Put do Grčke preko Bugarske je lepši, ali naporniji: Šta vas očekuje u tranzitu od Srbije do Soluna
S obzirom na to da je reč o noćnoj vožnji, prelepe krajeve Bugarske kroz koje prolazite na putu do Grčke nećete moći lepo da vidite
Otkako je polovinom aprila Grčka otvorila granice i najavila novu turističku sezonu, građani Srbije koji tradicionalno odlaze na odmor u "zemlju Helena" počeli su da pakuju kofere i kreću put omiljenih letovališta.
Preporučujemo
Državljani Srbije mogu od 21. juna u Grčku i sa negativnim antigenskim testom
Zašto je Grčka raj za Srbe: Na ulici se čuje "Dobar dan", svako vam može biti prijatelj
Iako je nedavno otvoren prelaz Evzoni preko Severne Makedonije koja državljanima Srbije od 15. juna do 15. avgusta obezbeđuje besplatnu putarinu, i dalje je u opticaju put preko Bugarske.
Put preko Bugarske do Soluna duži je oko 70 kilometara, ali treba napomenuti da je značajan deo ove deonice klasična magistrala, a ne auto-put, kao i da je deo puta ruiniran zbog radova koji su u toku.
Do Grčke se preko Bugarske ide pre svega zbog toga što granični prelaz Evzoni ne radi u noćnim satima, baš u vreme kada bi trebalo preći granicu. Za povratak je lakše organizovati put preko Skoplja, jer se grčko-severnomakedonska granica prelazi u kasnim popodnevnim, tj. ranim večernjim satima ukoliko planirate noćnu vožnju ka Beogradu ili severnije.
Preko Severne Makedonije, od Đevđelije do Beograda više nema silaska s auto-puta.
Bugarska: Put je zanimljiviji, ali teži
S obzirom na to da je reč o noćnoj vožnji, prelepe krajeve Bugarske kroz koje prolazite nećete moći lepo da vidite. A u vožnji ćete se namučiti, bar od granice do Sofije.
Upravo na ovom delu auto-put je izgrađen samo na jednoj deonici, dok se ostatak vozi magistralnim, ali veoma lošim putem, koji podrazumeva i kaldrmisane deonice, prašinu, suženja...
Čini se da su u toku veliki radovi na produženju auto-puta, međutim, za sada, mora da se koristi alternativni obilazak.
Prolazi se i malim delom kroz Sofiju, odnosno kroz njeno predgrađe i tik uz poslednje urbano naselje Ljulin. Tada počinje vožnja auto-putem sve do Blagoevrgrada.
Sledi planinska deonica magistrale, vožnje kroz šumu i pored najviših planinskih masiva na Balkanu, ali put je u dobrom stanju. U pojedinim delovima trake razdvaja čak i velika crvena štrafta, koja verovatno u zimskim uslovima doprinosi bezbednosti, jer se bela linija ne vidi od snega.
Ipak, na više mesta ugledali smo zloslutni znak "crna tačka".
Na jednom displeju stajao je broj poginulih u saobraćajnim nezgodama tokom prošle godine u Bugarskoj...
Auto-putem se, ipak, nastavlja dalje od Kresne do Kulate, a Kulata - Promahonas je integrisani granični prelaz na grčkoj strani (slično kao što je reč o Preševu na srpsko-severnomakedonskoj granici).
Put se nastavlja dalje ka Solunu vijugavim, ali dobrim auto-putem.
Zanimljive su i poruke sa elektronskih displeja koje možemo čitati duž puta.
Na primer, Grci nas podsećaju da kroz Centralnu Makedoniju (regiju) moramo da nosimo masku, a Bugari da oprezno vozimo. Naučićete i neku bugarsku reč koju vam putari upućuju, a način na koji kažu "vozi" će vas nasmejati.
Inače, put od Soluna do Evzonija u vreme kada zalazi sunce najlepša je deonica - zlatni sat dolazi na mestu gde počinju planine, a poslednji zraci sunca se promaljaju kroz brda, oblake i drvorede.
(Telegraf.rs)