Izložba fotografija Dragane Udovičić iz predstava Beogradskog dramskog pozorišta

Izložba pod nazivom ,,Heaven is a place where nothing ever happens" otvoriće direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojevi

Otvaranjem samostalne izložbe fotografija Dragane Udovičić biće predstavljeni momenti iz predstava Beogradskog dramskog pozorišta.

Izložba pod nazivom ,,Heaven is a place where nothing ever happens" otvoriće direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević u utorak 16. januara u 19 časova u Galeriji ,,Anastas Jovanović" Muzeja primenjene umetnosti (Vuka Karadžića 18).

Preporučujemo

Pored autorke na izložbi će se obratiti i direktroka Muzeja primenjene umetnosti Biljana Jotić.

Od glumaca će prisustvovati Milica Zarić, Milan Zarić, Nikola Malbaša, Jana Milosavljević, Milena Vasić, Iva Ilinčić, Tamara Aleksić, Stefan Radonjić, Ivan Tomić, Mina Nenadović, Daniel Sič i reditelj Nikola Ljuca.

"Od kada znamo za postojanje ljudskog roda, znamo i za činjenicu i fascinaciju onim što nas okružuje. Odatle i iskonska potreba da zabeležimo trenutke koji će služiti nama da ne zaboravimo, a narednim generacijama da spoznaju prošlost. Prošlo je jako mnogo vremena od crteža u pećinama koji predstavljaju prva sećanja tek oformljene vrste, do definicije nove grane umetnosti: fotografije. U skoro 200 godina dugoj istoriji fotografija je zainteresovala mnoge kreativne pojedince i pružila im mogućnost zaustavljanja vremena i čuvanja trenutka.

Postoji mnogo vrsta fotografije, ali bez obzira na podvrstu, uvek predstavlja umetnički čin i bezrezervno budi u nama različite emocije koje se prepliću sa onim što je umetnik hteo da kaže. Najveća moć fotografije je zamrzavanje vremena i trenutaka koji pričaju najrazličitije priče, ponekad nas opčine, potčine, nasmeju, probude nostalgiju ili nateraju na suze. Suptilna moć koju svesno ne primećujemo, već mehanički upijamo i reagujemo.

Inspiraciju za trenutke tražimo svuda i na svakom mestu, a svakako jedno od najinspirativnijih jeste pozorište. Pozorišni čin je jedinstven i neuhvatljiv, jer sa svakim novim izvođenjem predstava je drugačija, takođe i glumci. Zbog svih svojih posebnosti jedan od najvećih izazova jeste raditi pozorišnu fotografiju. Od fotografisanja proba, kada sekunde odlučuju o dobrom kadru do portreta kada je neophodno pomiriti potrebe modela sa potrebama posla. To je čista ljubav prema onome čime se bavimo.

Tako su se ljubav prema pozorištu i fotografiji spojili u našoj Dragani, koja je i ovaj put nepogrešivo uklopila lepo i korisno: glumački čin i lepotu trenutka emocije na zadatu temu predstave. Ono što je komplikovano, ona je učinila da je lako, beležeći jedinstvena glumačka stanja prouzrokovana različitim likovima koje igraju iz večeri u veče.

Zaista je izuzetno uživanje i iskustvo osetiti predstavu kroz fotografije, posebno ukoliko je niste gledali i zaroniti u svet mašte. Kao krajnji rezultat verujem da će ove upečatljive fotografije inspirisati posetioce da pogledaju predstave i dožive kompletnu katarzu spojem više umetničkih činova, a slike koje ćemo sami fiksirati ostaće nam zauvek u sećanju", navodi Srđan Obrenović, izvršni producent Beogradskog dramskog pozorišta.

"Od njenog nastanka kao fotografskog žanra, koji je prethodio vremenu kada je oprema omogućila fotografu da odlazi u pozorište i tamo snima, već su glumci u kostimima morali da dolaze u njegov atelje, namena pozorišne fotografije je bila prvenstveno dokumentarna.

Nastajala je kao zabeleške važnih momenata, koje bi se zatim koristile u promotivne svrhe, ali i kao svedočanstvo o konkretnom pozorišnom ostvarenju, koje je nastavljalo da postoji dugo nakon što bi predstava prestala da se izvodi. Upravo zbog toga su pozorišne fotografije deo mnogih muzejskih kolekcija posvećenih istorijatima pozorišta. To je samo jedan od razloga zašto fotografije Dragane Udovičić zaslužuju da budu izložene u Muzeju primenjene umetnosti. Drugi razlog, a na koji posredno ukazuje i činjenica da je Muzej za njihovo izlaganje odabrao upravo galeriju nazvanu po prvom domaćem fotografu, Anastasu

Jovanoviću, je to što su radovi ove autorke prevazišli domen dokumentarnog i što ravnopravno funkcionišu u domenu umetničkog. Autorkino dugogodišnje iskustvo u snimanju pozorišne fotografije, tehnička savršenost i jedinstvena poetika, omogućili su joj da, pored toga što uspešno stvara reprodukciju pozorišne predstave, podjednako uspešno dočarava i njenu esenciju, njen duh, odnosno samu suštinu emocije koju glumci prenose svojim umećem.

Njeni krupni kadrovi, posebno pojedinačni portreti rađeni u crno-beloj tehnici, u posmatraču izazivaju čitav spektar osećanja, preko tuge, besa, beznađa, zavisti, ponosa, usamljenosti, do sreće, radosti, ljubavi i očaranosti. U susretu dve umetnosti, pozorišta i fotografije, Dragana Udovičić uspeva da stvori dela takva u kojoj su obe podjednako prisutne i međusobno se dopunjuju, dela koja prevazilaze značenje samo jedne od njih", navela je  dr Angelina Banković, muzejska savetnica Muzeja grada Beograda.

(Telegraf.rs)