"Da ne idemo na more, ali da nam dođu Kinezi!?": Kako će izgledati srpski turizam narednih meseci?
Gde je tačno naša zemlja između "ne pada mi na pamet da idem da se zarazim" i kampanje "dobrodošli kineski turisti" koja uskoro kreće i na Alibabinoj platformi
Ceo svet se i dalje bori sa nevidljivim protivnikom - korona virusom, koji, da podsetimo, vodi poreklo iz Kine, a iako se i ona a i naša zemlja i dalje obračunavaju sa COVID-om 19, Srbija već pravi plan kako da kineske turiste privuče da obiđu naše prirodne lepote.
Od 15. maja kreće kampanja preko kineske kompanije Alibaba, preko koje će biti predstvaljena turistička ponuda naše zemlje. Nizom različitih aktivnosti na turističkom portalu, Alibabine platforme Fligi, Srbija će od 15. maja pozvati Kineze da posete našu zemlju kada se uspostavi siguran model za turistička putovanja.
Podsećamo, nedavno je preporučeno domaćim turističkim agencijama da sva putovanja budu otkazana do 31. maja.
- Preko platforme obratićemo se kineskim turistima da posete neku destinaciju u Srbiji. Zauzimamo što bolji start da kineskim turistima približimo potencijal Srbije, s obzirom na to da smo imali ogroman rast kineskih turista - rekao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je početkom marta izjavio ida su Kinezi masovno otkazali ugovorene turisitčke aranžmane do polovine aprila.
Ministar je takođe, gostujući u emisiji Oko na RTS-u 22. aprila izjavio sledeće na pitanje "da li ćemo uopšte ići na letovanje ove godine":
- Nikome neću da kažem nemoj da ideš, ali meni ne pada na pamet. Za svoje pare da idem da bude ograđen, to je ispod svakog dostojanstva. Ja bih razumeo da je to lek, pa da onda čovek i rizikuje, ali da idem i da plaćam skupe aranžmane, dabudem ograđen i gledam oko sebe da li ima nekog da mi prenese virus... Nisam lud da to radim. To nije stvar ni politike, zašto bih dovodio sebe u opasnost, svoju decu? - rekao je nedavno Rasim Ljajić.
Gde smo onda zaista pozicionirani u ovim preporukama?
U Srbiji najviše turista iz Kine
Kineski turisti svake godine zauzimaju značajan procenat po broju poseta i noćenja u našoj zemlji, a prvo mesto po broju dolazaka prvi put su zauzeli prošle godine.
Činjenica jeste da su njihove posete značajne za ekonomiju naše zemlje. Međutim, kada se sve ovo dešava u trenutku kada je još na snazi pandemija na globalnom novou, za koju nije ni u najavi da će je u skorije vreme odjaviti Svetska zdravstvena organizacija, postavlja se pitanje, koliko je pametno privlačenje turista iz zemlje u kojoj je virus buknuo i preneo se na ceo svet. Kao, i, da li će morati da provedu prvo 14 dana u karantinu pri ulasku u našu zemlju, i da li će morati da imaju kao dokaz test da su negativni na korona virus.
Oprez pri izlasku iz Kine
Profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Vladinog Kriznog štaba za borbu protiv COVID-a 19, uverava nas da prvo sami Kinezi, odnosno njihove vlasti, neće dozvoliti da neko ko je rizičan napusti zemlju.
- Nama turizam, ako se ne varam, čini oko 5 do 6 odsto ukupne privredne aktivnosti. Neko bi rekao da to nije bitno, ali je bitno sa stanovništa ukupnog ekonomskog efekta. Mi u stručnom timu, međutim, ne zasnivamo svoj stav na tome. Imamo jednu ekipu koja stalno prati ceo svet, i Kinu, i Južnu Koreju, i Ameriku, i Evropu i Rusiju. I, imamo dnevno objavljenje radove i naučne istraživanja, a pre svega informacije koje se tiču zdravstvenog stanja. Objektivno gledajući, ako o ovom virusu neko ima znanje, i ako neko masovno testira svoje stanovništvo, odna je to Kina. Svi to pokušavaju da rade, ali oni su ti koji su napravili test, koji su ga proizveli masovno. Apsolutno, o svemu znanje imaju Kinezi ali i Južnokorejanci - priča prof. dr Tiodorović.
On ističe da treba znati da ni oni neće pustiti svoje ljude da prelaze granicu tek tako.
- To je kod njih još pod nadzorom. Nisu se oni potpuno otvorili. Skinuli su neke zabrane na granicama, to je iz privrednih razloga, a ne turistički, tako da to nije potpuno otvaranje. I oni su i biće na oprezu. Nemaju oni drugi talas, kažu da ga može biti, sada imaju samo importovane (uvezene) slučajeve. Poslednjih 15 dana oni su prijavljivali samo importovane slučajeve obolevanja, da li je to Amerikanac, Nemac, koji dođe iz područja gde još vlada virus - kaže naš sagovornik.
Tidorović podseća da u Srbiji ima dosta Kineza koji rade na izgradnji puteva, u Boru... te da se svi oni testiraju i kontrolišu. Još podseća i da je prvi testirani u privremenoj bolnici koja je bila u Hali "Čair", bio Kinez.
Negativan test kao dokaz i sigurnost
Kaže da je još rano govoriti o tome da li će priliskom ulaska u našu zemlju morati da budu 14 dana u karantinu, ali je sasvim siguran da će morati da imaju negativan rezultat testa na korona virus.
- Svi će u svetu na početku tražiti negativan test, da bi imali sigurnost da se ne provuče neki izvor infekcije, i verovatno ćemo i mi to tražiti. Hrvati su već uveli, tako d pri ulasku u Hrvatsku morate da imate test koji nije stariji od 24 sata. Ali, na primer, Francuska je prihvatila i rekla da sve zemlje Šengnena mogu da uđu slobodno, bez testiranja. Znači da postoji neka međusobna informisanost, poverenje, svako radi svoj posao. Evropski centar za zarazne bolesti, čije podatke i mi koristimo, sve to nadgleda. Grci su, sa druge strane, već najavili da svi koji dođu kod njih moraju da imaju test, a šta mi da radimo kada se vraćaju naši odande? Pa, i mi moramo da uvedemo test. Što se karantina od 14 dana tiče, još je rano to zaključivati na ovom nivou koji sada imamo. Trenutno je on obavezan - rekao je prof. dr Tiodorović za naš portal.
Praksa govori da, Kinezi kada došu u Srbiju vole da obilaze kulturno-istorijsko nasleđe i ono što je na UNESKO listi. Zvanična statistika pokazuje da godišnje našu zemlju poseti 102.351 Kineza, od kojih zaradimo 15 miliona evra.
Pretraga reči "Srbija"
A, koliko su oni zainteresovani za Srbiju pokazuje podatak koji su objavili kineski mediji Global Network i Global Times, a koji kaže da pretraživanje reči Srbija na turističkom portalu u Kini Mafengwo, u martu povećano za 480 odsto, a pretraga "vodič kroz Srbiju" za 279 odsto, objavio je nedavno Tanjug.
Feng Rao, direktor Istraživačkog centra za turizam Mafengwo, rekao je da su kineski turisti zbog pandemije virusa korona obustavili putovanja, ali da očekuju da će moći da realizuju turističke planove nakon što epidemija prođe.
- Srbija je prvobitno bila glavna destinacija u Evropi, a njena uzlazna popularnost u Kini u vreme borbe protiv epidemije najverovatnije će podstaći dolazak velikog broja kineskih turista u bliskoj budućnosti - kazao je Feng.
Global Times ukazao je na međusobnu pomoć koju su građani dve zemlje pružili jedni drugima u borbi protiv Covida-19.
Bloger za putovanja pod imenom "Hej, ovo je Susu" postavio je video snimak o putu u Srbiju na kineskoj društvenoj mreži Sina Veibo, koji je prikupio više od 10.000 lajkova i repostova. Mnogi korisnici su podelili uspomene sa putovanja u Srbiju ili priče o prijateljima koje su stekli u Srbiji.
Atrakcija kućica na Drini
Ambasada Srbije u Kini otvorila je 18. marta nalog na Veibu i do sada ima 534.000 pratilaca. Ispod nedavnog posta ambasade u kojem se navodi da kineskim posetiocima nisu potrebne vize za Srbiju, neki od pratilaca su istakli da je Srbija bila prva evropska zemlja koja je ukinula vize za kineske državljane.
U komentarima ispod posta ambasade, kineski građani zatražili su direktne letove između dve zemlje, izražavajući interesovanje da posete Srbiju.
- Posetioci iz Kine čine većinu turista u Srbiji, a pojedine atrakcije u toj zemlji su poznatije u Kini nego u Srbiji - piše Global Times, navodeći kao primer kućicu na reci Drini nedaleko od Bajine Bašte.
Let "Er Srbije" za Kinu
Kada je reč o letovima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka sa kineskom ambasadorkom Kine Čen Bo, da se razmatra uvođenje leta "Er Srbije" do Kine, i da je cilj privlačenje još kineskih turista
- Razmišljamo da uz podršku Kine u narednom periodu, uvedemo let "Er Srbije" za tu zemlju. Cilj je da uz dobar program, plan i kampanju u Kini, privučemo još kineskih turista i dostignemo brojku od pet miliona noćenja - rekao je predsednik.
(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)