lenji, kao i da su Bosanci ne tako inteligentni, ali je to sve samo prikaz u vicevima.
Ukoliko krenete put Pirota, budite spremni na to da doživite pravo srpsko gostoprimstvo.
Nema tog Piroćanca koji neće svog gosta dočekati kako dolikuje i ugostiti ga najbolji mogući način. A da ne pominjemo i sve one čuvene specijalitete, poput peglane kobasice ili pirotskog kačkavalja, u kojima uživa svaki putnik, koji se zadesi u ovom kraju naše zemlje.
Ranije je jedan od brendova pirotskog kraja bio i čuveni ćilim, a danas su to definitivno gastronomski specijaliteti.
I za kraj, da se malo nasmejemo. Jedan od kraćih i zanimljivijih viceva o Piroćancima veli da u kafiću u Pirotu u vreme proslave Nove godine stoji samo jedan natpis. A on glasi: Voda je neograničena.
Drugi vic koji se često prepričava, a u kome su akteri opet Piroćanci je onaj koji se često pominje i to kao najkraći. I glasi: Komšo... Na šta sledi jednostavan odgovor: Nemam. A i da imam, odakle mi?
(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)