Komemoracija Tanasiju Uznunoviću u "Narodnom pozorištu": Goncić, Božović i Ćetković održali emotivne govore

Od njega su se danas oprostile mnogobrojni prijatelji, ali i rodbina i kolege koje su održale emotivne govore

Komemoracija velikanu Tanasiju Uzunoviću, koji je preminuo 10. marta u 81. godini, održana je u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Prvak Drame "Narodnog pozorišta", biće sahranjen danas u 14 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Preporučujemo

Upravo na scenu Narodnog pozorišta, na kojoj su se porodica, prijatelji i kolege opraštali, Uzunović je poslednji put stao pre nepuna dva meseca, 19. januara kao Zarije Vučić u dugovečnom komadu "Velika drama" Siniše Kovačevića.

Od njega su se danas oprostile mnogobrojni prijatelji, ali i rodbina i kolege koje su održale emotivne govore.

Skup je otvorio upravnik pozorišta, Svetislav Bule Goncić. On se prvo poklonio liku Tanasija Uzunovića i pozvao na minut ćutanja.

- Poštovana porodico, želim da vam izrazim najiskrenije saučešće. Danas se sa ovog mesta opraštamo od Tanasija Uzunovića, velikog glumca koji je obeležio film i pozorište. To vreme sa njim nikada nije bilo obično, a to znaju svi koji su imali priliku da rade sa njim. Studirao je u klasi Ljiljane Krstić, a 1967. postaje član JDP. Ulogom Zarije Vučića u "Velikoj drami" ulazi na velika vrata Narodnog pozorišta. Darovao je ovoj sceni svoj produhovljeni, otmeni duhovni izraz - rekao je Goncić.

Nakon Goncića na scenu je izašao Petar Božović:

- Izgledao mi je kao princ, prestolonaslednik, koji se odrekao prestola zbog jedne gospođe, a to je gluma - rekao je Božović i podelio uspomene sa Tanasijem Uzunovićem.

Vojin Ćetković otkrio je nepoznate detalje sa snimanja serije "Moj rođak sa sela".

"Moj prvi partner bio je Tanasije Uzunović. Onaj ko je plašio hrabre partizane i koga sam sanjao. Prvi put sam ga gledao u predstavi Dejana Mijača. Još uvek mi prolazi njegova virtuoznost. Kasnije smo igrali i u Šekspirovoj tragediiji a kasnije i u seriji "Moj rođak sa sela". Sećam se kako je tražio da nosi belu košulju i bakingarove sa kojima nije bio zadovoljan naredne dve godine.

O Tanasiju su govorili i mlade kolege Kalina Kovačević i Bojan Krivokapić.

- Opraštamo se danas od velikog glumca. Ništa kod njega nije bilo slučajno i nepromišljeno. Ispred svog vrmena sa istančanim osećajem za estetiku. Kažu da život mora da bude sadržajan, a to podrazumeva puno bola. Još od rođenja ga je pratilo poreklo kao krst koji ke morao da nosi. Ništa mu se nije praštalo, a dar još manje. Imala sam privilegiju da ga gledam kako stvara. Biti individualac u glumačkom poslu nije lako. Cena koja se zbog toga plaća je velika, ali osećaj slobode je neprocenjiv. Vi ste bili slobodan čovek. Nedostajaće mi da vam pred predstavu priđem poljubim vas i kažem "Dobro veče Taso" i vaš džentlmenski odgovor "Moje poštovanje mlada damo" i tako 20 godina. Neka vam bog da rajsko naselje - rekla je Kalina Kovačević i rasplakala sve u sali.

Deo ansambla nacionalnog teatra bio je poslednjih dvadesetak godina, ali je najveći i najznačajniji deo karijere proveo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - više od tri decenije. Igrao je i na drugim srpskim teatarskim scenama, a na velikom platnu i televiziji ostvario je više od 50 rola.

Podsetimo, Tanasije Uzunović je rođen u Nišu 25. septembra 1942. godine. Unuk je Nikole Uzunovića, nosioca Legije časti i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije između dva rata. Više od tri decenije bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da bi potom prešao u Narodno pozorište u Beogradu.

Završio je i slikarsku školu. Kad god bi u mladosti naslikao nešto, imao je osećaj da "krade" od glume i izneverava sebe, jer je smatrao glumu svojom prioritetnom ljubavlju. Shvatio je, ipak, da je stvaralački izvor isti.

(Telegraf.rs)