U ovom kraju Srbije možete da okusite najbolja vina: Najstarija pimnica je iz 18. veka
Da li ste za merlot ili šardone?
Nema toga ko do sada nije čuo za čuvene Rajačke pivnice ili pimnice, koje su učinile Negotinsku krajinu nadaleko poznatom.
Preporučujemo
Ako ste navikli da zimujete u inostranstvu, ova zemlja će vas dočekati raširenih ruku
Tvrđava koju su Srbi od milošte voleli da zovu Svetislav: I danas je značajan biser ovog dela Srbije
Ali osim njih, postoje i Rogljevačke pivnice, koje su nepravedno zapostavljene i mnogo ređe pominjane.
Tradicija u selu Rogljevo
Osim u selu Rajac, vinova loza se od ranije uzgaja i u negotinskom selu Rogljevo. Tačnije, postoji priča da su se stanovnici ta dva sela zapravo u prošlosti dogovorili da izgrade posebna sela, u kojima će samo praviti vino.
Za tu svrhu su izgradili specijalne kuće od kamena, od kojih je svaka bila svojevrstan vinski podrum.
Najstarija pimnica u selu Rogljevo potiče iz perioda 18. veka.
U vreme kada je pravljeno vinsko selo, prema dostupnim podacima je u selu Rogljevo postojalo ukupno 162 kuće. A nedugo nakon dogovora meštana, tu je izgrađeno 2 pimnice više, odnosno 164 ukupno.
Nažalost, danas neke od njih nisu baš najbolje očuvane.
Ne samo da na području Negotinske krajine uspevaju vrste poznate kao Game, zatim Merlot i Shardone, već se malobrojni meštani trude da zasade i održavaju zasade određenih autohtonih sorta.
Kada je u pitanju crno vino, autohtona sorta je tamjanika, dok je takozvana bagrina, autohtona sorta od koje se spravlja belo vino, odličnog kvaliteta. Zahvaljujući biljci začinjak, koja uspeva samo u tom kraju zemlje, crna vina iz Rogljevačkih pivnica dobiajju intenzivniju boju, po kojoj su, između ostalog i prepoznatljiva.
Francuska vianrija u Negotinskoj krajini
Da celokupan ambijent bude još interesantniji za posetu turistima iz celog sveta, u Rogljevu se nalazi i pimnica u vlasništvu bračnog para iz Francuske.
Zapravo su oni pre par godina došli u Kladovo, a zatim i u selo Rogljevo, jer su bili u potrazi za zemljištem, koje će odgovarati njihovim zahtevima za uzgoj vinove loze. Naime, želeli su da uzgajaju vinovu lozu na zemljištu, koje će dati maksimalno kvalitetan prinos i od koga će i moći vrhunska vina da budu napravljena.
Slučaj je hteo da prvo probaju neko od vina iz sela Rogljevo, a onda su ubrzo i pokrenuli svoju vinariju.
Danas se svi njihovi proizvodi izvoze u Francusku, a pre pandemije korona virusa je selo Rogljevo posećivao beliki broj turista iz celog sveta, s tim što su, čini se francuski turisti bili najbrojniji.
(Aleksandra Blažević/ Telegraf.rs)