Omiljeno izletište Nišlija: Neobično jezero u obliku slova "L" na padinama Malog Jastrepca

Predstavlja raj za ljubitelje pecanja - osim babuške, ovde se neretko može upecati i šaran, ali i riba poznata kao sunčanica...

Jezero neobičnog oblika, nalazi se u ataru sela Krajkovac, po kome i nosi naziv Krajkovačko. Nešto manje od 30 kilometara ga deli od grada Niša, na jugu Srbije.

Preporučujemo

Kako je nastalo Krajkovačko jezero?

Veštačko jezero u obliku latiničnog slova L je formriano u vreme kada je građena brana na Krajkovačkoj reci, 1986. godine.

Smešteno je na padinama Malog Jastrepca, koji sa Velikim Jastrepcem čini jedan od turistički vrlo značajnijih potencijala u našoj zemlji – planinu Jastrebac.

Selo po kome ovo jezero nosi naziv pripada teritorijalno opštini Merošina. Dužina jezera je 1.600 metara, a široko je oko 500.

Vodom se snabdeva iz dva izvora i to iz Krivajskog potoka i iz Krajkovačke reke.

Omiljeno izletište Nišlija

Iako se u okolini ovog jezera nalaze table upozorenja da je zabranjeno kupanje u Krajkovačkom jezeru, mnogi se o tu zabranu oglušuju.

Plaža na ovom jezeru ne postoji, a posebno treba voditi računa i o činjenici da oni hrabriji, koji žele da se tu okupaju, imaju mogućnost da samo na nekoliko mesta uđu u jezero.

Procenjuje se da je maksimalna dubina 40 metara.

Oko 20 stepeni je temperatura vode u Krajkovačkom jezeru, čak i kada su dani izuzetno topli.

Inače je ovo mesto raj za ljubitelje pecanja. Osim babuške, neretko se tu može upecati i šaran, ali i riba poznata kao sunčanica.

Selo blizanaca

Ono što meštani sela Krajkovac ističu kao posebnu atrakciju ovog kraja je i priča o selu Padina, koje se nalazi u blizini samog jezera.

U tom selu živi  nešto više od 300 stanovika. I sve to ne bi bilo toliko značajno, jer selo kao selo, nije veliko, pa ne broji ni tako mnogo stanovnika.

Međutim, da li zbog čistog vazduha ili zato što se meštani kupaju u vodama  Krajkovačkog jezera ili zato što pojedino drveće koje tu raste, raste uduplo ili ima dva korena, tek u selu Padina ima kuća u kojima se rađaju samo blizanci.

I niko do sada nije uspeo da objasni ovaj fenomen.

Ono što je pohvalno, jeste da na toliko mali broj stanovnika, školu u Padini pohađa oko 50-oro dece. Pre oko 40 godina je zabeleženo rođenje prvog para blizanaca, a ta tradicija se nastavila i kasnije, sve do pre 10-ak godina, kada je u selu rođen poslednji par blizanaca.

Da li će se ta neobičnost nastaviti ili ne, videćemo. A do tada će meštani sela u okolini Krajkovačkog jezera sigurno nastaviti da uživaju u lepotama, koje im je darovala priroda, onako nesebično, kako samo ona to ume.

(A.B./Telegraf.rs)