Uđete posle toliko vremena u bioskop Balkan i provedete se bolje nego kada ste gledati filmove

Znate li šta se sada tu krije?

Pitajte Beograđane koji su simboli njihovog grada... Kalemegdan, Pobednik, Hram svetog Save, Skadarlija... Bioskop Balkan. Ako je prestonica za samo nekolko nedelja, koliko Pobednik nije gledao na Ušće, delovala ogoljeno, svi dobro znamo kolika je nostalgija vladala zbog Bioskopa Balkan, za sve one godine koliko su njegova vrata bila zatvorena.

U prelepoj zgradi u samom centru grada bioskopske predstave gledale su se još krajem 19. veka, kada veći deo zemlje još nije ni znao šta je to zapravo bioskop. Tu je prikazan video zapis o venčanju kraljevskog para Obrenović, kao i prvi zvučni film u ovom gradu. Bioskop Balkan decenijama je bio prvo mesto koje su studenti iz provincije žurili da "ošacuju“ pri dolasku u prestonicu. I uprkos modernim bioskopima koji su poslednjih godina nicali na sve strane, baš je "balkansko platno" nedostajalo je pravim ljubiteljima filma, a bogami i Beograda.

Preporučujemo

Nostalgiji je prošle godine došao kraj. Beograđani su se ponovo vratili u svoje kultno mesto, u Ulicu braće Jugovića, i to da bi se proveli  mnogo bolje nego kada su ovde samo gledali najnovija  filmska ostvarenja.

Bioskop Balkan postao je mnogo više od bioskopa – postao je kulturno dobro u pravom smislu te reči.

Postao je mesto gde se na jedinstven način spajaju prošlost i budućnost – savremena umetnička scena u  jednom od prvih urbanih objekata u centru grada, 120 godina staroj zgradi.

U Bioskopu Balkan posetioce sada čekaju koncerti. Čekaju ih izložbe. Festivali performansa. Radionice, debate, predstave... Sve ono što hrani istinske zaljubljenike u kulturu i umetnost servirano je na ovom mestu.

Moderna tehnologija donela je svu udobnost i bogatstvo iskustva na kakvo smo u međuvremenu navikli i koji, što je još važnije, otvaraju nove mogućnosti mladim umetnicima.

Istovremeno klasični delovi zgrade, sačuvani u svojoj prvobitnoj lepoti, podsećaju posetioce na to da u njoj i i oni sami postaju deo njene jedne duge istorije. Sama šetnja kroz prostrani objekat pretvara se u iskustvo po sebi.

Bioskop Balkan postao je mesto u kome mladi umetnici dobijaju šansu da se izraze, da upoznaju publiku sa svojim umećem, ali i susretnu stvaraoce iz regiona i inostranstva, koji sve više žele da nastupe i izlažu u ovom prostoru. Njih 25, iz Srbije, Hrvatske, BiH i Švajcarske privuklo je prošle godine 2.000 posetilaca na samo jednu izložbu.

Jedinstvena izložba Raše Todosijevića

Ništa manji uspeh ne predivđa se izložbi "Hvala Raši Todosijeviću – zahvalna Srbija", koja bi trebalo da bude svečano otvorena 20. juna. Nju čini jedinstven pregled radova pomenutog umetnika, koji su  nastajali u periodu od kraja sedemdesetih do recentnih akvarela iz 2019. godine.

Samom činjenicom da će radovi biti izloženi van integriteta muzeja i smešteni u privatno-javni izložbeni prostor, otvara se osetljivo polje (ne)prihvatanja i mogućeg, željenog kritičkog suda javnosti i publike.

To je planirani efekat, očekivana reakcija na radove koji su afirmisani i pre više od 40 – godina, a koji danas podjednako izazivaju i provokativno deluju. Nastajali iz urbane, gradske pozicije umetnika na sve što ga okružuje i dotiče, u specifičnostima vremena u kom živimo dobijaju novo potvrđivanje.

Balkanski banket

Među izloženim radovima u Bioskopu Balkan, centralnu poziciju u nekadašnjoj bioskopskoj sali zauzima rad Balkanski banket – svastika formirana od 17 kafanskih stolova, prekrivenih crnim stolnajcima sa ostacima kuvanog pasulja, hleba i piva, zadržava centralnu poziciju u svečanoj sali nekadašnjeg bioskopa Balkan.

Nakon večere sa zvanicama, muzikom i pićem, ostaci hrane dobijaju svoju svrhu kao deo izložbene postavke, koju prate akvareli kao priprema za grafike, Fuxus Piano, video i foto zapisi Was its kunst Marinela Koželj? I kao centralni motiv, koji nije izložen ali je promovisan na koricama kataloga i kroz tekst Stevana Vukovića - naravno, Marinela Koželj, supruga umetnika, izdvojena na fotografiji sa izložbe u SKCu, Drangularijum, iz 1971. godine.

Izložbu, koja će trajati sve do 10 jula, organizovala je i podržala Fondacija Saša Marčeta, koja je i obnovila ovo kultno mesto, sa težnjom da ovo postane novo središte kulturnog života grada.

- Da je neko pre samo godinu pomislio da će Bioskop Balkan postati prostor za savremenu umetnost i kulturu, da će imati na raspolaganju tim arhitekata, tehničara i dizajnera, kao i da će biti finansijski i programski potpuno nezavistan i samostalan – to bi delovalo kao hrabra ideja grupe zanesenjaka. Danas taj i takav prostor postoji i čini se kao da je nečiji san zaživeo.

- Fondacija Saša Marčeta i Bioskop Balkan imaju zajedničkog vlasnika, ujedno i osnivača Fondacije koja je oživela ovaj prostor, tako da su organizaciono i suštinski povezani. Imamo jedinstvene uslove u kojima se sredstva ostvarena kroz privatni kapital MaxBet grupacije investiraju direktno u rad Fondacije, umetničke programe i rekonstrukciju Bioskopa Balkan. Reaktivacija Bioskopa Balkan značajan je primer privatne inicijative i sposobnosti da se u jedan istorijski prostor pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji ima veliku emotivnu vrednost u našoj kolektivnoj svesti, vrati život - kazala je Ksenija Samardžija, direktor Fondacije Saša Marčeta.

Onaj isti dobri stari Bioskop Balkan zakoračio je u 21. vek, i to u velikom stilu. Ako ne verujete, zakoračite vi u Balkan i proverite sami.

(Telegraf.rs)