Jedno od retkih sela u Srbiji sa pozorištem: Kako je rat doveo teatar u Šilovo

Ansambl ponovo priprema predstavu “Panetova ljubav”, koju je Gnjilanski teatar izveo davne 1937. godine, kada je počeo sa radom

Gnjilansko srpsko pozorište, već 25 godina radi u Kulturno - prosvetnom centru “Božidar Mitrović Šandor” u selu Šilovo, jednoj od najvećih enklava u Kosovskom Pomoravlju.

Ansambl ponovo priprema predstavu “Panetova ljubav”, koju je Gnjilanski teatar izveo davne 1937. godine, kada je počeo sa radom.

Preporučujemo

Miloš Ristić, jedan od čalnova Srpskog pozorišta i profesor engleskog, priča da svi iz pozorišta imaju svoje osnovno zanimanje, ali da pored toga dolaze ovde, spremaju i igraju prtedstave.

- Kako nekada, kada je teatar osnovan, a tako i sada, pokretač za odigravanje predstava bio je isključivo entuzijazam.

Ovde dolaze ljudi iz okolnih enklava, ne dozvoljavajući da zamre pozorišna umetnost, iako je reč o amaterskom pozorištu.

Mi smo dokaz da pozorište nije zgrada, već su pozorište ljudi - dodaje Ristić.

Glumci koji ovde rade su uvek tu kada treba da se podržati kultura na ovim prostorima.

Tu su kada se organizuju Vidovdanske svečanosti, promocije knjiga, kada god postoji potreba za voditeljem ili moderatorom.

Ovo izbegličko pozorište svetionik je kulture za enklave u okolini Gnjilana.

- Amatersko pozorište i nedostatak ljudi, uslovili su da su glumci sve, reditelji, scenografi i kostimografi.

Pre više od godinu dana ostali smo bez glumca Cvetka Stanojevića koji je ostavio bitan pečat u radu i veliki značaj u opstanku najstarije institucije kulture u Kosovsko - pomoravskom okrugu - dodaje Ristić.

Inače, ekipa Gnjilanskog srpskog pozorišta učestvovala je prošle godine i u snimanju dokumentarnog filma “33 Anđela” Branka Dimeskog, a ranije i na snimanju “Montevideo, Bog te video”.

Jelena Janković, profesorka u tamošnjoj Gimnaziji i amaterska glumica, kaže da joj je žao što ne mogu malo više da animiraju mlade ljude da se uključe u rad pozorišta.

- Dođu probaju i uglavnom se ne zadrže, svi bi odmah na scenu, a pozorište je proces, a ne instant proizvod.

Ovde smo svi iz ljubavi, bez para, nas desetak uglavnom stalno angažovanih na pripremi nekog komada - ukazuje Jankovićeva.

Ona dodaje da pozorište ima publiku i da je sala uvek puna.

Takođe, Srpsko gnjilansko pozorište učestvuje na mnogim festivalima u Srbiji, gde redovno osvaja nagrade.

Tako su tri puta za redom osvojili nagradu na festivalu u Malom Crniću, a bilo ih je i u Aleksincu.

Pored gostovanja, oni su i dobri domaćini, te im u goste dolaze i dečje predstve iz Beograda ili glumci iz drugih gradova.

Najstariji glumac u ovom pozorištu Saša Stojanović (60) priča da je osamdesetih godina prošlog veka, sa razvojem privrede, kultura u Gnjilanu počela da se takođe ubrzano razvija.

- Tada je bilo ideja i priprema da pozorište postane profesionalno.

Međutim, dešavanja na Kosovu i Metohiji krajem osamdesetih, raspad zemlje, a kasnije i sukobi, pa bombardovanje, nisu dozvolili da ta ideja dobije ostvarenje u realnosti.

Nakon 1999. godine izbegli smo u Šilovo i tu radimo četvrt veka - ukazuje Stojanoivić.

(S.T.)