Ivan Tomić: Predstava "Čovek slon" se bavi pitanjem nakaznosti i temom spektakla
Tomić je rekao da sa koleginicom Ivanom Nikolić igra predstavnike više klase i da je proces rada na predstavi proces bio interaktivan sa rediteljem Kokanom Mladenovićem, uz dosta improvizacija
Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je glumac Ivan Tomić koji je govorio o svojoj ulozi u predstavi "Čovek slonu" Beogradskog dramskog pozorišta.
Tomić je rekao da sa koleginicom Ivanom Nikolić igra predstavnike više klase i da je proces rada na predstavi proces bio interaktivan sa rediteljem Kokanom Mladenovićem, uz dosta improvizacija.
Sa Ivanom Nikolić igra "grofove, brata i sestru, incestuozni par", a Tomić je naveo da je izazovno bilo to što su sve scene koje se dešavaju sećanja čoveka slona.
"A sećanja su varljiva, intenzivna. Mi smo ih zapravo igrali onako kako nas se on seća. To nije realnost, nije psihološki realizam.Pitanje je da li se to zapravo tako dogodilo, ali čovek slon priča priču i to je njegovo sećanje i zato je to njegova predstava", naveo je glumac.
Prema njegovim rečima, scene su postavljene kao kompozicija "Bolero", gde se jedna tema razvija, ponavlja se sa varijacijom, sve intenzivnije.
Tomić je rekao da se "Čovek slon" bavi i "pitanjem nakaznosti i drugačijosti".
"Šta je naša nakaznost koju ispoljavamo i projektujemo u druge? Gde je društvo nakazno? Gde je pojedinac nakazan? To su sve pitanja koje se postavljaju", naglasio je Tomić.
Istakavši ulogu Ozrena Grabarića u ulozi Čoveka slona, Tomić je ocenio da je on kontrateža, kontrapunkt svim likovima i koji ispovedno i toplo priča svoju priču sa kojom možemo da se povežemo.
Prema njegovim rečima, predstava se isto bavi i temom spektakla, pošto je kroz takvu prizmu svet saznao za Čoveka slona, koji je zapravio imao tumor kostiju.
Primetivši da kada je reč o spektaklu danas imamo rijalitije i razne senzacije na mobilnom telefonu, Tomić je ocenio da je to "samo novo sredstvo za vrlo staru priču".
"Izgleda da je nama teško da vidimo drugo biće bez nekakve ograde, bez barijere između nas. Teško da vidimo brata, sestru, teško da vidimo tog bližnjeg", primetio je glumac.
Prema njegovim rečima, spektakl je jedan od načina da se dehumanizujemo.
Upitan šta je najveća mera zadovoljstva glumca, Tomić je rekao da je to što što reditelji, pisci i saradnici koji dolaze da rade u BDP-u, od njih se ne očekuje da se ograničavaju, nego da idu korak dalje.
(Telegraf.rs/Tanjug)