Premijere su 25. i 26. aprila: Kako će izgledati mjuzikl "Balkan ekspres" u Pozorištu na Terazijama

Premijere mjuzikla „Balkan ekspres“ u režiji Darijana Mihajlovića najavljene su u Pozorištu na Terazijama, gde će biti i održane. Dugoočekivana premijera predstave po tekstu Gordana Mihića, i sa nezaboravnom muzikom Zorana Simjanovića, predstavlja krunu tekuće jubilarne 75. sezone pozorišta.

Pretpremijere su 23. i 24. aprila, premijere 25. i 26. aprila a prva repriza 27. aprila sa početkom u 19.30 časova.

Preporučujemo

Prvobitno planirana za kraj prošle godine, premijera mjuzikla „Balkan ekspres“ dolazi u finalu jubilarne sezone.

„Koliko čujem, ova predstava je trenutno jedna od najiščekivanijih premijera u gradu. Spremamo je skoro godinu dana, i za nju je morala da se stvori posebna motivacija jer je u pitanju velika domaća produkcija i delo. Mislim da smo dorasli izazovu. Ovo je priča o grupi ljudi koji misle da mogu da pobegnu od okolnosti. Moraju da misle i o životu, ali i o moralu“, rekao je reditelj predstave Darijan Mihajlović.

Aleksandar Sedlar u ovoj predstavi ima trostruku funkciju. Usled žanrovskih zahteva, komponovao je dodatnu muziku, a poznate Simjanovićeve numere „obukao“ je u nov muzički aranžman. Takođe, potpisan je i kao dirigent nove predstave. On je naglasio da Pozorište na Terazijama radi izuzetno važnu stvar tako što neguje domaće stvaralaštvo.

„Pozorište na Terazijama je vlasnik respektabilnih naslova. Osećamo se kao na hipodromu pred otvaranje kapija. Ova predstava je omaž velikoj glumačkoj podeli u filmu. To je „Balkan ekspres“ sa srpskim origanom i naša je želja da budemo posebno upamćeni“, istakao je prvak Pozorišta na Terazijama Dragan Vujić Vujke, koji u predstavi tumači lik Stojka.

“Balkan ekspres”

Pretpremijere: 23. i 24. aprila

Premijere: 25. i 26. april

Prva repriza: 27. april

Kompozitor: Zoran Simjanović, Aleksandar Sedlar

Reditelj: Darijan Mihajlović

Dramatrug: Milena Depolo

Muzički aranžmani, dirigent: Aleksandar Sedlar

Koreograf: Igor Barberić

Scenograf: Aleksandar Denić

Kostimograf: Lana Cvijanović

Lektor: Radovan Knežević

Uloge:

Stojko: Duško Radović / Dragan Vujić Vujke

Kosta: Milan Antonić

Lili: Jelena Jovičić / Anja Mit

Popaj: Žarko Stepanov/ Slaven Došlo

Pik: Miroljub Turajlija / Arsenije Tubić

Tetka: Elizabeta Đorevska / Dušica Novaković

Major Ditrih: Slobodan Stefanović

Mlekadžija Erni: Milan Tubić

Boško: Vladan Savić

Lea, devojčica: Olivera Bacić Dragičević / Ksenija Repić

Slavuj: Dušan Svilar / Nemanja Nikolić

Maksa, portir: Dušan Kaličanin

Krajc komandant, sveštenik: Marko Bogdanić

Agent, srpski pukovnik: Ljubiša Dinčić

Dobošar: Jelena Arsić

U predstavi učestvuje balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.

Sezona 2024/2025.

292. premijera

BALKAN EKSPRES NAŠIH DANA

Nije čest slučaj da iz filmskog scenarija proistekne dramski tekst kao što je to slučaj sa komadom Balkan ekspres. Zbog toga je važan, čak dragocen podatak da je jedan od naših najznačajnih autora brojnih scenarija za film i televizijske serije, kao i dramskih tekstova, napisao komad Balkan ekspres, koji je osnova novog mjuzikla Pozorišta na Terazijama. I koji je dodatno prilagođavala ovom žanru Milena Depolo.

Istovremeno, muzičku osnovu kao i u istoimenom filmu, čini muzika Zorana Simjanovića pri čemu je kompozitor i autor aranžmana Aleksandar Sedlar takođe napisao određene numere kao dopunu muzičkom materijalu za potrebe ovog mjuzikla.

Mihićev komad Balkan ekspres, okupio je poznate junake iz njegove filmske priče koja se dešava u okupiranoj Srbiji i Beogradu tokom Drugog svetskog rata i borbi stanovnika da prežive, svako na svoj način. Ova priča prati grupu muzičara “romantičnog” zanimanja, sitnih lopova po profesiji, koje ujedinjuje zajednička nevolja - okupatorska vojska.

Mihićevi likovi u ovom komadu jesu ljudi malih dometa, oni ni kao prevaranti nisu odmakli daleko u životu ali je reč o junacima i njihovoj požrtvovanosti i osećaju za pravdu. Doduše, na način na koji je oni vide, ali koja nije daleko od zadivljujuće. I kada žive na ivici zakona, tim sitnim lopovima koji su, kako će se ispostaviti, najmanje nepošteni u tom ratnom ludilu, za njih na prvom mestu jesu moralni uzusi i pravila kojih se pridržavaju i u najtežim, ratnim okolnostima.

Jedan od likova Popaj, na početku deluje kao nabusiti, ponekad čak i preki junak, čija žrtva za jevrejsku devojčicu tim jače odjekuje pojačavajajući njegovu potrebu za pravdom i ljubavi prema ljudima.

Slično njemu, ta crnohumorna boja krasi i ostale junake ove ratne priče, Pika, Stojka, Kostu i Tetku, i preliva se i prema drugim, neočekivanim nijansama izraženim u stihovima i određenim pesmama koje izvodi Lili. Ta nežna artistkinja prinuđena da svojim darom brani i sebe i svoje prijatelje.

Predstava Balkan ekspres delo je reditelja srednje generacije Darijana Mihajlovića koji je iskoristio i stavio u pogon sve sektore našeg pozorišta u punom obimu. Tim pre jer je reč o dve ravnopravne podele koje svedoče o unutrašnjoj snazi i kreativnom kapacitetu Pozorišta na Terazijama.

Željko Jovanović, umetnički direktor

REČ REDITELJA

Balkan ekspres je delo Gordana Mihića, podvučeno muzikom Zorana Simjanovića - zauvek zapamćeno po genijalnom filmu Branka Baletića u kome se našla zvezdana glumačka podela.

Onda smo se na poduhvat da postavimo Mihićev mjuzikl na pozorišne daske, odlučili u najpopularnijem pozorištu mjuzikla - Pozorištu na Terazijama.

Ogroman izazov. No, kad je izazov veliki, veliki je i trud uložen da se stvori domaći mjuzikl. Neke replike su toliko poznate, da ih govorimo na pijaci, na poslu i u kafani. Kad replike uđu u narod, onda su one deo kolektivne svesti.

Crnohumorna priča o šest smešnih članova benda koje Mihić okruži vihorom rata, počne kao komedija, uozbilji se u triler, a završi se kao melodrama. Žanrovski roller coaster, neverovatno izazovan za reditelja i glumce.

Morali smo da damo sve od sebe. To je istina. Kako kaže Šekspir - da biste uradili veliko dobro, uradite i malo lošeg. Oni su muzičari i lopovi, ali baš zbog toga odu da odnesu tetki lek - pa postanu heroji.

Hvala svima onima koji su nam ostavili ovu večnu priču, da inspiriše na herojske poduhvate generacije koje su već došle.

Darijan Mihajlović

DUGOOČEKIVANO SCENSKO IZVOĐENJE

Srećna sam što će Gordanov pozorišni komad koji je napisao pre više od dve decenije, pod nazivom “Balkan Ekspres - komad sa pevanjem i pucanjem”, najzad doživeti premijeru i to kao mjuzikl!

Dugoočekivano scensko izvođenje Gordanovog teksta Balkan Ekspres biće čak četvrti iskorak ovog dela u različit medij. Nakon velikog uspeha vrhunskog igranog filma, TV serije, stripa, na red je došla pozorišna scena.

Moja majka Vera Čukić, tatin životni saputnik 52 godine, i ja, iskreno se nadamo i verujemo da će ansambl Pozorišta na Terazijama pod rediteljskim rukovođenjem vrsnog Darijana Mihajlovića, uspeti da i scensko izvođenje ovog teksta postane voljeno, dugovečno i pre svega dobro, kao i njegovi prethodnici.

Nažalost, ni Gordan ni Zoran nisu dočekali premijeru mjuzikla Balkan ekspres zbog njihovih neočekivanih putovanja u neku drugu, nama još uvek nepoznatu dimenziju postojanja. Dokaz koliko je čarolija pozorišta moćna biće prisutan tokom svakog izvođenja tako što će i Gordan i Zoran biti kroz svoje delo uživo na pozornici i slikom i tonom!

Gordan Mihić na sceni će biti uživo kroz priču, radnju, zaplete, dijaloge, replike, likove i karaktere sada već legendarnih Popaja, Pika, Lili, Ditriha, tetke, Stojka, Lee, Žutog… koji su prvo postojali i gradili se u njegovoj mašti, potom ih je ispisao na papir, kasnije su pretočeni u pokretne slike, strip i sada se postavljaju na pozornicu!

Ivana Mihić

BALKAN BOOGIE

Muzika Zorana Simjanovića za film Balkan ekspres, pored par legendarnih replika, predstavlja najupečatljiviji zaštitni znak ovog umetničkog ostvarenja. Simjanović je pisao dosta filmske muzike koja ima taj kvalitet da se pamti i da isprovocira razne emocije u ljudima.

Glavni lajtmotiv Balkan ekspresa je Balkan boogie i on se, zajedno sa još nekim motivima, provlači kroz razne numere (negde na primetan negde na manje primetan način), i vezivno je tkivo između stare i nove muzike.

Bila mi je velika čast, ujedno i veliki izazov da postojeće, kultne muzičke numere prebacim u novo ruho i novi kontekst, kao i da iskomponujem nove numere na tekstove Milene Depolo, koje će u odgovarajućem duhu i na adekvatan način nastaviti muzičku priču koju je započeo Simke, i zaokružiti je u formu mjuzikla. Način na koji se ovaj materijal odmotava ispred svih učesnika mi se dopada, ima zdravu energiju i mislim da smo uradili dobru stvar.

Aleksandar Sedlar, kompozitor i dirigent

O POZORIŠTU NA TERAZIJAMA

„Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!“

Ovim rečima Radivoja Lole Đukića, osnivača Pozorišta na Terazijama, započinje istorija jedinog muzičkog pozorišta u regionu.

Osnovano kao Humorističko pozorište 23. decembra 1949. godine, pozorište je krenulo sa radom u improvizovanim okolnostima kao podstanar bioskopa Beograd a prva premijera bila je Nušićeva komedija Dr (1951). Prvih dvadeset godina rada, repertoar su činile pretežno komedije i operete, što pozorišna kritika i kulturna javnost tog vremena nije dočekala sa odobravanjem, već je nastavila ignorantski odnos prema onome što je ubrajano u „lake“ pozorišne žanrove.

Nekoliko godina od osnivanja, pojavila se ambicija da ovo pozorište ne bude samo humorističko, već i teatar ozbiljnih umetničkih ambicija. Tako 1954. godine menja ime u Beogradska komedija, i svoj repertoarski kurs okreće ka naslovima iz svetske komediografije. Fuzijom sa Beogradskim dramskim pozorištem 1959. godine stvoreno je Savremeno pozorište sa dve scene - na Terazijama i na Crvenom krstu.

Savladavajući sve probleme koje je to spajanje proizvelo, postavljane su predstave koje se mogu smatrati prelaznim oblicima na putu ka velikom američkom mjuziklu. Oklahoma (1966) predstavlja prelomnu tačku na terazijskom repertoaru, a premijere koje su usledile - Priča iz zapadnog kvarta (1968) i Poljubi me Kejt (1969) samo su potvrdile ovu tendenciju okretanja ka muzičkom pozorištu.

Pojam mjuzikla nije se još bio ustalio u našoj žanrovskoj klasifikaciji, ipak publika je oduševljeno prihvatala svaku narednu premijeru. U martu 1975. godine Pozorište na Terazijama postaje samostalno pod imenom koje i danas nosi.

Zbog temeljne rekonstrukcije zgrade, predstave su od 1991. godine izvođene na sceni UK „Vuk Karadžić“, a 2005. godine pozorište se vratilo kući. Danas, Pozorište na Terazijama je jedino muzičko pozorište u regionu koje je dobilo licencu za izvođenje najpoznatijih svetskih naslova poput mjuzikala A Chorus line, Čikago, Cigani lete u nebo, Kabare, Briljantin, Producenti, Mamma Mia!, Fantom iz Opere. Nastavljena je i tradicija postavljanja mjuzikla domaćih autora (Maratonci trče počasni krug, Zona Zamfirova, Glavo luda, Mister dolar, Sa druge strane jastuka...)

Nakon 290. premijera, terazijski ansambl se uz mnogo napora profilisao kao jedini koji se kontinuirano bavi muzičkim teatrom. Pozorište na Terazijama dočekuje jubilarnu 75. sezonu sa velikim ambicijama i potencijalom spremno da sa svakom narednom premijerom potvrdi svoj status - da je pozorišta spektakla!

(Telegraf.rs)