Koncert majstor Miloš Nikolić: O radu Narodnog pozorišta u Subotici, predstavama, kreiranju repertoara...

Miloš Nikolić sada se dokazuje u novoj ulozi, ulozi upravnika Narodnog pozorišta u Subotici. Rekli bismo da mu odlično ide

Kao nagrađivani izvođač i koncert majstor, prvi čovek Subotičkog simfonijskog orkestra, profesor, nekada član gradskog veća zadužen za kulturu, Miloš Nikolić sada se dokazuje u novoj ulozi, ulozi upravnika Narodnog pozorišta u Subotici. Rekli bismo da mu odlično ide.

• Jeste li znali šta vas čeka kao prvog čoveka pozorišta?

Kada dođete na čelo jednog pozorišta kakavo je Narodno pozorište u Subotici, niste ni svesni sa koliko izazova ćete morati da se suočite. Osećate veliko poštovanje prema teatru sa tradicijom. Šta vam drugo preostaje nego da vredno radite i učinite da se ime subotičkog teatra proziva na pozornicama brojnih festivala, što svedoči o kvalitetu predstava koje se igraju pred publikom u matičnom gradu, ali i na raznim drugim scenama. Umetnički rezultati Narodnog pozorišta su u prethodnom periodu zaista bili izuzetni. Kada se pojavite na najprestižnijem festivalu pozorišta, kao što je Sterijino pozorje, i osvojite 9 nagrada na samo jednom njegovom izdanju, za vas kao upravnika nema veće potvrde da ono što radite jeste vrhunska umetnost koju kreirate sa sjajnim timom. A to je i cilj, zar ne?

Preporučujemo

• Šta su bili vaši prioriteti kada ste postali direktor a sada upravnik Narodnog pozorišta?

Jedan moj kolega je jednom prilikom rekao da u pozorištu treba vredno raditi, menjati loše navike i popravljati greške brže nego što su stvarane. Vođen tom idejom, kada sam došao na čelo ove kulturne institucije, saznao sam da još uvek ne postoji statut i osnivački akt Narodnog pozorišta, pa sam to sebi zacrtao kao jedan od glavnih ciljeva i sa svojim kolegama, prionuo sam na posao. Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine donela je odluku o uređivanju pitanja od značaja za osnivanje, organizovanje i rad Ustanove kulture Narodno pozorište Subotica – Narodno pozorište Subatica – Népszínház Szabadka – Narodno kazalište Subotica. Ova vest stigla je posle dvadeset godina nastojanja da dobijemo osnivački akt kakav zaslužujemo, a koji će nam omogućiti da poslujemo još bolje, da konkurišemo za sredstva iz evropskih fondova, da stvaramo umetnost visokih dometa. Na putu do ovog cilja, neki do čijeg mišljenja mi je stalo, govorili su da nisu sreli ovako upornog čoveka, ali mislim da jedino tako možete ostvariti

zacrtano. Tu svakako moram da zahvalim na podršci Gradonačelniku Stevanu Bakiću kao i Predsedniku pokrajinske vlade Igoru Miroviću i Pokrajinskoj sekretarki za kulturu Dragani Milošević.

• Kakva su vaša nastojanja kada je kreiranje i planiranje repertoara u pitanju?

Repertoar Narodnog pozorišta nekako nalaže i ozbiljan pristup istraživanju klasike, dakle rad na promociji estetskih i književnih vrednosti takvih dela u odnosu na današnje vreme. Na taj način, klasiku i nasleđe pretvaramo u nešto što je i danas na našoj sceni i korespondira sa vremenom u kome živimo. U predstavi Banović Strahinja u režiji Mirka Radonjića govori se na mađarskom i na srpskom jeziku, a osim toga ona je jedinstvena po tome što je donela sasvim novi pogled na ovu srpsku epsku priču. Drama na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta, postavila je već nekoliko dela srpske kulturne baštine. Imali smo priliku da na Sceni Jadran gledamo i Nušićevu Ožalošćenu porodicu, a poslednja je bila premijera predstave Koštana, što ukazuje na činjenicu da uspešno i na mađarskom jeziku interpretiramo dela srpske književne tradicije i da su ta čitanja veoma savremena i životna, pa ih publika rado gleda, a kritika i festivali nagrađuju. Osim klasičnih dela na našoj sceni su i dramska dela savremenih svetskih, evropskih ali i domaćih pisaca.

• Osim klasičnih i dela savremenih svetskih i domaćih pisaca na Sceni Jadran gledamo i veoma zanimljive autorske projekte...

To je nešto na šta sam izuzetno ponosan. Autorski projekat naše prvakinje Minje Peković Bravo za klovna je njena lična priča o borbi koju je vodila sa rakom dojke. Divim se njenoj hrabrosti što sve što je prošla, i danas prolazi prilikom svakog izvođenja predstave, u nadi da će onima koji se, nažalost, u svemu prepoznaju, olakšati suočavanje i borbu. Predstava nikoga nije ostavila ravnodušnim, pa su igranja na našoj sceni kao i gostovanja, pozdravljana stajaćim ovacijama. Bravo za klovna u junu mesecu, biće deo festivala Dani satire Fadila Hadžića u Zagrebu.

• U ovom trenutku u probnoj sali sprema se još jedan autorski projekat i nova premijera, koja je rezultat lepe saradnje sa rediteljem čiji je rad subotičkoj publici dobro poznat...

Još jedan autorski projekat uskoro će ugledati svetlost Scene Jadran. Radi se o kabareu kao vrsti takozvanog zabavnog pozorišta, koje je izvorno zamišljeno kao avangardno pozorište, da bi se kasnije razvilo u komercijalizovani oblik umetnosti za široku publiku. Kabare uključuje muziku, ples, mnogo humora i socijalnu kritiku. Takav će biti i naš kabare. Kabare Jugoslovenke, čiji je autor i reditelj Ivan Leo Lemo, premijerno će biti izveden 25. maja, a u njemu igraju glumice ansambla Drame na srpskom jeziku. Sudeći po tekstu, ovo će biti nešto što još nismo gledali na našoj sceni iako je hrvatski reditelj, koji je u ovom teatru radio predstave Tramvaj zvani želja, Sećanje vode i Idealan muž, dobro poznat subotičkoj publici.

• Kakva je vaša vizija za Narodno pozorište u Subotici i kako nameravate da je realizujete?

Kao neko ko je posvećen razvoju umetnosti i kulture, verujem da Narodno pozorište u Subotici ima ogroman potencijal da postane ne samo regionalni, već i nacionalni centar u pozorišnom svetu. Prema mojoj viziji ovaj teatar će postati mesto koje će privući i zadovoljiti različite ukuse i interesovanja publike i biće prepoznat po kvalitetnim i inovativnim predstavama koje će ostaviti snažan utisak na gledaoce. Želim da otvorim vrata pozorišta različitim umetničkim pravcima i programima, da sarađujemo sa drugim teatrima, rediteljima, glumcima, muzičarima, plesačima, jednom rečju, umetnicima iz Srbije i inostranstva, kako bismo doneli širok spektar predstava i programa koji će privući publiku različitih generacija. Kao jedan od glavnih kulturnih centara u regionu, Narodno pozorište u Subotici mora da ima snažan uticaj na umetničku scenu u gradu. Planiramo da stvorimo okruženje koje će podsticati razvoj kreativnosti i inovacija. Uveren sam da će ovi planovi uz vredan rad ansambala i svih zaposlenih, pomoći da Narodno pozorište u Subotici ostvari svoj puni potencijal.

• Na sceni u obe drame u poslednje vreme viđamo mnogo mladih, novih glumaca. Koliko njihov dolazak utiče na kreiranje repertoara?

Prijem novih i mladih glumaca donosi mnoge prednosti za pozorište, jer oni unose svežu energiju i nove perspektive u ansambl, pa pomažu u stvaranju raznovrsnijeg repertoara. Važno je dobro planiranje kada razmišljate o ansamblu, jer nekad su vam potrebni glumci sa posebnim talentima i veštinama, a mi po tom pitanju nastojimo da moje kolege mogu da igraju različite žanrove i različite vrste likova. Prijem novih glumaca može biti ključan za privlačenje nove i mlade publike. Nama je važno da angažujemo glumce koji će se dobro uklopiti u ansambl i koji će doprineti da repertoar bude kvalitetan. Za sada u tome uspevamo.

• Kako biste opisali celokupnu kulturnu scenu u Subotici i koja je uloga Narodnog pozorišta u njoj?

Smatram da je kulturna scena u Subotici vrlo bogata i raznolika, a Narodno pozorište ima važnu ulogu u njenom oblikovanju i kreiranju. Naša misija je da sugrađanima pružimo vrhunsku umetničku produkciju i kvalitetne kulturne sadržaje. Videli ste i sami da u okviru svoje uloge, Narodno pozorište organizuje različite kulturne događaje, ne samo pozorišne predstave već i koncerte, gostovanja operskih i baletskih umetnika, imali smo čak i predstavljanje knjige. Takođe, sarađujemo sa drugim kulturnim institucijama u gradu i regionu, što doprinosi daljem razvoju kulturne scene.

• Kakva je saradnja Narodnog pozorišta sa teatrima u zemlji i u regionu?

Saradnja između pozorišta u zemlji i regionu od izuzetnog je značaja za dobrobit pozorišne umetnosti u celini, bilo da se radi o gostovanju, festivalu ili zajedničkom radu na predstavi. Pozorišta u regionu imaju različite kulturne i umetničke tradicije, što omogućava razmenu iskustava i ideja, te obogaćuje pozorišnu scenu. Poseban je doživljaj videti kako neku našu predstavu gleda publika u drugom gradu ili u drugoj državi, pa su zato festivali veoma važni za svako pozorište, jer pružaju mogućnost da pokažemo gde smo i da podelimo ono u čemu smo najbolji, kao i da vidimo kako to rade kolege. Naš teatar će i dalje aktivno raditi na unapređenju saradnje sa pozorištima u regionu, a kao potvrdu ove činjenice mogu da vam otkrijem da za koji dan počinje rad na predstavi koja je koprodukcija dva pozorišta, Istarskog narodnog kazališta u Puli i Narodnog pozorišta u Subotici. Probe će se odvijati u našem gradu i u Puli, a odabrano je još jedno delo klasične književnosti Nušićev Narodni poslanik, u režiji Snežane Trišić.

• Kako biste danas u jednoj rečenici opisali pozorište na čijem ste čelu?

To je pozorište sa tradicijom, a čine ga ljudi, istinski poslenici kulture koji godinama istrajavaju u nastojanju da stvore vrhunsku umetnost u iščekivanju zgrade kakvu zaslužuju i u koju ćemo uskoro ući. Na tome se posebno zahvaljujem na svesrdnoj podršci, razumevanju i angažovanju predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

(Telegraf.rs)