Grci o propaloj sezoni: "To je izbor između smrti od gladi ili smrti od kovida"

Grčka preispituje način na koji posmatra turizam

Mnogim našim turistima je i te kako za smetala činjenica da Grčka i dalje ne otvara svoje granice za stanovnike van zone Šengena i Evropske Unije. Međutim, kako to izgleda iz perspektive stanovnika ove zemlje, retko ko je razmišljao.

Preporučujemo

Tokom juna meseca, na grčkom ostrvu Santorini, koje je jedno od najposećenijih u toku sezone, meštani prosto nisu mogli da veruju da ove godine neće videti turiste.

Ipak, tog dana se dogodilo nešto, što je uticalo na to da meštani poveruju da će njihovo ostrvo  posećivali turisti i ove godine. Na Santoriniju se pročulo da je u glavni grad pristigla porodica iz Francuske. Čini se da niko nije mogao ni o čemu drugom da razgovara, osim o tome, što je bilo vrlo čudno, uzevši u obzir da u proseku tokom godine ostrvo poseti oko 2,8 miliona ljudi iz celog sveta.

- To je efekat koji je izolacija imala na lokalno stanovništvo, tako da su svi počeli samo da pričaju o tri osobe koje su stigle na ostrvo. To su bili prvi strani posetioci koji su kročili na Santorini, od kako je Grčka izašla iz blokade tokom maja, pa su se ostrvljani sa pravom nadali da će ih biti mnogo više - izjavio je meštanin Mihail Thermogenis za National geographic.

Ne tako dugo nakon tog događaja, već sredinom jula, činilo je da se sve polako vraća u normalu. Aerodromi širom Grčke, kao i morske luke su bile otvorene za turiste iz gotovo celog sveta, uz izuzetak određenih zemalja pod velikim rizikom. Mada su mnogi strani posetioci dolazili na Santorini, strah od virusa i ekonomske teškoće su svakako uticale na to da broj posetilaca bude manji.

Od prihvatanja do zabrinutosti

U tom periodu je Grčka dobila pohvalu da je brzo i efikasno pružila odgovor na aktuelnu pandemiju korona virusa. I pre nego što je zabeležen i jedan smrtni ishod, vlasti u Grčkoj su donele vrlo stroge odluke. Zatim su usvojena vrlo važna ograničenja, tako da je već tokom marta meseca gotovo cela Grčka bila u karantinu. Postojala je mogućnost izlaska, ali uz navođenje razloga za to i činilo se da su mnogi Grci u velikoj meri sve to poštovali.

Ali kako se bližio početak letnje turističke sezone, vrlo brzo su ljudi postajali zabrinuti. Poznato je da više od četvrtine BDP-a u Grčkoj dolazi iz oblasti turizma, tako da je bilo zastrašujuće za mnoge da će ostati bez očekivanih prihoda.

- To je izbor između smrti od gladi ili smrti od korona virusa. Područje u kome se nalazi moja taverna ima mnogo stanova, koji se izdaju preko platforme Airbnb, tako da bez stranih gostiju mi nemamo toliku posetu, naveo je Jorgos Kukulis, vlasnik taverne u Atini.

Kriza na ostrvu Lezbos

Broj turista u Grčkoj se poslednje decenije značajno povećao, te je tokom 2018. godine zabeležen rekord od 33 miliona posetilaca. Međutim, poslednjih godina je zabeležen pad broja turista na određenim lokacijama, kao što je ostrvo Lezbos, na kome je u toku izbeglička kriza, što je uticalo na smanjenje broja turista.

Još je početkom septembra kamp za izbeglice i migrante u mestu Morea na Lezbosu zadesio požar, kada je oko 13.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Sve to naravno utiče i na posetu turista, a samim tim se odražava i na meštane koji žive od turizma.

Kakva je situacija sada u Grčkoj?

Očekuje se smanjenje broja posetilaca za čak 70% do kraja ovogodišnje turističke sezone. Smatra se da će najteže biti pogođena ostrva i to Santorini, Mikonos i Rodos, koja u velikoj meri zavise od turizma i međunarodnih dolazaka.

Međutim, ostrva poput Ikarije, koje najčešće posećuju lokalni turisti bi mogla mnogo bolje da prođu u ovoj situaciji.

Koje mogućnosti ima Grčka?

Trenutno aktuelna pandemija i sve posledice, do kojih je došlo su odlična prilika da Grčka preispita način na koji pristupa turizmu, a u smislu da on bude održiviji.

Svakako bi trebalo uzeti u obzir različite aspekte i sagledati celokupnu situaciju u drugačijem svetlu.

Mnogi stručnjaci smatraju da je pandemija korona virusa uticala na to da se mnogo bolje sagleda degradacija prirodnog okruženja, do koje neosporno dolazi usled masovnog turizma.

Primera radi, broj turista koji su ranije posećivali Santorini je u određenim trenucima bio toliko veliki da su se ljudi sa pravom pitali da li i infrastruktura ostrva i celokupan ekosistem to mogu da podnesu.

- To su sve stvari koje će morati da se promene ako Grčka i dalje želi da se oslanja na turizam, kao jedan od svoja dva ili tri glavna izvora prihoda, smatra Thermogenis.

Primera radi, na ostrvu Paros, koje se nalazi na oko 2 sata vožnje brodom od Santorinija je trenutno aktuelna akcija pod nazivom Clean Blue Paros. Reč je o inicijativi koja ima za cilj da poveća broj preduzeća, koja će se baviti eliminacijom plastičnog otpada.

Upravo trenutno aktuelnu pandemiju, odnosno pauzu koja je neosporno usledila, su stanovnici ovog grčkog ostrva iskoristili da poboljšaju kvalitet ove inicijative i da uključe što više pravnih lica u nju, kako bi na taj način doprineli povećanju ekološke svesti i poboljšanju kvaliteta uslova života na samom ostrvu.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)