Premijera predstave Beskrajna priča u "Radoviću"

U predstavi igraju Relja Janković, Mladen Lero, Damjan Kecojević, Miloš Anđelković, Nikola Kerkez, Mladen Vuković, Jelena Ćuruvija Đurica, Dubravka Kovjanić, Maja Jovanović Spasojević i Ivana Adžić

U petak, 24. novembra u 20 sati u Malom pozorištu "Duško Radović" biće odigrana premijera predstave za decu „Beskrajna priča“ po romanu Mihaela Endea u režiji Ane Tomović. Prve reprize zakazane su za subotu 25. novembra u 17 i nedelju 26. novembra u 12 sati.

U predstavi igraju Relja Janković, Mladen Lero, Damjan Kecojević, Miloš Anđelković, Nikola Kerkez, Mladen Vuković, Jelena Ćuruvija Đurica, Dubravka Kovjanić, Maja Jovanović Spasojević i Ivana Adžić.

Preporučujemo

Beskrajna priča je najpopularniji  roman za decu i mlade čuvenog nemačkog pisca Mihaela Endea. Pisan je kao roman za decu, ali je ubrzo po objavljivanju, 1979. godine, prerastao u roman za sve generacije i postigao senzacionalan uspeh širom sveta. Ovaj roman spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike. Preveden je na 39 jezika. Godine 1984. čuveni nemački reditelj Volfgang Petersen snimio je po ovom romanu istoimeni film.

Bastijan Baltazar Buks je desetogodišnji dečak koji živi sam sa ocem, jer mu je majka nedavno umrla. Njegov otac nema skoro nikakav kontakt sa njim jer se i sam bori sa tugom. Bastijan je usamljen i prepušten sam sebi. U školi nailazi samo na maltretiranje zbog svog izgleda i svog interesovanja za knjige. Jednoga dana, bežeći od školskih drugova koji su se okomili na njega, on se skriva u lokalnoj knjižari, gde ga neodoljivo privuče jedna neobična stara knjiga čiji naslov glasi Beskrajna priča. Dok je džangrizavi vlasnik knjižare telefonirao, Bastijan krade zabranjenu knjigu i beži iz knjižare. Ne sme da ode kući i zato odlučuje da se sakrije na školski tavan. Na stranicama knjige on otkriva tajanstveni svet zemlje Fantazije koja lagano propada.

Detinja Carica umire od nepoznate bolesti dok njena zemlja Fantazija nestaje  - Veliko Ništavilo je sve više nagriza i delovi nje svakog dana nestaju.Niko ne zna šta je lek za njenu neobičnu bolest. To mora da otkrije junak Atrej, dečak kome je poveren Aurin – medaljon Detinje Carice koji će ga štititi na njegovom putovanju u potrazi za izlečenjem.

Prolazeći kroz mnoga teška iskušenja dok Ništavilo sve više napreduje, Atrej ne uspeva da donese lek za Caricu jer je lek za njenu bolest – novo ime, koje samo Ljudsko dete van granica Fantazije može da joj da. Bastijan ne može da veruje da se pozivi sa stranica knjige odnose na njega – on se oseća tako mali, slab i nedostojan da bilo kome pomogne. Što Bastijan više okleva, to je Detinja Carica ugroženija. Kada konačno skupi hrabrost i izgovori njeno novo ime, Bastijan ulazi u svet Fantazije koja se zahvaljujući njemu iznova rađa iz jednog zrna peska.

Kada se Bastijan nakon nestanka od jednog dana konačno vrati kući – za njega i njegovog oca počinje novo poglavlje u životu – više nikada neće dozvoliti da izgube jedan drugog.

Reč rediteljke

Izuzetno su snažne emocije u „Beskrajnoj priči“. U centru priče je Bastijan – dečak koji doživljava veliku emocionalnu krizu zbog gubitka majke. Pored toga, on nema skoro nikakav kontakt sa ocem, a ne uklapa se ni u školi, gde je izložen vršnjačkom nasilju. Bastijanov emotivni svet je pred krahom.

Čitajući „Beskrajnu priču“, on se poistovećuje sa junakom Atrejem, njegove muke da spasi Detinju caricu doživljava kao svoje, i to mu budi nadu da je svet Fantazije, a samim tim i njegov svet – moguće spasiti od Ništavila.

Ova priča predstavlja borbu za tananu dečiju dušu – onu koja se ne sme prepustiti velikoj Tuzi, i koja ostavlja nadu da je moguće promeniti teške okolnosti i izboriti se sa nadmoćnijim neprijateljem.

Bastijanova vera spasava svet Fantazije. Osnažen i promenjen, on se vraća u svet Realnosti u kome će takođe nastaviti da se bori na svom putu sazrevanja. „Beskrajna priča“ je snažno obeležila moje detinjstvo i radujem se da je otkrijem novim generacijama!

(Telegraf.rs)