Predstava "Radovan III" je samo jednom otkazana: Zoran Radmilović nije hteo da glumi, a razlog je tužan

Detalje je otkrio Dušan Kovačević

Jedna od najuspešnijih i najvoljenijih predstava na ovim prostorima je svakako "Radovan III", u kojoj je glumac Zoran Radmilović briljirao. Otkazana je samo jedanput, a razlog je, može se reći tužan i opravdan.

O svemu ovome govorio je dramski pisac Dušan Kovačević, koji je inače stajao iza predstave "Radovan III".

Preporučujemo

Pre toga, gospodin Kovačević, koji je pre nekoliko godina gostovao u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem", se dotakao 300. izvođenje "Radovana", koji je isto bio tužan.

- (Predstava "Radovan III") Igrana je 300. puta. 300 predstava je odigrana kao jedan od užasnijih činova, uopšte u pozorištu koje sam ja doživeo. Bila je posvećena Zoranu, pošto je umro. On je odigrao 299 i spremao se da odigra 300. (predstavu), spremali smo svi da to napravimo kao posebno slavlje i on je otišao u bolnicu i više nije izašao. 300. predstava je odigrana tako što je televizor bio postavljen na sceni. Glumci su igrali svoje scene, a Zoran je igrao sa ekrana. I tako je odigrana jedno vreme, ne cela predstava, ali jedno vreme... To je bila posveta Zoranu. I to mi je ostalo u sećanju, naspram onih 299 koje su bile urnebesne.... Kao neki kraj koji nije lep - rekao je Dušan Kovačević u emisiji voditelja Ivana Ivanovića.

Nakon toga, Dušan Kovačević je otkrio zašto je predstava otkazana jedanput.

- Krenula je priča o tome da je otkazana zato što Zoran nije mogao da igra, ili je bio pijan, što jeste tačno. Bio sam i ja pijan, ali priča ima svoj drugi početak i drugi razlog. Ja sam bio kod kuće i negde oko 2 sata mi se javlja neko iz Ateljea i obavašteva me da Zoran sedi u "Srbijancu" ("Srpskoj kafani") i pije, što nije dobar znak, jer on u principu nije imao "ručnu".  I alarmirali su me da dođem da pokušam da pređem na kafu bar. I ja sam došao u "Srpsku kafanu" i on mi je rekao da je prethodnih dana opet nije na spisku za dobijanje stana. Nije bio u kombinaciji i da je to ne zna koji put, da stanuje negde u suterenu, da on ne može da igra nešto što je smešno te večeri, a da su mu saopštili da opet neće dobiti stan. Pitao me je: "Da li ja mogu večeras da ne igram, jer mi se ne igra?" Ja sam rekao: "Ne moraš da igraš, što se mene tiče." Jer, stvarno, ne možete da naterate čoveka da u depresiji izađe na scenu i da zabavlja nekoga - rekao je gospodin Kovačević i nastavio:

- I tu smo mi nastavili da se družimo, pomogao sam mu oko pića, što je bilo normalno, kada sediš u kafani. U neko doba se pojavljuju pregovarači koji su videli da od predstave nema ništa, krenula je priča: "Hajde, Zorane..." On kaže: "Neću, neću..." On je uporno odbijao i rekao je: "Neću da igram i kraj." Jedan deo publike je ušao u salu i vršen je pritisak na njega. Rekli su mu: "Zorane, već je deo publike ušao u salu..." On je rekao: "Ne dolazi u obzir." Da bi taj isti Zoran Ratković, nesretni, izašao pred publiku i rekao: "Zbog bolesti glumca..." Ali nije izgovorio do kraja, jer su znali da je u kafani. I onda su počeli da zvižde. I on je izašao... Mi smo kasnije izašli i sklonili se. Publika ga je videla i onda je nastao mali metež oko svega toga - zaključio je Dušan Kovačević.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs)