Uloga Alberta u predstavi "Žizela" je najteža u muškom baletu

Mladim naraštajima ponavlja reči svog profesora da "kad zacrtaš cilj i imaš strast ka poslu ništa nije teško"

Baletski umetnik Jovica Begojev je u emisiji Tanjug Reflektor govorio o svojih 20 godina umetničkog rada koje je obeležio nedavno ulogom Alberta u predstavi "Žizela" u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Begojev je rekao da je "Žizela "za publiku doživljaj, koji nosi različita emotivna stanja kroz predstavu".

Preporučujemo

"Dvadeset godina sam u Narodnom pozorištu. Počeo sam polako da se sklanjam sa scene. Ipak moje telo ne može da trpi napor i energiju sa kojom sam mogao da radim pre deset, 15 godina. Prešao sam na učenje mladih umetnika koji stasavaju", rekao je umetnik.

Mladim naraštajima ponavlja reči svog profesora da "kad zacrtaš cilj i imaš strast ka poslu ništa nije teško".

"Mi baletski umetnici smo veliki sadomazohisti. Volimo da uništavamo svoje telo, ali na kraju aplauz donese vam kao umetniku da budete ispunjeni. Znate da ste uradili dobar posao. Znate da suze, znoj, rad koji ste doveli do perfekcije publika ume da ceni", naveo je Begojev.

Iako su mu sve uloge bile kao profesionalcu podjednako zahtevne, Begojev ipak ističe da je uloga Alberta jedna od najtežih muških.

"To je bio razlog zašto sam odlučio da proslavim 20 godina sa tom ulogom. Da dokažem da sam i posle 20 godina u stanju da je odigram", istakao je Begojev.

Prisetivši da ga je na balet upisala majka, koja sama nije uspela da ostvari san o igračkoj karijeri, Begojev priznaje da se u početku bunio i nije hteo da ide, da bi na kraju završio kao jedini dečak u klasi među 25 devojčica.

"Meni se od toga dana život okrenuo naglavačke. Bio sam stalno u ženskom društvu, odrastao sam uz njih i znao sam kako da razgovaram sa damama"; istakao je umetnik.

Begojev je rekao da ume da igra moderan balet, neoklasiku, ali da je "kolevka klasični balet".

"Nadam se da ćemo opstati na tom putu da negujemo klasičan balet. Imamo jako dobar kadar igrača, profesora, mlade talente", istakao je Begojev.

Prema njegovim rečima, baletu je potrebna pomoć društva i mnogo edukacije koja bi navela ljude da dolaze u pozorište na balet.

Primetivši da glumci govorom mogu da donesu razna stanja tuge, sreće i uzbuđenja, Begojev je naglasio da baletski umetnici to moraju uraditi telom, kako bi poslednji red publike mogao da razume da li su tužni ili srećni.

"To moraju biti široki pokreti sa pravom emocijom"; napomenuo je umetnik.

Begojev je dodao da su dramske predstave u Narodnom pozorištu više posećene od baleta zato što publika Srbije i Balkana gleda glumce na televiziji i u filmovima.

"I to je opravdano. Kad dođe baletska predsava kao što smo imali 'Gusara', sad ide 'Žizela', pa 'Labudovo jezero', manja je posećenost publike, ne znam iz kog razloga. Znatno se vidi razlika u dramskoj i baletskoj predstavi što se tiče publike. Nama treba pomoć društva", zaključio je Begojev.

(Telegraf.rs/Tanjug)