Jan Fabr promovisao svoju knjigu i primio nagradu u Beogradu, performans Slobodana Beštića

"Osećam uvek veliku ljubav, a pre svega strast kada sam ovde kod vas u Beogradu, u Srbiji. Koliko sam mogao da vidim i upoznam, Srbija nije mnogo različita od Belgije, čak smatram da je više strastvena. Veoma volim vašu zemlju", utisci su Jana Fabra

Čuveni belgijski pozorišni reditelj Jan Fabr promovisao je svoju knjigu "Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka", a potom mu je i uručeno Specijalno priznanje od Instituta za umetničku igru u Beogradu.

Ceremonija dodele nagrade i istovremeno promocije knjige je realizovano u svečanoj sali Instituta za umetničku igru, koja je i izdavač ove knjige, a sve uoči Svetskog dana pozorišta.

Preporučujemo

Knjigu su napisali autori Jan Fabr i kolega Lik Van den Dris.

Jan Fabr, multidisciplinarni umetnik iz Belgije koji ima međunarodni ugled jednog od najautentičnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene, takođe je bio gostujući profesor Instituta za umetničku igru tokom ovog meseca.

"Počastvovan sam vašom dobrodošlicom koju ste mi uputili. Osećam uvek veliku ljubav, a pre svega strast kada sam ovde kod vas u Beogradu, u Srbiji. Koliko sam mogao da vidim i upoznam, Srbija nije mnogo različita od Belgije, čak smatram da je više strastvena. Veoma volim vašu zemlju", utisci su Jana Fabra.

Svestrani umetnik se osvrnuo na svoje profesionalno iskustvo koje je imao u Narodnom pozorištu u Beogradu sa svojom monodramom "Noćni pisac", u koprodukciji sa njegovom trupom "Trablejn/Jan Fabr" iz Antverpena (Belgija), Narodnim muzejom Srbije i Kulturnim centrom Beograda.

"Uživao sam radeći na komadu "Noćni pisac" sa glumcem Slobodanom Beštićem, koji je imao divan, čaroban performans. Uživali smo obojica u stvaranju te predstave. Hvala vam svima što ste me zvali, ugostili, hvala vam što me imate", naglasio je Fabr.

Onda je usledila ceremonija dodele Specijalnog priznanja koje mu je uručila pozorišna umetnica Nela Antonović ispred Teatra pokreta "Mimart".

Ivana Milenović Popović iz DAH teatra je pročitala obrazloženje za Specijalno priznanje.

Prema statutu Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije član 2., kao i u skladu sa odredbama članova 10. 11. i 12. Zakona u udruženjima (Službeni list RS, br. 51/09), predsednik Udruženja, Aleksandar Ilić na osnovu predloga predsedništva udruženja, dodeljuje “Specijalno priznanje” Janu Fabru za ostvarene rezultate visokog profesionalnog nivoa za doprinos u kulturi Republike Srbije.

Priznanje se sastoji od medaljona Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije sa likom Boginje Terpsihore od čistog steriliniškog srebra 925. Autorka medaljona Terpsihora je umetnica Tamara Mladenović, koja živi i stvara u Grčkoj.

"Zahvaljujem od srca za ovo priznanje. Nagradu želim da poklonim svojoj dramaturškinji Mit Martines, jer radi sa mnom već 40 godina neprekidno, što me trpi uza sebe toliko dugo. Martines, ovo priznanje pripada tebi", poručio je Jan Fabr i uručio nagradu Mit Martines, na veliko iznenađenje svih prisutnih usled ove njegove neobične i neočekivane odluke.

Ovom prilikom Jan Fabr je dalje potpisivao njegovu knjigu „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka“ svim zainteresovanim posetiocima, kojih je bilo veoma mnogo u Svečanoj sali Instituta.

O gostovanju Jana Fabra i samoj knjizi govorili su - dekan Fakulteta za inženjerski menadžment gde spada i Institut za umetničku igru - Vladimir Tomašević, prodekan za nastavu Instituta - Snežana Arnautović Stepanović i spomenuta Ivana Milenović Popović (DAH teatar).

Oni su otkrili da je ovo 10. prevod knjige Jana Fabra, prvi put na srpskom jeziku, te da predstavlja detaljno napisana uputstva za glumca na pozorišnoj sceni, precizne smernice kako da se bude što uverljiviji, životniji, uspešniji u produkciji. Istaknuto je da ovo nije u pitanju roman, proza ili beletristika, tako da se ne čita opušteno pred spavanje, već mora da se pronikne u suštinu.

Pročitana je i poslanica, govor norveškog dramskog pisca, književnika i dobitnika Nobelove nagrade Juna Fosea, za Svetsku dan pozorišta.

Uvodni deo programa danas bio je posvećen performansu glumca Slobodana Beštića, kome je danas rođendan, a koji je govorio o svom iskustvu na saradnji sa Janom Fabrom 2020. godine na monodrami "Noćni pisac" na maloj sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu. U pitanju je finalni komad Fabrove trilogije "Noćni dnevnik", te je Beštić dobrim delom spremao delo u Antverpenu.

"Da sam ovu knjigu Jana Fabra pročitao pre 30 godina, danas bi mi karijera bila drugačija, ali eto sad je kasno. Da sam čitao knjigu pre odlaska u Antverpen, bilo bi mi sve lakše, ali nisam. Saradnja sa Janom je počela tako što me je on zvao da sarađujemo, i ja sam to odmah prvo odbio, bez mnogo razmišljanja. A onda me on zamoli da probam, jer samo treba da sedim sve vreme, i ja kažem da to mogu da uradim. E, onda nastaje pravi pakao", duhovito je Beštić približio početak svog iskustva sa Janom Fabrom.

Naš glumac je shvatio da je komad zapravo autobiografija belgijskog pozorišnog umetnika, i da sadrži osam dugih monologa. Neki u Belgiji su mu rekli da ne mora da uči te monologe, i on ih je isprva poslušao, ali posle shvatio da je to greška.

Kako je Slobodan Beštić bio upoznat sa stvaralaštvom Jana Fabra, posebno njegovog spektakla "Olimp" koji traje 24 sata (gostovao je u Sava centru na 51. izdanju BITEF festivala), plašio se šta može da ga očekuje u radu sa njim.

"Sat i po bez prekida je trajala proba sa njim. Pomislio sam da su se u Antverpenu pokajali što su me zvali i da će mi se samo zahvaliti na saradnji, i gotovo. Onda mi Fabr daje indikacije Stanislavskog, pravo iznenađenje. Reče mi on da se ide kroz senzacije, fizički teatar, fizičke senzacije. Plakao sam tokom procesa, i Jan mi reče da pustim sve iz sebe", istakao je Beštić i dodao da je Fabr onda učinio nešto neverovatno.

"Jan je u jednu predstavu utisnuo Stanislavskog, Grotovskog i Meljerholda, a na sve to je dao i svoj autorski pečat. Tada sam shvatio da je ovaj čovek genije. Stvorili smo nešto neponovljivo, jedan poseban odnos, on i ja jedan na jedan, i tako nešto nisam doživeo nikada ranije, a siguran sam da i neću ikada slično imati u karijeri. Dame i gospodo, srećan vam Svetski dan pozorišta", poručio je glumac Slobodan Beštić, koji se onda na engleskom jeziku obratio Janu Fabru i uručio mu poklon u vidu lutke sa Janovim likom kao vrsta marionete.

Iz direkcije Instituta za umetničku igru su podsetili da su od 18. do 28. marta sa studentima svih nivoa studija Instituta za umetničku igru uključeni profesori Stela Hotlel i Konor Doerti. Oni su deo grupe za podučavanje Jana Fabra, pod nazivom "Jan Fabre Teaching Group", koja uči nove generacije izvođača.

Umetnik Jan Fabr rodom iz Antverpena, diplomirao je na Opštinskom institutu za dekorativnu umetnost i Kralјevskoj akademiji lepih umetnosti. Tokom proteklih 30 godina producirao je radove kao pozorišni stvaralac, autor i vizuelni umetnik.

Jan Fabr pravi raskid sa konvencijama savremenog pozorišta uvođenjem koncepta „izvođenja u realnom vremenu“, koji se ponekad naziva i „žive instalacije“ i istražuje radikalne koreografske mogućnosti.

Fabr je pisao drame od 1975. iako su prvi put izvedene tek 1989. godine.

Haos i disciplina, ponavlјanje i ludilo, metamorfoza i anonimnost su česti elementi Fabrovog pozorišta.

Pored vekovnih rituala i filozofskih pitanja, Fabr se bavi i temama kao što su nasilјe, požuda, lepota i erotika, a takođe telo u svim njegovim oblicima bilo je predmet njegovih istraživanja od ranih '80-ih godina.

Radovi Jana Fabra izlagani su na najznačajnijim međunarodnim izložbama i u muzejima: Venecijansko bijenale, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paulu, Luvr, Ermitaž.

Stela Hotler (1991) je nemačka plesačica i izvođačica rođena i odrasla u Dizeldorfu, Nemačka. Studirala je klasični balet na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Manhajmu.

Tokom 2014. Stela se pridružila "Troublein/Jan Fabre" trupi u nagrađivanim produkcijama kao 24-časovni projekat Jana Fabra "Mount Olimpus" (2015) i "Belgium Rules/Belgian Rules" (2017) koji je bio na međunarodnim turnejama dugi niz godina.

Stela trenutno nastupa u najnovijoj produkciji Troublein/ Jan Fabre "Peak Mitikas" (Na vrhu planine Olimp) - 8-časovna produkcija (2023).

Konor Doerti (1991) je irski izvođač rođen i odrastao u Dablinu, koji je studirao i diplomirao moderni pozorišni ples na Fontis Dance Academiji u Holandiji.

Od 2016. godine, Konor se pridružio grupi "Troublein/Jan Fabre", nastupajući u nagrađivanim produkcijama, 24-časovni projekat „Mount Olimpus“. Da veličamo kult tragedije“ (2015) i „Belgijska pravila/belgijska pravila“ (2017).

(Telegraf.rs/Tanjug)