Album koji vredi spasiti od zaborava: More - "More", biser jugoslovenske scene sedamdesetih godina

Ako govorimo o albumima koji su na jugoslovenskoj rokenrol sceni objavljeni u prvoj polovini sedamdesetih godina, jasno je da pored imena koja su sa svojim prvencima postigli veliki uspeh, pa samim tim i zacementirali svoje pozicije na domaćoj sceni kao što je to recimo bio slučaj sa grupom Time, Josipom Lisac, Korni grupom, Pop mašinom, YU grupom, Bijelim dugmetom itd, bilo i onih izvođača koji su ponudili zaista dobra ostvarenja ali ipak nisu postigli uspeh kakav su zaslužili.

Tako se otprilike dogodilo sa grupom More iz Splita i njihovim prvim albumom koji je objavljen 1974. godine.

Preporučujemo

Čitava priča u vezi grupe More umnogome je vezana za kompozitora i aranžeristu Slobodana M. Kovačevića, koji je pored bas gitare kao osnovnog instrumenta takođe svirao gitaru i klavir. Rođen je 12. decembra 1947. godine u Sarajevu gde je i otpočeo svoju karijeru i to još davne '63. kao ritam gitarista u grupi Lutalice. U ovoj grupi, između ostalih, bili su i gitarista Slobodan Bodo Kovačević, basista Fadil Redžić i bubnjar Miroslav Šaranović. Lutalice su potrajale relativno kratko, jer se sa Bodovim i Fadilovim prelaskom u Indexe 1965. godine, postava počela osipati i potom su vrlo brzo prestali s radom.

Interesantno je da su potom kratko vreme u Sarajevu postojale dve postave Indexa. Naime, članovi prve postave ove grupe Slobodan Misaljević i Šefko Akšamija, su sa članovima Lutalica Slobodanom M. Kovačevićem i Miroslavom Šaranovićem osnovali Indexe 2.  Sa njima su takođe nastupali i pevači Miroslav Banovšek i Alija Hafizović ali se ta postava relativno brzo ugasila.

Otprilike dve godine kasnije, tačnije u jesen 1967. dirigent, kompozitor i klavijaturista Đorđe Novković osnovao je u Sarajevu grupu Pro Arte. Pored toga što će u toj novoosnovanoj grupi  svirati bas gitaru, Slobodan M. Kovačević uz Novkovića počinje pisati autorski materijal koji su izvodili uz strane hitove koje su takođe imali u svom repertoaru. Grupa je vrlo brzo postigla veliku popularnost kako u ondašnjoj Jugoslaviji tako i kod naših ljudi koji su živeli u inostranstvu pa su shodno tome 1971. godine održali seriju koncerata u Americi. No i pored takvog uspeha Kovačević je odlučio da se povuče i da pokuša nešto sasvim drugo. S obzirom da je studirao Likovnu akademiju u Sarajevu, a muziku u Splitu, poznavao je muzičare iz grada podno Marjana pa će tu 1972. godine osnovati grupu More. U toj prvoj postavi, pored Kovačevića, bile su pevačice Meri Cetinić i Marija Kuzmić, gitarista Dalibor Jurašin, klavijaturista i pevač Oliver Dragojević i bubnjar Vjekoslav Benzon.

Nakon dva singla, '74. godine objavili su i prvi album, ali je postava već tada bila poprilično izmenjena pa su u realizaciji tog ostvarenja, pored Kovačevića i Meri Cetinić, učestvovali i bubnjar Dragoljub Vasić Milo, gitarista Tonči Dellazotta, klavijaturista i flautista Zvonko Boldin, dok je na mestu drugog vokala bila Antonija Gerzelj.

Do pojave prvog LP-ija grupe Drugi način, ovo je bio jedan od najneobičnijih domaćih albuma koji se našao u mojoj kolekciji, ostvarenje koje se nije moglo uporediti ni sa čim što je do tada objavljeno u domaćoj diskografskoj produkciji.

Kompozicije "More" i "On je moj bol" koje je napisao Slobodan M. Kovačević, pokazale su ne samo njegov raskošan talenat, već izuzetan vokal Meri Cetinić i u to vreme vrlo često su emitovane na programima radio stanica.

O, more, još se sjećam onih dana

Kad si naša tijela milovalo pjenom tvojih vala

Tad smo djeca bili mi

I još nismo znali

Što nam nosiš ti

A s pjesmom i mirisom tvojim

Rađala se ljubav naša

I zato ti, more, hvala.

More, more

More, more

O, more.

I to sunce što nad tobom tako sije

I taj galeb što nad tobom leti

I opojni miris bora

Svo to tvoje blago

Dalo si nam ti

Dalo si nam ljubav vječnu

Dalo si nam sreću

I zato ti, more, hvala.

More, more

More, more

More, more

O, more.

More, more…

Koliko je nas koji volimo more?

Čudna je ta spona koja vezuje ljude i tu veliku vodu.

Jer i more je poput ljudi: otima i daje, miluje i drobi, šapuće i vrišti.

Mnogo je onih koji ne bi mogli ni da zamisle život bez te velike vode, uz koju se sanja, voli i tuguje, bori i predaje.

More je najbolji sagovornik usamljenih i onih koji vole beskonačnost, najodaniji prijatelj koji vas uvek čeka, večita inspiracija pesnika i mnogih drugih umetnika.

Bezbroj pesama napisano je o moru, o njegovoj lepoti i ćudima, o ljubavima koje svojom snagom podstiče ili razara.

Što se mene tiče, jednu od najlepših, kada su domaći autori u pitanju, napisao je Slobodan M. Kovačević.

Kako je pesma "More" već bila na A strani njihovog prvog singla iz '73. godine, sa albuma je za njihov četvrti singl "skinuta" kompozicija "On je moj bol", dok se na B strani te ploče našla kompozicija "Ovo vrijeme" koju su izveli na festivalu Opatija '75. godine.

Pored ove dve, Kovačević je i autor sjajnog instrumentala "Horizont", a svoje kompozitorske sposobnosti na ovom albumu pokazala je i Meri Cetinić koja je kompletan autor kompozicija "Sve moje želje" i "To je dug put", dok je sa bratom Antom Cetinićem koautor u pesmama "Budim se" i "Dok traje pjesma". Ako znamo da je Meri od malih nogu okružena muzikom, te da je u grupi SNE svirala Hammond orgulje kada je imala samo petnaest godina a već sa sedamnaest postaje član splitskih Delfina sa kojima će ići na turneju po Sovjetskom Savezu, jasno je da je kao vrlo mlada stekla ogromno iskustvo, pa je u grupi More pored pevačkih deonica svirala i klavir, komponovala i pisala aranžmane, a uspešno se oprobala i kao tekstopisac:

To je dug put za tebe

Što moraš proć

Sav život svoj dužan si dat

A na cilj drugi će doć

Dok čekaš da da dođe vlak

Što zauvek nosi nas

Prihvati barem još

Ljubav što nudim ja

Tu možda ćeš naći spas

Il' utjehu bar

Vodi me kud znaš

S tobom krenuću bilo gdje

Sumnjaš li da ja mogu slijedit

Do kraja tvoj svijet

Ja nudim sve

Sad odluči se

Možda bi mogo sreću nać...

Na LP-iju se nalaze i dva interesantna instrumentala koje je napisao bubnjar Vjekoslav Benzon čiji su nazivi "Aerodrom" i "Jutro".

Kada danas slušamo ovaj album sasvim je jasno da je grupa More mogla nastaviti u dva pravca. Njihove vokalne kompozicije zaista su sjajne, melodijski doterane, sa vanserijskim pevanjem Meri Cetinić ali i izuzetnim pratećim vokalima koji ovim kompozicijama daju jednu sasvim posebnu boju i snagu. Što se instrumentala tiče, oni su negde na razmeđi ambijentalne muzike i progresivnog roka što ih poprilično izdvaja od svega što se do tog trenutka pojavilo na domaćoj popularnoj muzičkoj sceni.

Ako znamo sve ovo, možemo reći da je prava šteta što se nakon ovoga albuma i par sledećih singlova (sa kompozicijom "Gdje god da pođeš" na Splitskom festivalu 1975. godine osvojili su prvu nagradu žirija i treću publike), ova izuzetna ekipa počela razilaziti, što će umnogome i odrediti dalju sudbinu grupe. Kovačević je pokušao krajem 1975. godine da oformi novu postavu u kojoj je bila pevačica Milka Čakaruin, ali ubrzo je shvatio da to ipak nije ono što želi, pa se ponovo priključuje grupi Pro Arte.

Grupa More se ponovo okuplja u proleće 1978. godine u izmenjenoj postavi kada snimaju veliki hit "Samo simpatija", ali se ubrzo nakon toga razilaze. Kovačević nedugo potom ponovo pokreće grupu sa novim članovima preuzevši na sebe i vokalne deonice pa '79. godine objavljuju album "More 2" koji su snimili u Londonu.

Kao što se iz napisanog da videti, mnogo je razloga koji su doprineli da grupa More ne postigne uspeh kakav je zaslužila. Možda ih je to njihovo meandriranje između ozbiljnih rok i ambijentalnih tema i nastupa na festivalima uhvatilo u nekakvom raskoraku pa im je tako i izmakla karijera koja bi im omogućila ulazak u prvu ligu jugoslovenskih bendova. U svakom slučaju njihov debitantski LP ostaje pravi biser prve polovine sedamdesetih godina kada je jugoslovenska rokenrol scena u pitanju i ujedno je potvrda da se tada u Splitu našla na okupu izuzetna grupa, kako muzičara tako i autora.

(Telegraf.rs)