Grčka kolonija u Nišu: Kako su uopšte Grci završili u Srbiji i uspeli da zadrže nacionalni identitet

Grčka kolonija već decenijama postoji u Nišu

Nisu Grci samo u Grčkoj. Ima njih u celom svetu. Kako u južnoj Italiji i Rusiji, tako isto i u Ukrajini, ali i u Srbiji, Australiji i u mnogim drugim državama.

Preporučujemo

Podaci koji su dostupni, pokazuju da oko 7 miliona njih živi van matice. Pretpostavlja se da je taj broj mnogo veći, jer su se neki i asimilovali u novo okruženje, te donekle izgubili dodir sa nacionalnim identitetom, pa ne osećaju potrebu da se identifikuju kao Grci i dalje.

Na sreću, to je kod Grka prilično retko.

Grk je Grk gde god živeo

Sve i da je u pitanju dete iz mešovitog braka, možete biti gotovo sigurni da će grčki roditelj dati sve od sebe da svom detetu već od najranijeg uzrasta prenosi informacije o zemlji, kulturi i običajima. A ako bude u mogućnosti, sigurno će dete upisati ili u grčku školu, ako postoji ili će ga samostalno učiti jezik.

Naravno da ima i drugačijih Grka. Onih koji već u narednoj generaciji gube vezu sa maticom, te zaboravljaju nacionalni identitet. Takvi Grci se vrlo brzo i lako asimiluju, te u većini slučajeva već pripadnici druge generacije ne znaju jezik, a priču da su njihovi preci iz Grčke, provlače tek reda radi. 

Specifičnost ovog naroda je davanje imena, pa po tradiciji prvi unuk uvek nosi dedino, a prva unuka babino ime. Svi oni Grci u Srbiji i u drugim zemljama, koji se nisu asimilovali, ovo i te kako poštuju. A uz to, njihova deca zadržđavaju izvorni oblik imena, iako žive u drugoj zemlji. Upravo to i jeste jedan od paramatera, po kome možete da prepoznate da li se radi o Grku koji poštuje tradiciju i maticu ili je reč o onome, koji je spreman da se brzo i prilično lako asimiluje.

Otkud Grci u Nišu?

U mnogim gradovima širom naše zemlje postoji grčka zajednica. Jedna od njih se nalazi i na jugu, u Nišu.

Iako ne postoje tačni podaci o tome u kom periodu su se naseljavali, zna se da je to uvek bilo usled nepovoljnih, uglavnom političkih prilika. Najveći priliv grčkog stanovništva u našu zemlju je zabeležen nakon turskog genocida nad grčkim stanovništvom u Maloj Aziji i u doba kada je u Grčkoj bila na vlasti diktatura. Svakako da je bilo i sporadičnih, pojedinačnih dolazaka Grka u Srbiju.

Niš je grad koji toplo dočekuje sve goste. A Nišlije su ljudi žustrog temperamentna, ali izuzetno gostoljubivi. Takvi su danas, a takvi su bili i ranije. Zato i nije čudno što su mnoge grčke proodice odlučile upravo ovde da se nastane.

I za razliku od, na primer grčke zajednice u Somboru, čiji su se članovi izuzetno brzo asimilovali, Grci u Nišu su uspeli donekle da očuvaju svoj nacionalni identitet.

Udruženje grčkih potomaka u Nišu, simbolično nazvano Grčka svetlost, je osnovano 2001. godine sa ciljem očuvanja grčkog nacionalnog bića. Aktivnosti ovog udruženja su usmerene mahom na promociju grčke kulture, običaja i tradicije. 

Oko 70 porodica, čije je poreklo grčko, danas zvanično žive u Nišu. Neki od njih su sačuvali običaj davanja imena, neki nisu. Uglavnom su grčke žene prihvatale prezimena svojih srpskih muževa, ali su ipak deci davale grčka imena. Postoje i slučajevi da su porodice u potpunosti očuvale i prezime i grčka imena, te tako pokazale da poštuju tradiciju svoje matične zemlje.

Ono što je naročito intereantno, a što retko ko zna jeste da je nedavno preminuli Hristos Janulis, unuk čuvenog Janisa Janulisa boravio pre koju godinu u Nišu. Tom prilikom je dobio plaketu počasnog građanina niške opštine Pantelej, ali je i otkrio ploču na kojoj je pisalo ime njegovo dede.

Jedini grad u Srbiji, koji ima i ulicu Janisa Janulisa je Niš, što je zaista za poštovanje. 

Na taj način su Nišlije simbolično odale priznanje ovom velikom čoveku za nesebično delo. Kada su srpski vojnici nakon Albanske golgote bili prebačeni na obližnje ostrvo Vido, bilo je i onih koji su ostali na Krfu. Neki od njh su tu i skončali, pa je bilo potrebno pronaći mesto gde će biti sahranjeni.

Upravo za taj trenutak je bitan Janis Janulis, koji je dao celu svoju njivu na poklon hrabroj srpskoj vojsci, da preminuli vojnici na njoj počivaju. Iako su prilikom gradnje spomen kosturnice na ostrvu Vido, zemni ostaci svih preminulih preneti, iz velikog poštovanja prema srpskim vojnicima Janis nikada više nije obradio zemlju na toj njivi. 

(A.B./Telegraf.rs)