Da li je žena čovek? "Nora ili Lutkina kuća" posle 100 godina ponovo u Beogradu

Glavne uloge igraju - Nada Šargin, Nenad Stojmenović, Hadži Nenad Maričić, Katarina Marković, Goran Jevtić i Jelena Blagojević

Premijera predstave “Nora - Lutkina kuća” prema čuvenoj drami Henrika Ibzena, u adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat, biće održana 23. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, najavljeno je danas na konferenciji za medije.

Glavne uloge igraju - Nada Šargin, Nenad Stojmenović, Hadži Nenad Maričić, Katarina Marković, Goran Jevtić i Jelena Blagojević.

Preporučujemo

Nakon nedavnih premijera drama “Vuci i ovce” Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog, u režiji Egona Savina, i “Vlast” Branislava Nušića u postavci reditelja Milana Neškovića, direkcija Drame Narodnog pozorišta nastavlja punom parom sa novim projektima, iako je i dalje aktuelna pandemija.

Prva proba buduće predstave “Nora” Henrika Ibzena (1828-1906) održana je 11. oktobra i nakon duže od dva meseca, predstava je realizovana.

Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat istakla je da joj je bilo veoma važno da ovako važnu dramu radi sa ekipom koju poznaje i sa kojima je već ostvarila zapažena dela na sceni.

Prema njenim rečima, napravila je idealnu glumačku podelu, gde su dramski umetnici iz ansambla Narodnog pozorišta - Nada Šargin, Nenad Stojmenović i Hadži Nenad Maričić, dok često sarađuje sa dvoje glumaca iz “Boška Buhe” - Katarina Marković i Goran Jevtić, uz mladu glumicu Jelenu Blagojević.

Biće ovo treća postavka poznate građanske drame norveškog pisca Ibzena u Narodnom pozorištu: prva premijera održana je 28. januara 1889, a naredna 12. maja 1921. godine.

Svetsku premijeru ovaj klasičan komad je imao 21. decembra 1879. godine na sceni Kraljevskog teatra u Kopenhagenu (Danska).

Za rediteljku je neshvatljivo da ovaj komad nije igran ravno 100 godina u Beogradu, mada je bio na repertoarima drugih teatara po Srbiji.

Pre manje od 20 godina realizovana je jedna koprodukcija “Nore” reditelja Branislava Mićunovića, između Crnogorskog narodnog pozorišta i JDP-a, mada nije dugo igrana u Beogradu.

- Drama sadrži suštinu pojave tog patrijahalnog poretka, što je aktuelno i danas. Postavlja se pitanje u drami - da li je žena čovek? Inače su ženski likovi Henrika Ibzena izuzetno snažni. Ipak, ''Nora'' nije feministički komad, jer je posvećen i muškarcima i ženama - objasnila je Mandić Rigonat i dodala da Nora nije junakinja poput Ane Karenjine od Tolstoja ili Madam Bovari od Flobera.

Ona je podsetila da je norveški dramatičar celog života bio okružen izuzetnim ženama - majka mu je bila muzičarka, volela je umetnost teatra, a supruga Suzana je bila veoma svestrana. Takođe, družio se sa norveškom feministkinjom Kamilom Kolet.

- Ibzen je bio veoma surov pisac, on nije pisao tipove, već je stvarao složene karaktere. Zastupao je tu tezu da čovek ne treba da bude “čovek mase”, već mora da bude svoj. Najlakše je biti deo jata i ne isticati se - analizirala je rediteljka težište Ibzenovog stvaralaštva.

Rigonat je autorka i adaptacije drame, za koju kaže da je inspirisana Ibzenovom prijateljicom Laurom Pitersen, koja je napisala jedan roman o svom životu, ali pod pseudonimom.

Podsetila je da su razni autori pisali nastavke ove drame čiji je kraj bio kontraverzan u to vreme, jer se radi o ženi koja odlučuje da napusti svog muža i decu, iz kompleksnog iskustva koje vuče još iz odnosa sa svojim ocem.

Tako je književnica Elfride Jelinek napisala komad “Nora - šta je bilo posle”, koja se igrala na sceni JDP-a pre nekoliko sezona.

Rediteljka Mandić Rigonat ostvarila je nekoliko uspešnih predstava u svom matičnom Narodnom pozorištu - “Zli dusi” prema romanu F. M. Dostojevskog, “Ivanov” A. P. Čehova, “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića i druge.

U pozorištu “Boško Buha” napravila je trijumf sa predstavom “Gospođa ministarka” Branislava Nušića, a u Teatru Vuk su joj aktuelne drame - “Iluzije”, “Venera u krznu” i “Šuplji kamen”.

Nada Šargin je rediteljki bila inspiracija sve vreme i bez nje ne bi mogla da režira ovaj tekst.

- Prihvatila sam ovu kompleksnu ulogu Nore upravo zbog Tanje Mandić, sa kojom sam već radila uspešne predstave, ali ne zbog toga, već zato što je ona ozbiljno kvalitetan čovek, što je danas retko u našem poslu. Meni lično je to najvažnije, da radim isključivo sa dobrim osobama - istakla je Šargin, koja je glumila kod Rigonat u dugovečnoj predstavi “Seksualne neuroze naših roditelja” i drugim delima.

Glavna glumica predstave priznaje da nije odmah iz prvog puta razumela svoju junakinju, postupke i odluke koje je napravila, jer je toliko daleko od nje privatno.

-Tako sam na kraju stavila reflektor na sebe, da se preispita sav problem Nore u braku, porodici, ali i problem u društvu. Bio je ovo veoma rudarski glumački posao da se sve to dostigne - zaključila je glumica.

Hadži Nenad Maričić tumači ulogu doktora Ranka i primetio je da svako ime lika u drami nešto označava, nije ništa slučajno ni proizvoljno kod Ibzena.

- Drama ima toliko simbola i slojeva koji funkcionišu na više nivoa. Siguran sam da će ''Nora'' komunicirati sa ženskom i muškom publikom, mnogi će se prepoznati i u liku Nore i karakteru njenog muža Torvalda Helmera - rekao je Maričić.

Glumac se prisetio da je njegova prva glavna uloga u Narodnom pozorištu bila u komadu “Sudija” upravo u režiji Rigonat, i da je to bila nezaboravna saradnja sa njom.

"Kada Tatjana postavlja dramu u teatru, posebno u Narodnom, to je vrhunski kulturni događaj u Beogradu. Sva sreća je da ponovo radimo", zaključio je Maričić.

Osim glumaca i rediteljke, umetnički tim čine: scenograf Branko Hojnik, kostimograf Ivana Vasić, kompozitor Irena Dragović, scenski govor - Ljiljana Mrkić Popović, scenski pokret - Igor Koruga, kao i Jelena Tvrdišić, zadužena za video rad.

Jedan od najvećih dramskih pisaca svetske književnosti Henrik Ibzen, često je prisutan na teatarskim scenama Beograda i Srbije.

Pre više od sedam godina je u Narodnom pozorištu igrana “Heda Gabler” rediteljke Snežane Trišić, a još ranije “Neprijatelj naroda” u režiji Bore Draškovića, gde je glavnu ulogu odigrao Mihajlo Miša Janketić.

Beogradsko dramsko pozorište je do skoro igralo njegov komad “Rosmerholm”, a Bitef teatar u poslednjoj deceniji - “Aveti” i “Gospa od mora”.

Takođe, poslednja napisana drama Ibzena - “Kad se mi mrtvi probudimo” (1899) skoro je izvedena u Šabačkom pozorištu, u postavci reditelja Stevana Bodrože.

Pisac je iznedrio još antologijskih drama kao što su - “Divlja patka”, “Per Gint”, “Stubovi društva”.

(Telegraf.rs/Tanjug)