Ovo je najekskluzivnije ostrvo u Australiji i njegovi stanovnici idu do ekstrema da bi ga sačuvali

Lokalno stanovništvo želi da spasi svoj mali raj, pa u njega mogu doći samo oni dubokog džepa i oni koji su spremni da se pridržavaju tamošnjih strogih pravila

Za sve u vezi sa Lord Hauvom, grebenima obrubljenim tropskim ostrvom koje se nalazi 780 kilometara severoistočno od Sidneja, može se reći da je idilično, osim za vatrenost kojom njegovi stanovnici štite svoj raj, piše BBC.

Hiljade raznolikoh riba pliva u vodama Pacifika, polutropska kišna šuma puna je biljnih i životinjskih vrsta, ptice vam proleću iznad glave, pitome zbog nedostatka predatora, ljudi se voze na biciklima 13 kilometara dugim putevima, kroz senovite tunele sa palmama pored puta, a deca idu bosonoga u školu. Ovde nema bilborda, nema ključeva za kuće, nema katanaca za bicikle niti signala za korišćenje mobilnog telefona.

Preporučujemo

Na ostrvu Lord Hauv retko na kojoj od 11 peščanih plaža može se videti više od dvoje ljudi kako se sunčaju, a najveći broj ljudi okuplja se na događaju prženja ribe jednom nedeljno.

Ovo ostrvo je dugo 11 kilometara i široko dva kilometra i okruženo je tirkiznom lagunom sa koralnim grebenima i pod zaštitom je Uneska od 1982. godine zbog svoje vulkanske geografije i retkih biljnih i životinjskih vrsta koje ga naseljavaju i koje se ne mogu naći nigde drugde na svetu.

Ipak, ovaj raj je poznat kao izuzetno skupo mesto za turiste. Iz Sidneja je jeftinije otputovati za Los Anđeles nego na ovo ostrvo, iako let traje samo dva sata. Restorani na ovom ostrvu su skupi, a cene smeštaja izuzetno visoke, ali bez obzira na to, sobu morate rezervisati godinu dana unapred. Kampovanje nije dozvoljeno i nema jeftinih smeštaja, a krstarenje je zabranjeno.

Da li to znači da je Lord Hauv najekskluzivnije Australijsko ostrvo i sklonište za bogataše koji ne žele da nailaze na druge turiste? Odgovor na ovo pitanje je odričan i cene i ostala pravila su ovakva samo zbog toga da bi se ovo ostrvo što bolje očuvalo.

Ono je otkriveno 1788. godine i na njemu nije bilo ljudi, a današnji stanovnici su potomci prvih evropskih doseljenika iz 1833. godine. Za njih je ovo ostrvo bilo raj sve dok ceo vek kanije prvi turista nije kročio na njega, krajem četrdesetih godina 20. veka.

Mnogo pre eko-turizma, 1981. godine, zbog zabrinutosti od prevelikog broja turista oko 350 lokalnih stanovnika izrazilo je zabrinutost zbog ugrožavanja životnih staništa, životinjskih vrsta i zagađenja, pa su sastavili Odbor ostrva Lord Hau, koji se sastojao od četiri lokalna stanovnika i tri člana vlade Novog Južnog Velsa, i doneli odluku da na ostrvu ne može biti više od 400 posetilaca u jednom trenutku i tako je ostalo do danas.

Ovo ostrvo ima stroga pravila i politiku za očuvanje životne sredine. Automobile koriste samo stanovnici kojima su oni neophodni, a Odbor mora da se konsultuje pre obaranja svakog stabla ili presađivanja biljke iz prirode u kuću.

- Među sobom se šalimo da nam treba dozvola da okopamo svoju baštu. Optužuju nas da imamo ludu birokratiju, ali naš cilj je da očuvamo ovo jedinstveno i osetljivo okruženje – kaže Klajv Vilson, tamošnji stanovnik i turistički vodič.

Ekološka svest stanovnika

Lokalni stanovnici uzgajaju voće i povrće, dok im se deo namirnica dostavlja sa kopna.

Oni su veoma posvećeni reciklaži. Organski otpad iz kuća, restorana i kanti za otpatke, kao i kanalizacioni otpad, papir i karton koriste se da se napravi đubrivo koje stanovnici upotrebljavaju u obrađivanju zemlje. Plastika koja može da se reciklira, aluminijum i staklo odvoze se na najbližu susednu obalu i prodaju, a predmeti koji se ne mogu reciklirati zbijaju se i odlažu na otpad u Novm Južnom Velsu, pošto na ovom ostrvu nema otpada. Kako se  odvoženje starih delova nameštaja mnogo naplaćuje (prevoz sofe do otpada može da košta i do 1.200 dolara), stanovnici se retko odlučuju na kupovinu novog nameštaja.

Račun za struju je takođe veoma veliki, a novi dugoiščekivani sistem na solarnu energiju, koji će smanjiti troškove i zagađenje, očekuje se da bude kompletiran 2020. godine. Zbog veleikih troškova lokalni poslovi su drugačiji nego u svetu i nisu štetni za životnu sredinu.

Pejzaž na ovom ostrvu je raznolik, iz guste kišne šume prelazi se u strme planine, a broj aktivnosti koje napolju možete da radite je veoma veliki – možete da surfujete, vozite bicikl, da se kuglate na travi ili vozite kajakom.

Na ovom ostrvu može se videti čak 170 vrsta ptica koje tu žive ili ga posećuju zbog toga što na njemu nema prirodnih predatora kojih bi se plašili. U planinama koje liče na predele iz Tolkinovih priča može se videti čvronovato drveće, razne vrste orhideja i drugih biljnih vrsta.

Ovde možete posetiti i intrigantni Muzej ostrva Lord Hauv u kom se čuvaju predmeti iz lokalnog nasleđa, istorijski artefakti, olupine brodova pronađene u blizini i mnoge druge stvari.

- Ljudi pričaju o ostrvu Galapagos zbog njegove povezanosti sa Darvinom, ali Lord Hauv ima mnogo više raznovrsnosti i nedirnuto je – ostrvo je manje-više isto kao i kad je otkriveno i svi se trudimo da ga vratimo u stanje u kom je bilo pre nego što su ljudi došli na njega – kaže Ijan Haton, kustos tamošnjeg muzeja.

Divlje mačke, koze, svinje i 2019. godine i pacovi, iskorenjeni su jer su desetkovali endemsku floru i faunu. Životinje koje su živele na ovom ostrvu tako su spašene od istrebljenja.

Osim toga, Lord Hauv je vodeće mesto na svetu po iskorenjivanju korova koji šteti drugim biljkama, a 2018. Odbor ovog ostrva dobio je najprestižniju ekološku nagradu u Australiji za dugu istoriju programa za očuvanje i konzervaciju.

Britanski izdavač „Lonely planet“ svrstao je Lord Hau na spisak 10 mesta koja treba posetiti u 2020. godini, ali bez obzira na to što im to laska i što su primili veći broj poziva turista, lokalni stanovnici ostaju pri svojoj odluci o ograničenju od najviše 400 posetilaca.

(V. T.)