Branka Katić: Na premijeri "Sumraka bogova" videla sam Glogovca i Irenu, kolege kojih više nema

Poznata glumica prisetila se i svojih glumačkih početaka, govorila o holivudskim projektima, novim prilikama u Beogradu

Glumica Branka Katić prepoznatljiva je po svom širokom osmehu i uvek dobrom raspoloženju. Ona je nedavno na televiziji K1 govorila o aktuelnim i budućim profesionalnim angažmanima, glumačkim počecima i receptu za široki osmeh koji nikada ne silazi s njenog lica.

Preporučujemo

- Poslednji put sam u nekom beogradskom pozorištu igrala 1999. godine. Beskrajno sam zahvalna Jagošu Markoviću što me je pozvao da igram u njegovoj predstavi „Sumrak bogova“ i imala sam ogromnu tremu – kazala je Branka Katić u emisiji „Kec na jedanaest“.

– Predstava je veoma zahtevna jer smo sve vreme na sceni, ali uživamo. Mladi glumci koji su članovi ansambla Beogradskog dramskog pozorišta su sjajni glumci i sa njima je uživanje raditi. Takođe, uživam i dok igram u predstavi „Tiho teče Misisipi“. Ne sećam se da sam pročitala uzbudljiviji roman od tog. Dobili smo potpunu slobodu da na sceni radimo sve što mislimo da treba i to je sjajno, potpuno drugačije od svih dosadašnjih iskustava. Reditelj Ivica Buljan nas je zamađijao.

Poznata glumica prisetila se i svojih glumačkih početaka, njene prve uloge u filmu „Nije lako sa muškarcima“ i kazala kako se uopšte i prijavila na kasting.

- Mama me je naterala. Izašao je oglas u „Politici“ i ja sam poslala prijavu. Dok su me pozvali, ja sam potpuno i zaboravila da sam aplicirala. Sećam se, ušetala sam u dvorište gde je bilo oko 600 – 700 devojčica i ne znam ni sama kako, prva sam se provukla do reditelja Mihaila Vukobratovića. Rekla sam mu: "Ja sam sigurna da sam savršena za ovu ulogu. Kažite mi samo koja je i šta treba da uradim". Takvo samopouzdanje samo kao dete možeš da imaš – rekla je Bošku Jakovljeviću Branka sa širokim osmehom.

Branka je kazala i da se njena „filmska mama“ u ovom ostvarenju, velika Milena Dravić, zaista i ponašala kao majka na snimanju.

- Bila je toliko nežna prema nama i uvek je bila tu da nam pomogne svaki put kada smo imale neku nedoumicu ili nam je bio potreban savet. Imala sam sreću da moj prvi film bude sa našom najvećom glumicom.

Još jedna srećna zvezda na njenom glumačkom putu bio je Rade Šerbedžija.

- Bio mi je profesor glume tokom četiri godine na Akademiji i to je zaista velika sreća u mom životu. Glumili smo i pre prvog zvaničnog časa glume, putovali smo i igrali na sceni. Svakog dana plaćao je ručkove za nas jedanaestoro u klasi. On je najveće srce od čoveka koje poznajem – rekla je Branka Katić.

Sećanje na Nebojšu Glogovca

Tokom karijere imala je sreću i da kadar deli sa našim najboljim glumcima. Jedan od njih je Nebojša Glogovac koji je, kako je rekla, najpre bio njen veliki prijatelj.

- Moram da ti priznam nešto. Kada sam prvu noć igrala „Sumrak bogova“ na letnjoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, u daljini su se videle velike krošnje. Kako na početku nekih dobrih 20 minuta ja ne moram ništa da radim, nešto drugo se dešava na sceni, a ja sam samo tu, u tim krošnjama sam videla i Nebojšu i Irenu Mičijević Rodić. Jednu moju divnu koleginicu koje više nema. I onda sam ih pozvala, pošto mislim da su najdivniji glumci, da budu sa mnom i da mi pomognu da tu prvu noć odglumim sve kako treba. Često mislim na njih i osećam njihovo prisustvo – rekla je Branka Bošku na K1.

- Ove godine ponovo ću biti na festivalu Nebojše Glogovca u Trebinju koji će se održati krajem avgusta, a planiramo da osnujemo i Fondaciju Nebojše Glogovca koja će se brinuti o festivalu ali i o svemu onome što je njemu bilo važno.

Poznata glumica priznala je da i te kako ima svojih nesigurnosti, i u profesionalnom životu, naročito u inostranstvu, ali i u vezi sa tim da li je dobra majka. Ali, uvek bira samo ono lepo.

- Uvek biram život. Mnogo dobijem svaki put kada vidim dete koje se smeje. Na aerodoromu mi gotovo svaki put umalo krenu suze kada vidim ljude koji se grle. Dokle god imate koga da zagrlite i kome da se nađete – život ima smisla.

U filmu „Put kojim nisam pošao“ igra rame uz rame sa Havijerom Bardemom, El Fening i Selmom Hajek.

- Havijer igra čoveka koji je oboleo od demencije i koji u jednom trenutku ni svoju ćerku ne prepoznaje. Divno smo se družili pre snimanja, dok smo se upoznavali, ali potom smo svi bili maksimalno posvećeni na setu. U jednom trenutku, nakon što je nekoliko puta ponovio najzahtevniju scenu u filmu, kazao je: "Gotovo je, dao sam sve što sam mogao. Idemo dalje". To sam od njega naučila. Mi glumci mislimo da uvek može bolje, a zapravo je on u pravu. Treba znati kada smo dali svoj maksimum i nastaviti dalje – kazala je Branka.

– El je veliki profesionalac, kao da je mnogo starija nego što jeste.

Branku Katić gledaćemo i u seriji „Advokado“ Nikole Pejakovića, u filmu Dušana Kovačevića „Nije loše biti čovek“, novoj sezoni serije „Ubice moga oca“, a ovog leta snimaće film „Žal“.

Još mnogo planova je u vazduhu, ali kako kaže glumica, o njima će se tek govoriti.

(Telegraf.rs)