"Ministarstvo kulture da reši da li treba pozorištu baletska kompanija i gde će sa plesačima"

Upitan kako vidi budućnost baleta u doba tehnoloških revolucija, koreograf Igor Kirov je ocenio da "klasika je klasika"

Koreograf Igor Kirov je u emisiji Tanjug Reflektor govorio o svom radu na baletu "Balkanski triptih", čija je premijera 17. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Kirov je rekao da je 100 godina baleta u Narodnom pozorištu nedavno proslavljeno klasičnim delom "Gusar", a sada na red dolazi modenri triptih koji je radio sa Mašom Kolar iz Hrvatske i Milošem Isailovićem iz Srbije.

Preporučujemo

"Odlučili smo se da spojimo ono što je bilo urađeno u zadnjih 100 godina, da nađemo nešto što nam je dalo inspiraciju u saradnjom direktorkom baleta (Narodnog pozorišta) Anom Pavlović", rekao je severnomakedonski umetnik.

Kirov je dodao da je odlučio se da ide na kombinaciju dela koreografkinje Mire Sanjine iz 1945. godine za predstavu "Poema", na muziku Stanojla Rajičića (1910-2000).

Prema njegovim rečima, o toj predstavi nisu mogli pronaći puno materijala zato što je bila skinuta sa repertoara, "jer scenografija nije bila dostojna za Narodno pozorište".

"Šta se dešavalo ne postoji nigde zapisano", primetio je Kirov.

U svom novom radu dajući apstraktno i osveženo viđenje onoga što je Sanjina zamislila, Kirov kaže da nije išao u detalje onoga što je uradila.

"Uradio sam svoje viđenje šta je za mene poema, šta je telo, šta su instrumenti, koje svetlo i kostimi nas ocrtavaju i daju da kao umetnici crtamo našu poemu", naveo je Kirov.

Prema njegovim rečima, izazov je bila i Rajičićeva muzika "koja je veoma inspirativna, lepa", a uz to je složena "ima sinkope, ritmički se non stop menja".

"Način kako je (Rajičić) gradirao muziku je za mene najveći deo inspiracije", rekao je koreograf.

Govoreći o plesačima Narodnog pozorišta, Kirov je ocenio da je ansambl dobar, ali da su neophodne reforme kao svugde u pozorištima na Balkanu.

"Kad će da se dese, da idemo napred, je pitanje koje se treba mnogo diskutovati. Ministarstvo kulture da reši da li treba pozorištu baletska kompanija i gde će sa plesačima", naveo je Kirov.

Istakavši da je veoma inspirisan plesačima Narodnog pozorišta, Kirov je dodao da su potrebne reforme, da se plesačima zakonski nađe odgovarajući prostor, kako bi ansambl mogao biti vrhunski.

"U ovom momentu sam zadovoljan. Tehnika je na velikom nivou. Vlada dobra enegija. Mogu da kažem da sam super zadovoljan onim što sam dobio od plesača koje sam odabrao", rekao je Kirov.

Upitan kako vidi budućnost baleta u doba tehnoloških revolucija, Kirov je ocenio da "klasika je klasika".

"Možemo da adaptiramo scenografiju, kostimografiju i da je virtualiziramo, ali korak je korak. To ne možeš da promeniš, to će ostati narednih sto godina, kao do sada", ocenio je koreograf.

Kirov je dodao da pitanje scenografje i kostima "nije toliko važno koliko ono šta plesači daju".

"Moderna konceptualna plesna scnea je nešto drugo. Sve više se ide u virtualan način razmišljanja, postavljanja scene. Ukoliko kompanije ili pozorišta imaju mogućnosti, jer to puno košta, to će ići sve gore", naveo je Kirov.

Prema njegovim rečima, u manje razvijenim zemljama održaće se još obično svetlo i kostimi, pošto je samo ekran skup, a "da li će se to isplatiti niko ne zna".

"Idemo koracima napred, no sve zavisi gde si i kako možeš sve izbalansirati", rekao je Kirov.

(Telegraf.rs/Tanjug)