Sedeli smo sa Olgom Stojković u pravoj "Kafani kod besmrtnih": Ovo je bila Batina druga kuća (VIDEO)

Supruga glumca Bate Stojkovića i njegova najbolja prijateljica ispričale su nam malo poznate detalje iz života najvećeg srpskog boema

Sigurno ste već videli čuvenu fotografiju izmišljene "Kafane kod besmrtnih", u kojoj za istim šankom stoje velikani našeg glumišta koji su otišli na onaj svet. A šta ako vam kažemo da takva kafana zapravo postoji i u stvarnosti. U njoj borave duše glumaca, ali ćete najpre sresti Danila Batu Stojkovića.

Preporučujemo

Iz kafane “Cicino sokače” u Vrnjačkoj Banji čuje se smeh. U dvorištu sede dve žene i evociraju uspomene.

- Da li se sećaš kako je gnjavio muzičare kad nisu znali da otpevaju pesmu koju naruči? Umeo je tako dobro da peva i rekao bi im: “Ne, to se ne svira tako, ti ne umeš dobro da sviraš. Ti tamo moraš da staneš, iza svih.” Onda, ako zaista ne znaju pesmu, Bata bi im otpevao i tražio pare – priča glasno, uz smeh, sklanjajući sedu kosu s lica, Olga Stojković, supruga jednog od najvećih srpskih glumaca Bate Stojkovića.

U smehu joj je pridružuje Cica Simić, vlasnica kafane u koju je Bata, za života, najčešće svraćao, kad god bi došao u Vrnjačku Banju.

- Kako da se ne sećam! Gnjavio je i kuvare kad ne bi spremili hranu po njegovom ukusu, ili se slučajno na meniju ne bi našla ona starinska jela koja je voleo. Šardeni, dimljena svinjska crevca, pasulj, svadbarski kupus i naravno njegove omiljene juneće repove u saftu. Bože kakav je on boem bio! - odmahuje setno glavom Cica.

Zaljubljenici u Vrnjačku Banju, Bata i Olga, dolazili su u ovo mirno mesto svake godine, bez izuzetka, a ponekad i više puta, “kad bi Batu uhvatio neizdrž”. Naš poznati glumac voleo je kafanu, pa ga je tako, jedne večeri, put naneo upravo u “Cicino sokače”.

- Ja sam stalno govorila da je njemu kafana druga prirodna sredina. Prva prirodna sredina mu je pozornica, druga kafana, a kuća na trećem mestu. Mnoge večeri smo proveli ovde, a Cica nam je postala jedna od najbližih prijateljica. Sad je skoro 30 godina kako smo dolazili u Banju, Bata i ja. Bez obzira što je on kao dete sa majkom svraćao ovde, a i posle kad je bio u školi, jer mu je brat na Goču podigao školu, pa je malo po kazni dolazio tu da se priprema za matematiku, to mu je bio najveći problem. Ta ljubav prema ovom mestu kod njega datira od mladih dana.Tako svake godine u avgustu budemo ovde po nedelju dana. Posle njegove smrti ja sam nastavila i dalje da dolazim i uvek stvarim kod Cice da se prisetimo dobrih starih dana – kaže Olga.

A sećanja ima – na pretek. Tople letnje večeri uz starogradsku muziku, hranu, piće i smeh do jutarnjih sati. Oni koji su imali čast da budu s njim za istim stolom kažu da je Bata bio srce i duša svakog okupljanja. Šalio se na tuđ, ali i na svoj račun i uvek je ostavljao dobre napojnice. Zbog njega su u “Cicinom sokačetu” stalni gosti postali i drugi velikani srpske glumačke scene.

- Bata je imao jednu osobinu da je mnogo, mnogo davao u prijatelje svoje. Znači davao bi sebe celog, bez obzira da li smo mi ljudi sa neke scene, poznate ličnosti, ili obični ljudi, kao što sam ja obična.Taj Bata je meni i mojoj porodici dosta privatno pomagao u životu i dok je trajao rat nudio je razne pomoći. Imala sam veliku čast da osim Bate, najveće ljudine i lafa, upoznam i ugostim Gagu Nikolića, Petra Kralja, Marka Nikolića, Mandu, Miru Banjac, Ljiljanu Dragutinović i mnoga druga imena. Svi oni su obeležili moj život i u njega uneli neizrecivu radost. Mnogi više, nažalost nisu s nama, ali su iza sebe ostavili reči i dela vredne svakog divljenja. To su bili i ostali najveći boemi koji su hodali zemljom Srbijom – sigurna je Cica.

Svake godine, upravo u avgustu kad je Bata dolazio, u Vrnjačkoj Banji se održavaju “Batini dani”, a Cica je jedan od glavnih organizatora ove manifestacije. U njenoj kafani tad se spremaju specijaliteti koje je voleo slavni glumac, slušaju se pesme koje je on naručivao i pričaju njegove priče.

A kad se trodnevno slavlje završi, Cica kači novu fotografiju na svoj “zid slavnih”. Sa njega se smeše mnoga poznata lica, koja su se gostila u njenoj kafani. A među fotografijama - Bata Stojković, naslikan u svom elementu, sa šeretskim osmehom. I uramljena poruka koju je davno napisao svom bliskom prijatelju:

“Dragom prijatelju Džami, bez koga Vrnjačka Banja za mene ne bi bila lekovita. Odano, prijateljski, Bata Stojković.”

Kako izgleda kafana koja je Bati bila druga kuća i koje je pesme u njoj naručivao, pogledajte u videu na početku teksta. 

(Ivana Nedić, Marko Pantić)