Najavljena premijera predstave "Razvojni put Bore Šnajdera" u JDP-u: Jaka glumačka postava na sceni

Predstava će biti održana 16. marta na Velikoj sceni "Ljuba Tadić" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

Premijera predstave "Razvojni put Bore Šnajdera" Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina biće održana 16. marta na Velikoj sceni "Ljuba Tadić" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, najavila je danas autorska i glumačka ekipa.

U predstavi igraju - Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Branislav Lečić, Radovan Vujović, gošće iz Ateljea 212 - Tamara Dragičević i Branka Šelić, Nebojša Milovanović, Milica Gojković, Tanja Pjevac, Lazar Đukić, Janko Cekić i Ognjen Nikola Radulović.

Preporučujemo

Osim njih, na sceni će biti i ostala ekipa mladih glumaca: Rade Stojiljković, Luka Lopičić, Katarina Rajković, Anđela Kuzmanović, Dunja Antić, Jana Rokić, Lana Vukašinović.

Upravnica JDP-a glumica Tamara Vučković istakla je činjenicu da je domaća klasika sastavni deo repertoara ovog pozorišta, gde spada svakako i Aleksandar Aca Popović, kao jedan od najvažnijih dramskih pisaca kod nas.

Ona je podsetila da je JDP postavio do sada dva komada ovog autora - "Komunistički raj" (1986) reditelja Branislava Mićunovića i "Bela kafa" (1991) u režiji čuvenog glumca i pedagoga Branka Pleše.

Čuveni komad “Razvojni put Bore Šnajdera” od Popovića u režiji Egona Savina je sledeći izazov JDP-a.

Spomenuti reditelj je veliki stručnjak za postavku njegovih drama, koji je u ovom teatru gotovo redovan, realizovao je 12 predstava, a sa probama nove produkcije JDP-a i novim susretom sa svetom Popovića, krenuo je u januaru.

"Kratko nam je vreme danas da pričamo o Aleksandru Popoviću, u pogledu tolikog njegovog dela. Aca je umeo da govori - "Svi smo mi ljudi grešni. Ne treba se svetiti. Potrebno je naučiti opraštati ljudima". Sve to je u osnovi svih njegovih dramskih dela. Napisao je preko 40 drama, svakako je najplodniji srpski dramski pisac, a paradoksalno je retko igran. Od tih 40, po mom mišljenju, sigurno 10 drama mu spada u sam vrh evropske dramske književnosti", izjavio je Savin.

Ovaj komad prvi put je izveden 1967. godine, a Popović je tada osvojio Sterijinu nagradu za najbolju savremenu dramu (u to vreme Jugoslovenske pozorišne igre).

Po izboru kritike, u konkurenciji od 710 drama na srpskom jeziku, “Razvojni put Bore Šnajdera” proglašen je najboljom dramom u periodu od 1944. do 1993. godine.

"Drama o Bori Šnajderu je njegovo kapitalno delo, takodje retko igrano, a komad je napisan u nezgodno vreme socijalizma i nije dočekan sa dobrodošlicom, te je drama i zabranjivana. Ali ipak, Aca je preživeo i preživeće, tako da je uz Steriju i Nušića, Popović naš najznačajniji dramski pisac", ocenio je Savin, te je pohvalio JDP što se odlučio da postavi ponovo na repertoar Popovića i baš ovo važno delo sa odličnom glumačkom ekipom.

Pamti se uspešna verzija ove drame pre više od 20 godina na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Kokana Mladenovića, gde je glavnu ulogu imao Branimir Brstina.

Scenografiju u JDP verziji potpisuje reditelj Egon Savin, koji je pre dve sezone ovde režirao takodje domaću klasiku - gradjansku dramu "Pučina" Branislava Nušića, a drame Ace Popovića je sa uspehom realizovao po Srbiji i u Beogradu (Atelje 212 - “Smrtonosna motoristika”, "Pazarni dan", Kult teatar - "Tamna je noć", BDP - “Svinjski otac”).

Egon Savin se osvrnuo na svoje uspešne predstave ostvarene na sceni JDP-a i to po delima svetskih klasika koje veoma voli - Vilijama Šekspira ("Mletački trgovac"), Aleksandra N. Ostrovskog ("Unosno mesto", "Šuma"), Molijera ("Tartif"), Antona Pavlovića Čehova ("Ujka Vanja"), te najavio da je siguran da će i najnoviji projekat biti u rangu tih voljenih realizacija.

Savin smatra da bi trebalo napraviti povoljnu "klimu" da Popović dobije svoje zasluženo mesto u našoj sredini, da bude više prisutan, da mu se drame češće igraju na pozornicama Srbije, i dao je predlog da se formira nagrada "Aleksandar Popović" za savremenu dramu, da se pisac ne zaboravi.

"Niko nije sa toliko duše, emocije, znanja, veštine i toliko umetničkog nadahnuća pisao o srpskom mentalitetu", zaključio je Savin.

Glavnu i naslovnu ulogu Boru Šnajdera tumači Nenad Jezdić, koji je podsetio da po četvrti put igra u nekoj drami Ace Popovića, a drugi put sa Egonom, nakon uspešne predstave "Smrtonosna motoristika" u

Ateljeu 212, kao i u istom teatru je igrao "Mrešćenje šarana" u režiji Milana Neškovića.

"Ogromno mi je ushićenje i zadovoljstvo zbog ponovnog rada sa Egonom Savinom. Sa njim nikad nisam zapravo skroz na svom, niti u onim depoima emocionalnog, profesionalnog, glumačkog pamćenja. Dosta težak proces sam imao koji se nastavlja odmah nakon susreta sa medijima, onda večeras i sutra, sve do premijere. Egon je takav, pred njim se glumac potpuno ogoli, baca sve nakupljene naslage sa sebe, i prima nešto novo. To je za mene velika radost", istakao je Jezdić, koji je sa Savinom u poslednjem periodu radio u JDP-u na komadima "Pučina" od Nušića i "Ujka Vanja" od Čehova.

"Ovo je drama jedne plejade ljudi, o onima koji grade i razgrađuju, a ne onima koji ruše. Ipak to rušenje je kratak proces, efikasan i brz. Razgrađivanje je dugoročna tema koja se proteže. Bora Šnajder je naš daleki rođak i predak, postojao je i postoji danas. Tako i mi, ako ne skupimo snage da oprostim kako nam savetuje Aca Popović, ubeđen sam da ćemo i u onim vremenima koja nam predstoje, imati samo Šnajdera umesto profesionalce", ocenio je Nenad Jezdić, i citirao odlomak - "Znam samo jedno, svako treba da bude tamo gde mu je i mesto", iz spomenutog Popovićevog komada "Mrešćenje šarana", koja je po njemu biblijska rečenica.

Branislav Lečić je naglasio da je suština komada o Bori Šnajderu - sposobnost da se nasmejemo sebi, što je po njemu vitalno važno i na ličnom planu.

"Ta mogućnost da se smejemo sebi je značajno, jer se bez toga ne bi pogodilo težište ove drame, i pored odličnog reditelja i ekipe glumaca. Potrebno je da se glumac, dok gradi lik, nasmeje sebi, da se tu razgoliti, a vezano za sadržaj i temu. Funkcija komada Ace Popovića je i ovde dokazano važna za mentalitet i oslobađanje raznih loših navika i osobina koje imamo", analizirao je Lečić, i dodao da mu se čini da ako se smejemo svemu tome, ima šansi i da prevaziđemo probleme.

Lečić je naglasio da je sama atmosfera i "klima" procesa rada sa Savinom bila veoma prijatna, vrhunska, na jedan konstruktivan način, bez ikakvih sujeta i mešanja u tuđi posao, što je retkost, radostan je dolazio na probe i veoma pohvalio mlade glumce koje je doveo sa Fakulteta savremene umetnosti (FDU) gde predaje kao profesor glume.

Glumac Nebojša Milovanović je istakao svoje iskustvo susreta sa delom Ace Popovića u komadu "Svinjski otac", koji je režirao takodje Savin u Beogradskom dramskom pozorištu pre 20 godina, što je bila njegova prva glavna uloga. Uz njega su igrale Dubravka Kovjanić i Jelisaveta Seka Sablić.

"Imam sreću i privilegiju da nakon dve decenije ponovo radim sa Egonom i to baš istog pisca. Veže me sećanje na Acu Popovića čije drame sam čitao kao gimnazijalac u Valjevu. Bio sam ubedjen da je on bio sve to o čemu je pisao, da je znao sve te zanate, i moler, šnajder, limar. Gostovao nam je Popović na jednoj književnoj večeri u Valjevu gde sam se ušunjao da čujem tog čoveka koji zna toliko zanata. Pred sobom sam zapravo video vrhunskog intelektualca, a da je suština bila u daru koji je posedovao, te da je pisao o svim tim ljudima usled talenta da stvori njihove sudbine", rekao je Milovanović.

Radovan Raša Vujović, jedan od najtraženijih mladih glumaca u TV serijama, kratko je rekao da prvi put u karijeri radi neki komad Ace Popovića, te da mu je prijalo da mu se otvori jedan sasvim novi svet, i to uz tako jaku glumačku ekipu i reditelja.

Irfan Mensur je podsetio da je igrao u spomenutom "Komunističkom raju" na sceni JDP-a pre više od tri decenije, kao i u drami "Pazarni dan" u režiji Gorana Markovića, u Zvezdara teatru.

On smatra da je Acu Popovića "teško misliti, a još teže govoriti i igrati", kao izazov za glumce.

"Taj jezik kojim on piše i misli je nama stran i dalek, i moramo duboko da zakopamo prema njemu, sve ono što nas koči, ne bi li ga dosegnuli. Poklonio mi je Aca Popović jednu lepu grafiku sa posvetom, povodom predstave "Pazarni dan". I dan danas čuvam, uživam u tom poklonu. Ukratko, Aca Popović, Egon Savin i JDP...Šta vam je više potrebno?", zaključio je Irfan Mensur.

Glumica Milica Gojković je ukratko ocenila da je "magični svet velikog pisca Popovića nešto što je nama blisko, a opet način na koji piše toliko daleko i drugačije od svega što smo imali prilike da se susretnemo", i izjavila da joj je izuzetno dragoceno da bude deo ovako važnog pozorišnog projekta.

Aleksandar Popović (1929-1996) bio je najplodniji dramski pisac kod nas, i uz Dušana Kovačevića smatra se i za najboljeg savremenog autora, dok nas nije napustio pre više četvrt veka.

Poznati su mu komadi - “Ljubinko i Desanka”, “Mrešćenje šarana”, “Krmeći kas”, “Bela kafa”, “Baš bunar”, “Tamna je noć”, “Čarapa od sto petlji”, “Druga vrata levo”, igrani na scenama Ateljea 212, Teatra Vuk, Zvezdara teatra, Narodnog pozorišta.

Čuven je i težak, tragičan domaći film “Tamna je noć” (1995) u režiji pokojnog autora Dragana Kresoje.

U autorskoj ekipi su i dramaturg Božo Koprivica, kostimografkinja Lana Cvijanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)