Dva najveća grada u Srbiji deli 70 kilometara, ali i potpuno drugačiji mentalitet

Beograd i Novi Sad su jako blizu a, čini se, miljama daleko

Prestonica Republike Srbije i glavni grad srpske pokrajine Vojvodina su u malo čemu slični. Mada, zavisi iz kog ugla posmatrate i od koga zatražite mišljenje.

Preporučujemo

Ako upitate Beograđane da li oni, ipak malo podsećaju na Novosađane, možda se i uvrede, jer su oni ipak stanovnici glavnog grada. A opet ako upitate Novosađane da li između njih i Beograđana ima možda sličnosti, lako se i oni mogu uvrediti, uz napomenu da oni ipak dolaze iz Srpske Atine, koja je nekad bila poznata po kulturi, umetnosti i svačemu nečem lepom.

Možda je ipak bolje ne pitati, već sagledati činjenice.

Beograđani vs Novosađani

Odmah da razjasnimo nešto: niko ovde ne govori negativno ni o Beograđanima, ni o Novosađanima. I naravno da u oba grada žive ljudi koji poštuju jedni druge. Sve navedeno je više generalno rečeno i uopšte ne mora ni da bude u potpunosti istinito, jer zavisi na koga iz Beograda ili Novog Sada ste naišli kada ste formirali mišljenje.

I jedni i drugi tvrde da su svi dođoši loši i da su uništili ono što je činilo duh Beograda i Novog Sada. Ipak, ono što ni jedni ni drugi neće da kažu jeste da su se u oba grada uvek doseljavali ljudi i iz manjih sredina i iz drugih država. Naravno da je to i potpuno očekivano, jer se radi o glavnom gradu države i pokrajine. Al' probajte vi to da objasnite starim Beograđanima i istinskim Novosađanima. Garant nećete uspeti!

Često se može čuti i da se stanovnici Beograda i Novog Sada baš i ne vole. Zašto je to tako, može samo da se objasni na jedan način. Sujetni su i jedni i drugi, koliko god se to nekome sviđalo ili ne. Svako veliča svoje, bez razmišljanja o tome da i jedan i drugi grad, kao i ljudi u njima, mogu i te kako lepih i pozitivnih stvari da ponude.

Što se tiče opštih karakteristika, uvreženo je mišljenje da su Novosađani nekako rezervisani i da se trude da održe onaj gospodstveni duh, koji je krasio stanovnike tog grada u prošlosti. Danas je to, ipak drugačije. Naravno da su Novosađani zadržali nešto od gospodstva ranijih generacija, ali nema potrebe to toliko otvoreno isticati u komunikaciji.

Sa druge strane, Beograđani jesu srdačni i trude se da pomognu svakom strancu. Strancu kažemo, ali Novosađaninu ne u tolikoj meri. Obično se rukovode time da im smeta nadobudnost Lala, kako vole da ih zovu. Mada, ako upoznate prave stanovnike glavnog grada Vojvodine, shvatićete da oni ustvari uopšte nisu ni nadobudni, niti neprijateljski nastrojeni prema Beograđanima. Jednostavno im je mentalitet drugačiji.

Isto se može reći i za Beograđane. Glas koji ih prati da baš i „ne mirišu“ stanovnike Novog Sada, ali i ostalih manjih gradova u zemlji je pre mit nego realnost.

(A.B./Telegraf.rs)