"Poruka je jako bitna": Nataša Tasić Knežević najavila operu "Figarova ženidba" u Srpskom narodnom pozorištu

Ljubitelji opere i umetnosti imaće priliku da pogledaju operu "Figarova ženidba" Volfganga Amadeusa Mocarta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, i to već naredne naredne nedelje - 24. i 26. aprila.

Jednu od glavnih uloga u ovom komadu, koji režira Aleksandar Nikolić, igra solistkinja Opere Nataša Tasić Knežević, koja tumači lik Marćeline. U intervjuu za Telegraf.rs, umetnica nam govorila "Figarovoj ženidbi", kakvu poruku nosi ovaj komad i mnogo toga.

Preporučujemo

U toku su pripreme za premijeru opere "Figarova ženitba Volfganga Amadeusa Mocarta u Srpskom narodnom pozorištu koja će biti izvedena 24. i 26. aprila. Ono što čini ovu operu jednom od najizvođenijih opera na svetu jeste njena energija.

Sama poruka te opere je jako bitna da se kroz ljubav, oproštaj i jednu, kako to da kažem, jednu zajedničku i kroz dobrotu, taj pokušaj da se dođe do istine i dobrote može postići mnogo. Jedna od najigranijih opera je "Figarova ženitba" u našem izvođenju, koje režira gospodin Aleksandar Nikolić, dirigent je Aleksandar Kojić. Učestvuje i hor opere Srpskog narodnog pozorišta, solisti i orkestar. Ova predstava čini, ja mislim, biserom srpske operske scene i učiniće da je Novi Sad, a i sam Beograd ponosan na nju. Ja mislim da će ova predstava privući i sve turiste koji budu dolazili.

Takođe, jedna od neverovatnih činjenica kroz koju smo svi mi imali prilike da iskusimo jeste što smo svi mi izašli iz zone komfora. Sam režiser i direktorka opere Dragana Radaković su nas kroz podelu uloga naterali da istražimo sebe i da pronađemo ono što je u nama vredno i da to damo publici. I zbog toga mislim da će ova opera doprineti većem razumevanju među ljudima.

Nataša Tasić Knežević se dotakla i uloge Marćeline.

Pa sad, baš kad pričam o zoni konfora, ja sam godinama navikla da igram uloge subretskog faha i prvi put sam ušla u ulogu koja nije moj fah. To je uloga koju igraju uglavnom soprani koji su spinto ili lirski meco. i pitala sam se zašto sam dobila tu ulogu i na kraju sam shvatila da spremajući tu ulogu i imajući režijske probe, da je ta žena koja je izuzetno jaka, koja je pretrpela velike nepravde, koja je dete oteto na samom rođenju, to je žena koja je morala da se bori sama sa predrasudama koje je visoko društvo nametnulo svima onima koji su ispod njih i uspela je da se izbori.

U toj nekoj svojoj borbi ona je zadržala je tu neku dozu ponosa, ali isto tako i dobrotu. Ljubav da oprosti onima koji su joj povredili i isto tako da prihvati oproštaj, da prihvati one ljude koji su mislili da je ona manje vredna. Samo predstava ima dosta takvih likova koji su, da kažemo, bili isključivani od visokog društva, koji su živeli na marginama. i koji su uspeli da se kroz čistu borbu za pravednije društvo izbore, za svakog od njih, a na kraju krajeva i za celu Sevilju.

Tako da je moja uloga jedna neverovatna žena. Marćelina jeste jedna neverovatna žena. Žena koja je u potpunosti istražila sebe, videla je sve svoje mane i uspela je te mane da pretvori u male pobede. I te male pobede dovele su do jedne velike pobede. Tako da sam izašla i ja iz zone komfora, što bi se reklo. Ali ta zona komfora mi je pomogla da postignem nešto što sam mislila da zaista ni ja neću moći, a to je da stvorimo pravednije društvo za svakoga od nas.

Na pitanje da li postoji sličnost između Nataše Tasić Knežević i Marćeline, šta ju je Marćelina naučila tokom ovog procesa, umetnica nam je rekla sledeće:

Marćelina me je dosta naučila. To jest gospodin Aleksandar Nikolić, režiser, i maestro Aleksandar Kojić, čitajući samu tu partituru. Naučili su me da kad god pomislim da je nešto nemoguće uraditi, da dam svake atome snage da mogu da uspem i da mogu da ostvarim mnogo više. U stvari, to je negde u nekom trenutku i priča mog života, mislim, ako ćemo iskreno. I mene su dosta puta i dan-danas osporavaju me, mnogi. Evo, skoro je trebalo sam da obeležim 20 godina karijere. Rečeno je "koja karijera"? Pa, velika karijera. Mislim, ja sam s tim imala filmove. Evo, sad treba uskoro da izađe i premijera filma Lordana Zafranovića, "Deca Kozare", u kojem sam glumila. Glumila sam u seriji "Močvara", glumila sam u filmu "Kelti".  Glumila sam u filmu sa Kristoferom Vokenom, igrala sam u pozorišnim predstavama, imala sam koncerte širom Evrope, pevala sam operske predstave, objavljivane su mi kratke priče, pisala sam blog za blog B92. Hoću da kažem da je to sve umetnost. Umetnost nije samo opersko pevanje. Umetnost podrazumeva mnogo toga, znači i dan-danas mnogi osporavaju, da kažem, tu negde moje prisustvo na ovoj umetničkoj sceni, ali ja se ne dam. I umela sam često da izađem iz svoje zone komfora, tako da jeste mi bila Marćelina jako teška jer sam morala samu sebe ponovo da uđem u sve svoje strahove i da iz tih strahova izađem kao pobednik, da pronađem način da izađem kao pobednik i mislim da sam uspela u tome.

Ceo intervju sa Natašom Tasić Knežević pogledajte na snimku ispod teksta:

(Telegraf.rs)