Čudesni albumi rok muzike: Don Maklin - "American Pie", kraj nevinosti jedne ere

Davne sedamdesete godine prošlog veka, pamtiću svakako po mnogo čemu ali i po tome što sam neumorno tragao za novim (bar za mene), imenima iz sveta rok muzike.

Bila je to neopisivo uzbudljiva avantura, nešto što mi je donosilo gomilu radosti, ali me i pomalo izdvajalo od ostalih zaljubljenika u mirise vinila iz moje okoline.

Preporučujemo

Ne mogu se tačno setiti gde sam prvi put čuo sjajnu baladu "Vincent", Dona Maklina, verovatno na radiju, kao što je to bilo i mnogo puta do tada kada su neke druge kompozicije u pitanju, ali znam da sam se momentalno zaljubio u te harmonije i u Maklinov sneni glas i da sam pomislio da tu ploču moram imati.

Koliko je samo lepote u toj pesmi.

Da je samo to snimio, Maklin bi za mene zauvek ostao nešto posebno. Priča koju ova kompozicija sa sobom nosi vanvremenska je po mnogo čemu jer govori o onima koji su već svojim rođenjem na neki način predodređeni da budu gubitnici.

Genijalni, ali ipak gubitinici.

Ipak, kada se baci pogled iza horizonta njihovih nesrećnih života, shvatite kako su baš oni suštinski potrebni ovom svetu koji opet za njih nije imao nikakve milosti.

Takva sudbina zadesila je i slikara Vinsenta Van Goga i Don Maklin je u ovoj pesmi kroz svoje nadasve divne stihove, čarobni glas i gitaru pokušao (i uspeo) da nam približi sudbinu tog istinski velikog umetnika:

Zvezdanog li, zvezdanog li nebeskog pokrova

Hajd' sad - oboji svoje nebo od platna plavim i sivim

Gledaj u sunčan dan

S tim očima čije dubine znaju plitkost svake pitke duše

Kao već viđene senke na zidovima

I odrpanci u odrpanim životima

I srebrnokrvav profil zlokobnozavijajuće ruže

Što se ogledaju u kineskom žutilu bola tvog okera

Boje se ne menjaju ali menjaju mene

Mene

Meseca i

Tebe, dok skiciraš drvorede i lale svog detinjstva

Snovi ne bi zamli kako se živi da im realnost ne odslikavaju tvoja

Paltna i

U snegom prekrivenom pejsažu Flandrije

Ti podučavaš snove istini i postojanju: tek sada shvatam

Šta si mi svo vreme pokušavao reći

I kako si se istreajno borio za svoj razum

I svest

Uspravan do kraja i nepomirljiv, pokušavajući da spaseš i oslobodiš

Sve

Ostale

(budale) - koji to ne zasluživahu, i ni o ćemu nemaju pojma,

I sumnjam da razumeju i slušaju išta i sada

Zvezdano nebo, priče bez zrna bajkovitosti na paučinama okovanim zidinama

bezimene slike na bezličnim zidovima

Na tamnoj i raskrvavljenoj šaci, bez zvezda,

Kao uvo i crteži koje si mi slao

Umotane u zabranjene i beskrajne uspomene

Plave somotske kutijice pune prolećnih grančica s Juga

Koje plutaju iza tvoje uljane maske:

Mislim da sada znam

Šta si mi hteo reći svo vreme

I zašto si se tako istrajno borio da dokažeš kako nisi lud

I zašto si pokušao da ih spaseš

Istrajnije od Spasioca -

No, oni nemaju korenje i nemaju pojma ni o čemu,

I čisto sumnjam da i sada slušaju i razumeju išta

Jer Te, jednostavno, nisu mogli i znali voleti

Kao što ja znam da Tvoja ljubav beše božanski čista i iskrena

I kada ni sene ne ostane od te zvezdane, zvezdane noći,

Ti ćeš oduzeti sebi jedino što si ikada imao, svoj život,

Baš kao što to istinski ljubavnici uvek čine, ali, dozvoli da Ti

Odam tajnu, Vinsente, ovaj svet nikada, u biti, nije stvaran da bi bio namenjen nekom koje toliko

Divan

- Kao ti....

(Preveo Robert Tili)

Osam decenija nakon što je Van Gog napustio ovaj svet, trubadur sa reke Hadson po imenu Don Maklin (Don McLean), posmatrajući zvezdano nebo nad rekom, piše dve pesme svog života i paradoksalno - obe govore o smrti.

Dok je "Vincent" u formi zamišljenog pisma koje slavnom slikaru šalje njegov brat Teo i u kome se govori o onima koji su došli na ovaj svet da bi ga učinili boljim ali sa njega odlaze uskraćeni makar i za najmanji delić onoga što su mu podarili, naslovna kompozicija njegovog drugog albuma iz 1971. godine govori o danu kada je umrla muzika.

Don Maklin je imao trinaest leta i pokušavao je da zaradi za život raznoseći novine, kada je njegov idol, legendarni Badi Holi, poginuo u avionskoj nesreći koja se dogodila februara meseca 1959. godine.

Naslovi koje je tada video duboko će se urezati u njegovu podsvest i deceniju kasnije svet će čuti njegovu priču o tom događaju kroz pesmu "American Pie".

Te februarske hladne noći mali avion u kome su bili Badi Holi, Riči Valens i i Džajls Peri Ričardson, poznatiji po umetničkom imenu Big Boper, srušio se u polje kukuruza u području Klir Lejka, država Ajova, nekoliko minuta nakon poletanja. Niko od putnika nije preživeo. Dokumentarni film o tom događaju započinje upravo tim scenama, vraćajući se potom u Surf Ballroom, dvoranu u Klir Lejku gde su ove velike zvezde tog vremena održale svoj poslednji nastup.

Ako je Badijeva smrt bila inspiracija za stihove ove izuzetne kompozicije, još jedan događaj ostavio je dubok trag na Maklina. Kada je imao petnaest godina, usled srčanog udara iznenada je preminuo njegov otac i to će ostaviti trajne ožiljke na njegovoj duši.

Tuga koju je nosio bila je velika i jedini spas pronalazio je u muzici, u čemu je ubrzo počeo da pokazuje izvanredan talenat. Na početku karijere presudno mu je pomogao Pit Siger i ubrzo je Maklin počeo pisati pesme koje kao da su stvorene za izvođenje uz logorsku vatru, gde su svi pozvani da pevaju. Proveo je skoro godinu dana nudeći svoje kompozicije, dok konačno jedna mala izdavačka kuća (MediaArts) nije s njim sklopila ugovor pa je potom objavljen njegov prvi album "Tapestry". Pre toga, po nekim pričama, odbile su ga čak 34 izdavačke kuće, uprkos činjenici da se na njegovom prvencu nalazila i sjajna kompozicija "And i Love You So". Kada je konačno objavljen, taj album nije se naročito prodavao, ali će kasniji uspeh njegovog drugog LP-ija pogurati i prodaju prvog. Takođe je interesantno da su izdavačke kuće kojima je nudio pesme postavljale uslov da prenese svoja autorska prava na njih, što je on kategorički odbijao, pa je potom bio jedan od onih koji se poslednji smeju.

MediaArts je ubrzo nakon objavljivanja njegovog prvenca ugašena, pa njegov ugovor otkupljuje mnogo moćniji United Artist Records.

Krajem 1971. godine objavio je za tog izdavača svoj drugi album "American Pie" i ta će ploča učiniti da Maklin dosegne orbitu međunarodne slave.

Tekst naslovne kompozicije nikada nije do kraj razjašnjen, a sam Maklin uglavnom nije bio posebno raspoložen da se bavi nekim podrobnijim tumačenjima.

Ed Friman, producent ovog albuma, ovako je govorio o tome:

 "American Pie" za mene je hvalospev snu koji se nije ostvario. Bili smo svedoci smrti američkog sna.

Sam autor rekao je sledeće:

Zemlja je bila u nekom poodmaklom stanju psihičkog šoka. Sva ta gužva i neredi i zapaljeni gradovi. (govori o protestima protiv Vijetnamskog rata, op. autora) Hteo sam da napišem pesmu o Americi, ali nisam želeo da to bude nimalo slično nečem što je neko već ranije napisao.

Kada su mu pitanja u vezi toga očigledno dosadila, odgovarao je ovako:

Šta znači "American Pie"? Znači da ne moram da radim ako mi se ne radi.

Iako je najveći Maklinov hit bio inspirisan nesumnjivom rokenrol ikonom Badijem Holijem, njegovi koreni su bili duboko u folku, što se može i primetiti slušajući ovaj album sa koga bih pored naslovne i kompozicije "Vincent", svakako izdvojio i pesme "Crossroads" i "Winterwood" koje su takođe odlična ostvarenja.

Sve u svemu, na albumu se nalazi deset pesama, od čega je za devet Don Maklin kompletan autor, dok je "Babylon" tradicional koji u njegovom izvođenju dobija jednu drugačiju dimenziju, a svakako je interesantno je da je sjajna kompozicija "Empty Chairs" bila inspiracija za veliki hit "Killing Me Softly With His Song", nedavno preminule, sjajne pevačice Roberte Flek. To se dogodilo kada je američka kantautorka Lori Liberman prisustvovala jednom Maklinovom koncertu 1970. godine i toliko bila dirnuta onim što je čula i videla, a posebno njegovim izvođenjem komozicije "Empty Chairs", da je potom (uz pomoć Normana Gimbela i Čarlsa Foksa), napisala originalnu verziju ove čuvene kompozicije koja u njenom izvođenju ipak ne postiže neki poseban uspeh, ali je Robertina verzija odnosi u večnost.

Singl sa kompozicijom "American Pie" nakon tri meseca od objavljivanja, penje se na vrh lista popularnosti i potom se činilo da je zauvek ostao u etru.

Američko udruženje diskografskih kuća (RIAA), proglasilo je ovu pesmu za jednu od pet najboljih u dvadesetom veku.

Veliki uspeh naslovne kompozicije nepravedno je bacio u zasenak sjajnu baladu "Vincent", ali ona je i pored toga polovinom 1972. godine, dospela na prvo mesto u Engleskoj.

Album u Kanadi i Britaniji dostiže zlatan tiraž, dok je u Americi dva puta bio platinast sa preko dva miliona prodatih primeraka.

Don Maklin danas ima 79 godina i još uvek je muzički aktivan. Originalni rukopis njegove pesme "American Pie" prodat je na aukciji koja je održana u Njujorku 7. aprila 2015. godine, za neverovatnih 1.205.000 dolara (oko 1.111.000 €), što je treća dostignuta aukcijska cena za neki američki književni rukopis.

U martu 2017. Kongresna biblioteka označila je kompoziciju "American Pie" slušnim blagom koje zavređuje čuvanje u Nacionalnom registru zvučnih zapisa kao deo američkog nasleđa.

Maklin je dobio svoju zvezdu na Hollywood Walk of Fame 16. avgusta 2021. godine, dok mu je  u septembru 2022. od strane TV emisije "Good Morning America" uručena plaketa za 50 miliona prodatih ploča.

U nešvilsku Kuću slavnih, primljen je 22. novembra 2022. godine.

Zbog svega ovoga "American Pie" postao je jedan od onih albuma zbog kojih rokenrol ne posmatramo samo kroz prizmu popularne muzike, već kao istinsku umetnost.

(Telegraf.rs)