Srbi u Italiji ne dolaze u domovinu za praznike: "Željni smo kuće, ali dva straha su jača od svega"

Pred božićne i novogodišnje praznike mnogi naši državljani će dva puta razmisliti pre nego što krenu na odmor u domovinu

Božićni i novogodišnji praznici su za Srbe koji žive u Italji tradicionalno i najduži odmor, ali zbog kovida 19 ove godine najveći deo njih neće se zaputiti u otadžbinu.

Preporučujemo

Oni, koji uprkops svemu krenu put Srbije, moraće da računaju na rizike, ne samo zbog epidemiološke situacije u Italiji i u Srbiji, već i zbog mera ograničenja koje su u dve države različite i zbog kojih bi se takav odmor mogao neželjeno produžiti, piše Tanjug.

U Italiji, prema odluci vlade, svi koji putuju u inostranstvo moraju po povratku da imaju PCR test i da provedu dve sedmice u karantinu.

Najviše Srba, oko 40.000, živi i radi u severnim, razvijenim italijanskim pokrajinama Veneto i Friuli Venecija Džulija. Spajanjem praznika i nekoliko dana godišnjeg odmora, moglo se zaokružiti i do mesec dana kod kuće, počevši već od kraja decembra, pa sve do 20. januara.

"Ne smem da rizikujem posao"

Ove godine zbog pandemije mnogi, kao Gordana Stanimirović odustaju od putovanja.

Ona već 25 godina živi i radi u Italiji, muž fizički radnik je na prinudnom odmoru, a ona “radi po kućama”. Dvojica sinova su u Srbiji.

- Nikuda ne idemo, žao mi je, deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično. Muž bi i mogao što se tiče slobodnih dana, ali ja ako krenem rizikujem posao. Mogu imati odmor i slobodne dane, ali gazde su mi rekli da ako putujem moram im doneti po povratku test na kovid da sam negativna - kaže Gordana.

Gordana radi 6 od sedam dana u sedmici, izlaži iz kuće u 7:30 ujutro i vraća se uveće između 19h i 19:30. Jos uvek je mlada žena, ali “istrošena”, rad po kućama je težak posao.

"Neću da rizikujem da majci prenesem zarazu"

Mirko Petrović je poreklom iz okoline Užica, 30 godina živi i radi u Italiji, razveden bez dece, svake godine pred zimu obiđe majku i obezbedi joj drva za loženje da ima za celu zimu.

- Ma kakvi, ne idem, ne mogu da rizikujem da majci prenesem zarazu ili da se ja usput zarazim. Obično idem autobusom, a sada čujem da na ulazu u autobus ti ne mere temperaturu, ne mogu rizikovati da budem u autobusu 10 sati sa nekim ko je zaražen - kaze Mirko.

A drva za grejanje majci? Zamoliće rođaka da to obezbedi ove godine umesto njega, kaže Mirko.

U prvom talasu pandemije korona virusa regija Friuli Venezija Džulija imala je, u poređenju sa drugim delovima Italije, manje zaraženih i preminulih.

Ali u poslednja dva meseca epidemiološka situacija se pogoršala, naročito u centru regije Trstu, tako da je rizično i doći i putovati van Trsta.

- Pa bilo bi lepo da se može - kaže Svetlana, čija porodica, a svi žive u Trstu, prvi put nakon puno godina ne idu za praznike kući.

- Što da rizukujem, i ja i muž, a deca svakako ne bi išla. Jeste, volela bih, znate kako pola godine se spremamo da idemo kući za praznike, ali nit'' valjda ovde nit'' valja tamo, ne znam gde je se lakše zaraziti, a onda šta ću? - kaže Svetlana koja je u Italiju došla sa porodicom posle ratova devedesetih godina i tu ostala.

Naši ljudi su odlično informisani o svemu što se dešava u otadžbini, a neki čak i bolje nego o situaciji u Italiji.

Ratko K. koji zivi i radi u Trstu, oženjen je, ima dvoje dece srednjoškolaca, kaže:

- Ma ne, jeste li videli pa tamo je više od 9.000 zaraženih. Nema govora, ove godine svi ćemo sedeti kod kuće. A čak i da nije tako, kada se vratim moja firma mi traži da donesem potvrdu da sa sam negativan na koronu i još bih morao ostati 15 dana u izlolaciji. Pa ko bi me onda primio natrag na posao? Ne mogu rizikovati, vidite kakva su vremena, posla nema, ljudi ostaju i bez posla i bez para - kaže Ratko.

Godina neispunjenih nada

Brojna zajednica Srba oko 9.000 članova živi i radi u Vićenci i okolini, bogatoj industrijskoj zoni na severu Italije.

Pred božićne i novogodišnje praznike mnogi će dva puta razmisliti pre nego krenu na odmor u Srbiju.

Ne samo zbog trenutne epidemiološke situacije, već i događaja iz jula meseca.

Naime, letos je štampa opširno pisala o slučaju Srbina i kolege Italijana koji su se zarazili korona virusom nakon posete Srbiji, a ceo sluča predstavljen je u medijima tako kao da je zaraza bila “ekskluzivna srpska pojava”.

Malo zbog stigme, a malo zbog epidemioloških strogih anti-kovid mera i straha da se ne ostane bez posla, mnogi odustaju od putovanja i ostaju za praznike u Italiji.

- Nećemo ići kući - kaže Nebojša koji skoro 30 godina radi u Vićenci kao vodoinstalater, ima dvoje dece i ženu koja samo povremeno radi.

I tako za većinu naših čak i onih koji decenijama žive i rade u Italji, koji na italijanskim adresama imaju svoje kuće i stanove u vlasništvu, čija su deca ovde rođena i dalje “ići kući” znaći vratiti se u Srbiju.

Ove godine, zbog pandemije kovida 19, za mnoge će to biti neispunjena nada.

(Telegraf.rs)