Koliko je odsustvo srpskih turista u ovoj sezoni nanelo štete grčkom turizmu?
Ostaje nam samo da zaboravimo ovu sezonu i da se nadamo da će naredna biti bolja
Činjenica da je nemogućnost putovanja u Grčku u većem delu ovog leta dovela do toga da mnogi vrlo negativno komentarišu ovu odluku Vlade Grčke, ipak ne može osporiti zvanične podatke o broju poseta naših turista toj zemlji.
Iako mnogi misle, a čak nisu prezali ni od toga da u komentarima na društvenim mrežama navedu da Grčka živi od srpskih turista, činjenice ipak pokazuju drugačije.
Koliko srpskih turista letuje u Grčkoj?
Naravno da se nećemo osvrtati na vogodišnju sezonu, jer je sasvim sigurno da to nije merodavno, uzevši u obzir da je Grčka u jednom trenutku otvorila granice za srpske turiste, a kasnije ih i zatvorila.
Prema zvaničnim statističkim podacima, tokom juna meseca prošle godine je vazdušni saobraćaj na području Grčke bio veći za 2%, u odnosu na isti taj mesec prethodne godine. Takođe je primećeno i da je za 6,9 procenata bilo manje drumskog saobraćaja.
Hoteli u Grčkoj su imali popunjenost od 87%, a najveći broj turista iz Velike Britanije, Italije, zatim Nemačke je rezervisao noćenja u hotelu.
Značajno je pomenuti i da se među prvih 10 zemalja iz kojih dolaze turisti avionski u Grčku nalaze Poljska, Švedska i Holandija, kao i Češka. Treba svakako pomenuti i ruske turiste, kao i Francuske i izraelske, koji procentualno ostvaruju najviše učešće u turizmu Grčke.
Posmatrano opet tokom juna prošle godine, granični prelaz Evzoni, koji u većini slučajeva koriste turisti iz naše zemlje, a koji letovanje provode u Grčkoj je tokom juna meseca prešlo oko 406.000 turista. Primera radi, tokom maja je bilo 155.000 prelazaka.
A ukoliko posmatramo juni mesec 2018. godine, preko prelaza Evzoni je prešlo oko 389.500 vozila u junu, a tokom jula i avgusta po oko 610.000. Ukupan broj prelazaka u toku cele 2018. godine preko graničnog prelaza Evzoni je bio oko 3 miliona. Ali ovde treba uzeti u obzir da je to period od januara do decembra meseca 2018. godine.
Statistički podaci su vrlo jasni i ukoliko recimo taj broj prelazaka graničnog prelaza tokom sezone pomnožimo sa četiri osobe u svakom automobilu, doći ćemo do cifre, koja sasvim jasno pokazuje da srpski turisti definitivno nisu u samom vrhu onih, koji posećuju Grčku.
Sve to naravno ni u kom slučaju ne znači da posebno severni deo Grčke nema poteškoća usled zatvorenih granica i nemogućnosti dolaska srpskih turista, ali svakako treba biti realan.
S obzirom na to da oko 1,2, eventualno 1,3 miliona turista iz Srbije godišnje poseti Grčku, a da turisti iz recimo Nemačke i Italije, kao i drugih zemalja posećuju ovu zemlju u mnogo većem broju, sasvim bi i nama trebalo da bude jasno da su komentari tipa da je Grčka izgrađena od novca srpskih turista potpuno besmisleni i neprimereni.
Međutim, ono što često mnogi izgube iz vida jeste da su srpski turisti poznati kao izuzetno verni i da iz godine u godinu odlučuju upravo u Grčkoj da letuju, pa čak i ako su letovanja u nekim drugim zemljama povoljnija. Ipak, najpre zbog blizine, turisti iz naše zemlje su usmereni upravo na sever Grčke, pa se može smatrati da je taj deo zemlje i najpogođeniji trenutno aktuelnom odlukom grčke Vlade da još uvek ne omogući nesmetani ulazak srpskim turistima u Grčku.
Očekivano je i da reakcije budu različite, ali ni u kom slučaju ne treba zaboraviti ni drugu stranu priče, odnosno činjenicu da su Grci, koji su zaposleni u turističkom sektoru, a žive u severnom delu Grčke, odnosno posebno u oblasti Halkidiki, i te kako mahom revoltirani zbog ove odluke i činjenice da nisu u mogućnosti da ugoste turiste iz Srbije, koji čine najveći broj njihovih gostiju.
Jedino što nam u ovoj situaciji ostaje jeste da se potrudimo što pre da zaboravimo ovu sezonu i da se nadamo da će naredna biti bolja.
(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)