U čemu je tajna Paralije, letovališta za koje su Srbi vezani više od 30 godina?

Da li je navika ili nešto više?

Oni koji su poslednjih decenija počeli da otkrivaju brojna grčka letovališta i to najpre u oblasti Halkidikija, ali i pojedina ostrva, često sa podozrenjem gledaju na srpske turiste koji letuju u mestima koja se nalaze u čuvenoj Olimpskoj regiji.

Preporučujemo

Iako taj naziv zvanično u grčkom jeziku ne postoji, Srbi su „krstili“ čitav taj deo, a ima i onih koji mešaju termine, pa je nazivaju Olimpijska regija. Naravno da se odmah nađu i oni koji ih ispravljaju, nesvesni i jedni i drugi da Grci obale Termajskog ili Solunskog zaliva, koje se nalaze u podnožju planine Olimp prosto nazivaju Olimpiaki akti ili Olimpska obala.

Osim Leptokarije i Platamona, tu spadaju i letovališta Paralija, Nei Pori i Olimpik bič.

Kada su Srbi otkrili Paraliju?

U doba kada su na području tadašnje Savezne Federativne Republike Jugoslavije postojale izuzetno kvalitetne turističke agencije, kao što su Jugoturs i Kompas, u njihovoj ponudi su se našle i neke destinacije u Grčkoj. Iako mnogi misle da su Srbi 70–ih godina prošloga veka prvo otkrili letovalište Paralija, to zapravo i nije u potpunosti istina.

Zabeleženo je da su pomenute agencije u ponudi imale direktne letove iz Beograda, Zagreba i Ljubljane do ostrva Rodosa i Krita, kao i do Krfa.

Nedugo nakon toga se prešlo na „otkrivanje“ Paralije. Ipak, u ovo letovalište se u većini slučajeva išlo u sopstvenoj režiji, kao i u Leptokariju, Nei Pori, Platamon i Olimpik bić.

Zbog nedovoljne razvijenosti smeštajnih kapaciteta, mnogi srpski turisti su u to doba boravili u kampovima, kojih u Grčkoj nije manjkalo.

A onda su se vremenom meštani dosetili, pa počeli da iznajmljuju po potrebi sobu ili dve u svojoj kući turistima. Sve posle toga je istorija...

Logičan sled je bio izgradnja novih objekata za smeštaj turista, čiji se broj uvećavao iz godine u godinu. Paralija je u to doba bila omanje, lepo uređeno letovalište i gotovo da ni u čemu nije podsećala na Paraliju kakvom je danas poznajemo. A srpski turisti su nastavili tamo da letuju, vrlo verovatno najpre zbog navike, a zatim i zato što su se tamo osećali kao kod svoje kuće.

Blizina svih letovališta u blizini planine Olimp ih čini idealnim za goste iz naše zemlje.

Zašto baš Grčka i zašto baš Paralija?

Teško je sa ove distance objasniti fenomen zvani Paralija u srpskom turizmu. Međutim, pojedinci koji pamte taj period, pamte i nešto mnogo zanimljivije.

U to doba je srpski dinar bio izuzetno jak. Sećate se? Tada su u opticaju bile čuvene „crvene“, koje su vredele sto dinara. A kako je odnos između grčke valute, drahme i našeg dinara bio tada 1 prema 2, to domaćini uopšte nisu imali problem da naplatu vrše i u dinarima.

Inače, pojam paralija na grčkom jeziku znači plaža. Mesto je nazvano tako, jer se u njemu nalazila plaža koju su posećivali stanovnici grada Katerini, koji je udaljen tek nešto manje od 5 kilometara.

Čak i danas, iako su je srpski turisti otkrili pre 50–ak godina kao letnju destinaciju, Paralija im to ne zaboravlja. Zato su cene u ovom letovalištu, koje je osavremenjeno u svakom smislu, uvek makar za nijansu niže nego cene u letovalištima u blizini.

Da li ste vi nekada posetili Paraliju ili ste od onih kojima je to najgora destinacija u Grčkoj?

(A.B./Telegraf.rs)