Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića u JDP-u: Emotivni govori, višeminutni aplauz u čast glumca

Žarko Laušević je preminuo u 64. godini posle teške bolesti

Komemoracija povodom smrti velikana našeg glumišta Žarka Lauševića održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Članovi porodice, kolege i prijatelji okupili su se da odaju počast legendandarnom Laušu.

Preporučujemo

Komemoracija je počela minutom ćutanja za Žarka Lauševića.

"Danas se opraštamo od našeg prijatelja, od dramskog umetnika, Žarka Lauševća. Prvi put se pojavio na ovoj sceni 1981. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1982. Ostavio je neizbrisiv trag. Za svoja filmska i pozorišta ostvarenja dobio je brojne nagrade. Žarko Laušević je bio jedinstven. Molim vas da minutom ćutanja odamo počast Žarku Lauševiću", rekla je Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Uplakani Voja Brajović se obratio prisutnima.

"Pitaju me šta to čini Žarka Lauševića velikim", počeo je Voja, te je opisao priču jedne žene koja htela da postane balerina, ali u tome nije uspela.

"Bićete te član baleta, ali nećete balerina", preneo je reči jednog zvaničnika Voja balerini:

"Zašto? Vi nemate što može podići publiku na noge" Žarko je to imao", rekao je Brajović.

Tokom izlaganja Brajović je opisao kakav velikan je bio Žarko, te je pročitao pesmu Branka Miljković "Kraj putovanja".

"Nemojte da je neko suzu pustio. Ljutiće se Žarko", rekao je Irfan Mensur na početku svog izlaganja.

"Nedostajaći mi naši razgovorio dok je bio u Njujorku. Nedostajaće mi njegovi tekstovi sa pitanjem: "Šta misliš?" Nedostajaće mi preporuke knjiga. Neodstajaćemo mu ono što sam ja njemu preporučivao. Nedostajaće mi poklon koji sam dobio od njega. Neke žute čarape. Nedostajaće mi naše šetnje", rekao je Irfan Mensur i dodao:

"Ljudi moji, ode Žarko. Ja ne pristajem, nije fer", rekao je Irfan Mensur.

Zatim se video porukom obratila Svetlana Ceca Bojković.

"Sve je išlo sjajno do 1993. godine. Sledelilo je suđenje, kazna, zatvor. Tu tragediju je Žarko ispisao u 4 knjigi. To je bila težnja ka sopstvenog iskupljenju. Posle mukotrpnog lutanja, vratio se ponovo da zablista svojim glumačkim darom. Tome smo se svi divili. A onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći. Dragi Žarko, duboko smo potresni svojim odlaskom. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju za tebe", rekla je Ceca Bojković.

Milutin Mima Karadžić se prisetio kako je sreo Žarka Lauševića i kako su glumili zajedno u predstava.

"Mi smo sa predstavom "Marko Kraljević Superstar" obišli celu Jugoslaviju", prisetio je Mima Karadžić.

"Govorili smo i poeziju", rekao je Mima, te je počeo da recituje.

"Moj dobri kume, putuj sa anđelima", rekao je Mima.

"Žarka sam voleo da gledam, da čitam, voleo sam njegove slike i crteže. Voleo sa njim i da radim i da pričam. Pričali smo o glumi, umetnosti, životu, istoriji, o svemu. Svaki taj razgovor, bio u Spužu ili Njujorku. Svi ti topli ljudski razgovor, odisali su gospodskom diskrecijom. Poslednji beše pre mesece dana. Bio je topao dan. Anita, ti i ja smo pričali polako. Nismo primetili da je došla noć. Rekao je da mi je najbolji dan u životu posle dužeg vremena. Žarko je bio jedinstven. Imao je jedinstvenu snagu", rekao je Bjelogrlić.

"Njegova krhka duša nije to moglo da izdrži. Otišla je tamo da nađe mir. Poslednja slika. Ti stojih na terasi Bežanijske kose. I dalje si lep... Mašeš mi i vičeš: "Vidimo se, Bjelo." Vidimo se, Žare moj. U nekom boljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe.", prisetio se Bjelogrlić.

O Žarku Laušević je govorila i Vida Ognjenović.

"Žarko je Žarko. Crvenom bojom smo zabeležili datume naših viđanja. Evo, otišao je zauvek", rekla je između ostalog u svom govoru Vida Ognjenović.

"Došao je među nas iz nekog mitonosnog sveta. On je bio svoj", dodala je Vida, te je govorila o njegovom umeću slikanja i bravurama glumačkim.

"Zbogom, neponovljiv Žarko moj", rekla je emotivno Vida Ognjenović.

Prisutnima se obratio i Svetozar Cvetković. Glumac je prisetio kako je sa Žarkom proveo dan Njujorkom i kako su gledali "Evroviziju" i kako se Svetozaru obratio neki ćovek koji je želeo da se vidi sa Žarkom. Cvetković je sve to ispričao Laušević. Žarko je Cvetković rekao da su ga njih 15-oro rekli da žele da ga vide, ali da se nikome nije javio.

Svetozar se posle prisetio slobodnog dana koje su imali kada su snimali film "Volja sinovljeva", kao i priču sa popom koji je bio na prekidu predstave o Svetom Savi, koji je posle bio na slavi kod Žarka Lauševića.

Još jedna priča je vezana koju je ispričao Cvetković jeste kada su snimali film "Nož" u jednom selu nadomak Dubrovnika.

Prisutnima se obratio i Milan Marić

"Dragi Žarko. Žare, Lauše. Za mene si bio veliki glumac. Za mene si bio neko koji je nosio život dostojanstveno. Za to sam ti beskrajno zahvalan. To mogu samo ljudi koji život hrabro nose. Hvala ti što si mi posvetio vreme, za razgovore, prijateljstvo... Hvala ti za sve stvari, koji su oplemenile naše život. Hvala ti, Žare, što te naša mladost nije plašila. Ja sam kod tebe Žare najviše voleo život. Hvala ti za sve", rekao je Milan Marić.

Petar Božović se takođe prisetio detalja iz života sa Žarkom. Nakon svog govora, poklonio se slici Lauševića na video bimu.

Prikazan je video gde Lauš peva deci, a na kraju je upriličen gromoglasan aplauz u čast glumcu. Svi su ustali sa svojih sedišta i nisu štedeli dlanove. Aplauz je trajao više od pet minuta.

O Žarku Lauševiću:

Žarko Laušević je preminuo u 64. godini posle teške bolesti. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava.

Njegova prva značajna uloga bila je u filmu "Progon" iz 1982. godine. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos". Žarko Laušević je vrlo brzo dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom" (1984), koja mu je donela veliku popularnost.

Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), "Svečana obaveza" (1986), "Dogodilo se na današnji dan" (1987), "Oficir s ružom" (1987), "Braća po materi" (1988), "Boj na Kosovu" (1989), "Original falsifikata" (1991), "Bolje od bekstva" (1993), "Kaži zašto me ostavi" (1993), "Nož" (1999), "Heroji Halijarda"...

Godine 2011, kada je bio pravno pomilovan, objavio je knjigu "Godina prođe, dan nikad". Septembra 2013. iz štampe je izašla "Druga knjiga". Maja 2022. objavio je knjigu "Padre, idiote!".

(Telegraf.rs)