Zašto su Grci "veći" pravoslavci od nas?

Činjenica je da shvatanje pravoslavlja u Srbiji i u Grčkoj nije isto

Gde god se okrenete dok boravite u Grčkoj, primetićete ili neku manju kapelu ili krst. Onima koji nisu okrenuti veri će to možda izgledati u najmanju ruku čudno, da ne kažemo preterano. Ipak, oni koji su odgajani u duhu pravoslavlja, i te kako znaju da cene to što su Grci jedan od retkih naroda, koji u velikoj meri poštuje svoju veru i toga se ne stidi.

Preporučujemo

Činjenica je da i u našoj zemlji postoje ljudi koji maksimalno poštuju pravoslavlje, ali je isto tako neosporna činjenica da se, uopšteno rečeno, mi kao vernici, u velikoj meri razlikujemo u odnosu na Grke.

Pravoslavlje od malih nogu

Možda će nekome, ko nema dodira sa Grcima, osim tokom letovanja, ovo i zvučati neuobičajeno, ali u grčkim porodicama se deca od malena uče veri. Nije ništa neobično, ako imate tu sreću da doživite Uskrs u Grčkoj, recimo, pa da vas najmlađi Grci upute u to koji se običaji poštuju.

Istini za volju, potpisnik ovih redova jeste ostao zatečen posle objašnjenja deteta od 5-6 godina da će njegov tata sada ući u crkvu i doneti nam preuzeti Blagodatni oganj da zapalimo naše lambade, kako se u Grčkoj nazivaju posebno ukrašene sveće za najveći hrišćanski praznik. Zatim je usledilo i još mnogo objašnjenja ovog mališana o tome šta će uraditi deka pre ulaska u kuću, po povratku iz crkve,što je apsolutno za svaku pohvalu, kada se uporedi sa recimo detetom istog uzrasta iz naše zemlje.

I nikoga ne želimo da unizimo ovom konstatacijom, ali je činjenica da su deca u Grčkoj od malih nogu mnogo više usmerena na pravoslavlje i crkvu nego deca u Srbiji, svidelo se to nekome ili ne.

Naravno, izuzetaka ima na obe strane, ali generalno rečeno, situacija je takva.

Školska godina uz sveštenički blagoslov

Opet će možda nekome to da zvuči neuobičajeno, kada se uporedi sa našom zemljom. Ali, prvi dan školske godine u Grčkoj, barem u mlađim razredima, ne može da počne dok u školu ne dođe sveštenik i ne blagoslovi decu i početak nove školske godine.

A da bi taj dan bio još značajniji i svečaniji, obično se tada samo deca upoznaju sa učiteljima i preuzimaju knjige, a škola počinje sutradan. Još jedan način iskazivanja poštovanja pravoslavnoj veri, svakako.

I na kraju, psovke...

Ne idu uz ovu temu, istina, ali ne možemo da se na njih ne osvrnemo. Ono što čudi mnoge Grke, koji inače ne prezaju od od korišćenja psovki i to vrlo sočnih, jesu pojedine psovke koje mi kao narod, u globalu koristimo. Zapravo su neprijatno iznenađeni činjenicom da jedan pravoslavni narod može da opsuje sunce, Boga, majku i slično.

Naravno da je to stvar opšte kulture, u to nema sumnje. Ali isto tako nema sumnje ni u činjenicu da veći deo našeg naroda i te kako zna da opsuje i to onako, baš baš neumesno.

Da li je to postalo deo naše (ne)kulture, pitanje je, ali se ne može prenebregnuti da grčki narod i dalje uspeva da očuva ne samo pravoslavni duh, nego i tradiciju, što se nažalost u našem narodu polako gubi.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)