Više volimo da odmaramo u inostranstvu nego u Srbiji: Zašto nam je tuđe slađe?
Mislite o tome...
Volimo Grčku, tačnije, mnogi tvrde da je obožavaju i u njoj najradije letuju... znamo svako i veće i manje mesto, ali i brojne arheološke lokalitete u toj zemlji. Posetili smo Italiju, videli Veneciju, Rim i druge gradove... znamo i sve priče i pričice o Vatikanu, Koloseumu i drugim atrakcijama ove zemlje. Čak mnogi od nas znaju i gde treba jesti picu ili popiti kafu širom Italije.
Oni koji su imali nešto više sreće u finansijskom smislu, posetili su London, Njujork ili odmarali na Kubi, Maldivima i ostalim egzotičnim destinacijama. Upoznali su Dubaji, Portugal, letovali u Španiji, Turskoj ili na Malti.
Zanimljivo, o svim tim destinacima srpski turisti znaju dosta. Zašto? Pa pretraže internet i saznaju sve informacije na taj način ili se raspitaju kod ljudi, koji su imali prilike da ih posete. I nije tu ama baš ništa čudno... Najpametnije što mogu da učine, ali i najkorisnije, jeste da pre odlaska u neki grad ili letovalište, odnosno zimski centar, pokušaju što više korisnih informacija da pribave.
A gde je tu Srbija?
Zemlja koja se može pohvaliti Panonskom nizijom, kao i Deliblatskom peščarom, te planinama, čijih se čak više od 30 vrhova nalazi na nadmorskoj visini od preko 2 hiljade metara. Brojnim jezerima, rekama i banjskim lečilištima, ali i retkim vrstama biljaka i životinja... i mnogo čime još.
Ali, čini se da to prosečnom Srbinu ipak nije dovoljno da bi se potrudio da upozna bolje svoju zemlju.
Zato o Srbiji mnogo više zna stranac, koji je posmatra kao atraktivnu turističku destinaciju, što ona sasvim sigurno i jeste.
Kako objasniti nekome ko je oduševljen Morahalom banjom u susednoj Mađarskoj da u Srbiji postoji Vrnjačka banja, koja je jedno od najstarijih lečilišta na području naše zemlje? Kako objasniti nekome da nema potrebe da ide u Francusku, Austriju ili Italiju na skijanje, jer mi imamo Kopaonik i Staru planinu, recimo.
Koliko je teško to objasniti, isto toliko je praktično nemoguće objasniti da ne moraju da idu da posećuju manastire u Grčkoj, dok ne posete srpsku Svetu Goru, odnosno manastire koji se nalaze u Ovčarsko–kablarskoj klisuri. Ili da nema potrebe da budu oduševljeni slapovima reke Krke, dok ne vide vodopade na Staroj planini u Srbiji.
Mada je Srbija zemlja sa velikim turističkim potencijalom, čini se kao da se mnogi Srbi donekle ustručavaju od toga da to istaknu. Neko drugi da je na našem mestu bi svakako znao na koji način da poveća posetu stranih turista, jer naša zemlja zaista ima izuzetno mnogo atrakcija da ponudi.
Sve to pada u vodu kada shvatimo da prosečan srpski turista, na primer ne zna gde se nalazi jedina banja sa slanom vodom u našoj zemlji ili gde je Lazarev kanjon, odnosno zašto se Dolina jorgovana baš tako zove ili gde se nalazi manastir Gornjak i po čemu je specifičan.
Tek kada shvatimo da zapravo i ne možemo istinski voleti ni poštovati nijednu zemlju, dok ne upoznamo sopstvenu, nećemo moći ni da ponudimo strancima mogućnost da uživaju u svim onim lepotama, kojih u Srbiji ima i više nego dovoljno za svaki ukus.
Mislite o tome!
(A.B./Telegraf.rs)