Jedna od najlepših prirodnih atrakcija u Srbiji za koju je malo ko od nas čuo

Upoznajte Srbiju

Da priroda ima svoj način da nam pokaže svoju neobičnost i lepotu, uverili smo se puno puta. A čini se da je prema našoj zemlji bila, nekako posebno darežljiva.

Preporučujemo

U davna vremena, kada je rečica Prerast ponirala u severoistočnom delu Kučajskih planina, na tom mestu je postojao aktivan rased, na kome se nalazila pećina. Vremenom su se desile brojne geomorfološke promene i danas se tu može videti samo svod od krečnjaka u obliku luka, koji se naziva prerast.

A on se nalazi na ulazu u pećinu Samar, po kojoj i nosi naziv prerast Samar.

Prerast i pećina u blizini rečice Prerast

Lučki kameni most, takozvani prerast koji se nalazi u blizini mesta na kome je rečica Prerast ponirala nosi naziv Samar, po pećini na čijem se ulazu nalazi.

Širine je 14 i dužine 10 metara, a visine je 15 metara. Oslanja se na stubove, čija je debljina oko 20 metara.

Ova prirodna lepota istočne Srbije se nalazi se u blizini Svrljiga, u ataru sela Kopajkošara. Od Žagubice je udaljena tek oko 20 kilometara.

Za formiranje pećine Samar je zaslužna Kopajska reka. Za sada se zna da ima hodnike duge nešto više od 3 kilometra, dosta virova i kaskada, pa bez stručnog vodiča ne bi trebalo kretati u obilazak.

Ostaci pećinskog lava, ali i pećinskog medveda su pronađeni u ovoj pećini.

Kako je jedan Srbin oborio svetski rekord?

Ako krenete u obilazak ove prirodne atrakcije, imaćete priliku da pročitate i tekst na spomen tabli, u kome se pominje jedan meštanin sela Kopajkošare.

Reč je o Milutinu Veljkoviću, koji je bio ljubitelj speleologije i došao je na ideju da u pećini boravi neko vreme, kako bi kroz taj eksperiment ukazao na značaj prerasti Samar i istoimene pećine, koja se nalazi u blizini.

Ukupno je 463 dana on boravio pod zemljom i to u periodu od 24. juna 1969. do 29. septembra naredne godine.

Zahvaljujući tome, uspeo je da obori dotadašnji svetski rekord u boravku pod zemljom, a koji je sa 109 dana držao jedan Francuz.

Svaki dan je Milutin beležio svoje misli i ono što je primećivao dok je boravio zatvoren u pećini, a kao rezultat toga je objavljena knjiga Pod kamenim nebom. Za sve to vreme je bio i u kontaktu sa meštanima, uz pomoć radio veze. Kažu da je imao i agregat i da je poneo dovoljno konzervi i vode, a da su ga meštani oduševljeno dočekali kada je nakon 463 dana izašao.

Cela tadašnja zemlja je bila obaveštena o ovom njegovom podvigu, ali to nažalost nije u velikoj meri pomoglo da se prerast Samar i pećina popularizuju.

Danas ovu prirodnu atrakciju istočne Srbije mahom posećuju planinari i avanturisti.

(A.B./Telegraf.rs)