Gluvi imaju pravo na kulturne sadržaje
Gradska organizacija gluvih Beograda i Kulturno umetničko društvo gluvih Beograda „Radivoj Popović“, u saradnji sa Savezom gluvih i nagluvih Srbije i Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika, organizovali su 23. septembra 2019. godine „Sajam kulture na znakovnom jeziku – Otvorena vrata“ u Ustanovi kulture Stari grad u okviru Međunarodne nedelje gluvih
Obeležavanje Međunarodne nedelje gluvih kao i Međunarodnog dana znakovnih jezika za cilj imaju promociju znakovnog jezika kao prvog jezika gluvih osoba koji je prema tome pravo, a ne samo opcija.
Na okruglom stolu koji je imao temu „Pravo na znakovni jezik za sve“ učestvovali su predstavnici Muzeja Jugoslavije, Projekata Hajde da, RTS-a, Plavog pozorišta i Beogradske tvrđave koji su prezentovali svoje inkluzivne aktivnosti namenjene zajednici gluvih. Predstavnice Zvezdara teatra izvršna direktorka Jasna Novakov i menadžer za marketing i odnose s javnošću Zoja Pavlović govorile su o projektu „Da čujemo pozorište“. Tokom ovog projekta koji je trajao dve godine blizu 1 000 gluvih osoba je imalo priliku da gleda predstave simultano prevedene na srpski znakovni jezik. Akcija je organizovana sa Gradskom organizacijom gluvih Beograda, Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika, Gradskim sekreterijatom za kulturu i informisanje i kompanijom Japan Tobako Internešnl.
Akcija je bila potpuno inkluzivna – gluva publika je ravnopravno sa čujućom gledala predstavu. Za te dve godine zajednica gluvih je imala priliku da gleda predstave i da nakon predstava učestvuje u razmeni utisaka sa glumcima i predstavnicima pozorišta. Zaposleni u Zvezdara teatru, ali i javnost koja je informisana putem medija, upoznali su svet gluvih osoba i uvideli koliko je važno omogućiti im da budu deo svakodnevnog života naše zajednice.
Zbog jezičke barijere gluve i nagluve osobe u Srbiji imaju veoma ograničen pristup kulturnim događajima i informisanju. Kulturni sadržaji su još uvek u najvećoj meri nedostupni gluvim i nagluvim osobama, ali se poslednjih godina primećuje porast u naporima da se oni učine dostupnim ovom delu populacije u Srbiji, što je veoma pozitivan trend. U tom procesu neophodno je obezbediti razmenu znanja i iskustava, kao i upoznavanje sa primerima dobre prakse, kako bi se komunikacijske potrebe gluvih i nagluvih osoba zadovoljile na najbolji mogući način.
(Telegraf.rs/PR)