Tvrđava iz 15. veka krije jednu od najzanimljivijih legendi u srpskoj istoriji
Na mestu na kome se reka Kosanica uliva u Toplicu, mogu se videti ostaci utvrđenja, koje je danas okarakterisano kao Spomenik kulture od velikog značaja i nalazi se pod zaštitom države. Međutim, iako je u pitanju istorijski izuzetno značajan lokalitet, čini se da nije dovoljno istraživan, ali je ipak pretrpeo značajna oštećenja.
Preporučujemo
Od 250 do 2.200 evra: Kakve cene nas ove godine čekaju na srpskim planinama, ima li gužve?
Ova prelepa planina nalazi se na samo sat vremena od Beograda, a njen vazduh doslovno čisti pluća
Dvori Mare Branković
Postoje indicije da je ova tvrđava podignuta polovinom 15. veka. Tačnije u vreme kada je turski sultan Mehmed Drugi vraio ćerki despota Đurađa Brankovića na upravu topličku i dubočku teritoriju., koju je ona donela u miraz.
Marina kula, kako se ovaj lokalitet naziva, se nalazi na samom vrhu brda, udaljenog oko 2 kilometra od Kuršumlije.
Osim ostataka bedema i najjače, takozvane donžon kule, ovde se nalaze i ostaci crkve, ali i nekoliko drugih građevina. Međutim, s obzirom na to da nisu vršena neka naročito značajna istraživanja lokaliteta, ne može se sa sigurnošću reći koje su to tačno građevine.
U selu Kastratu, koje se nalazi u blizini je i Markova ili Latinska crkva, za koju se veruje da datira iz polovine 6. veka, odnosno iz doba vladavine cara Justinijana.
Potraga za „skrivenim“ blagom
Iako se smatra da je upravo po despotici Mari Branković, odnosno sultaniji, budući da je bila udata za turskog sultana Murata Drugog, nazvan ovaj lokalitet, narodno predanje veli i da je tu postojala izvesna Mara, koja je imala krčmu.
Međutim, ako ste pomislili da je to Mara iz pesme „Ima jedna krčma u planini“, prevarili ste se. To je druga Mara, jer je ta pesma nastala 1968. godine, kada su pevač Nedeljko Bilkić i autor stihova, Miroslav Čonkić, bili na turneji po Bosni i Hercegovini.
No, bez obzira na to, ovaj predeo privlači pažnju ne samo ljubitelja legendi i istorije, već i onih koji su u potrazi za blagom. Naime, oni koji veruju u priču o skrivenom blagu u utvrđenju nekadašnje sultanije su u nekoliko navrata neovlašćeno prekopavali lokalitet i u velikoj meri ga oštetili.
Da li su nešto pronašli ili ne, ne zna se. Ali se zna da Marina kula nema pažnju kakvu bi trebalo da ima, u svakom smislu. Ostaje nam da vidimo da li će se to u budućnosti promeniti ili će i dalje za ovaj lokalitet znati samo malobrojni, koje zanimaju istorija i arheologija.
(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)