Reizdanja: Haustor -"Tajni grad", gospodstvene muzičke slike iz prošlosti (Croatia Records, 2025)

Sećam se jednog davnog intervjua sa Točkom, iz perioda LP-ija "Stranice našeg vremena", grupe Smak, koji nije ponovio uspeh njihovog prethodnog albuma "Crna dama". Novinar je upitao našeg slavnog gitaristu šta je to što bi njegovoj grupi možda moglo doneti osveženje i on je odgovorio da bi voleo da doda duvačku liniju u postavu, jer gitara u rok muzici ionako je već previše rabljen instrument.

Točkov odgovor me je tada prilično začudio, razmišljao sam kako bi to izgledalo kada bi grupa Smak imala duvače i to mi se, ruku na srce, nikako nije uklapalo.

Preporučujemo

Doduše, koliko znam, ni Točak takvu izjavu više nije ponovio, verovatno i sam svestan da bi takva ideja teško mogla zaživeti.

Kada se negde na samom početku osamdesetih, na našim radio stanicama počela besomučno vrteti kompozicija "Moja prva ljubav", grupe Haustor, dakle jedna lepršava pesmica o ljubavi, letu i devojčicama čije haljine kriju taman toliko koliko je potrebno da se probudi mašta, odmah sam u toj pesmi primetio i duvačke linije. Ako je tekst asocirao na činjenicu da letnje haljinice u očima posmatrača često više otkrivaju nego pokrivaju, tako su i duvači u pesmama grupe Haustor donosili jednu sasvim plemenitu notu, različitost koja je bila sasvim očigledna, a istovremeno i pomalo mistična.

Baš zbog takvih stvari sam i zavoleo Haustor.

Sve u njihovom autorskom izrazu bilo je na svom mestu, pa i te duvačke linije savršeno su im pristajale.

A kako i ne bi?

Muzika im je bila nadasve gospodstvena, domišljata, sa vrlo interesantnim, inteligentnim zaokretima i slikovitim tekstovima, a to mi je jako prijalo.

Jasno je da Haustor pripada plejadi onih nekoliko vodećih novotalasnih, zagrebačkih grupa, a što se mene tiče, kada su 1984. objavili album "Treći svijet", postali su jedan od mojih omiljenih bendova. Taj status dodatno su zacementirali svojim trećim albumom "Bolero", koji se pojavio sledeće godine.

Ova dva LP-ija pokazala su popriličan otklon od onoga što se do tada moglo čuti u domaćoj popularnoj muzici, a pesme poput "Babilonske baklje", "Skriven iza lažnih imena", "Radnička klasa odlazi u raj" (bila je planirana za prvi album, ali su je tadašnji čuvaoci našeg socijalističkog morala cenzurisali), "Šejn", "Šal od svile", "Ja želim" i svakako najveći hit "Ena", nosile su dah različitosti i pokazale da je kompozitorski dvojac Darko Rundek - Srđan Saher, zaista bio sposoban za velike stvari. Nažalost, Saher već nakon drugog albuma odlazi iz grupe vođen neutaživom željom za nekim novim muzičkim vidicima, pa je Rundek gotovo sva kompozitorska zaduženja preuzeo na sebe. Iako je "Ena" bila veliki hit, uostalom rado je slušana i do današnjih dana i zaista je izdržala svaki sud vremena, što zbog teksta koji nije skliznuo u onaj hitoidni mejnstrim, već je doneo jednu sasvim interesantnu priču, kao što je to uostalom i slučaj i sa mnogim drugim Rundekovim stihovima, ali i zbog neobične atmosfere koja vas naprosto tera da ovu kompoziciju uvek poslušate iznova.

Za njihov četvrti i poslednji LP "Tajni grad" (1988), opet je sve pesme komponovao Rundek (izuzev "Skidaj se" koja je bila u repertoaru grupe Hipno), a interesantno je da je Saher na snimanju bio gostujući muzičar i svirao bas gitaru u pet kompozicija što je svakako dodatno doprinelo čvrstini njihove ritam sekcije. Možemo samo žaliti, što je sve ostalo na tome i što se i ovoga puta nije uključio kao autor, jer bi time na ovom albumu sasvim sigurno bio ponuđen jedan širi spektar pesama kakav je inače zahvatala grupa Haustor. Bez obzira što je prilikom rada na gotovo svakom albumu dolazilo do promene postave, uvek bi uspeli su da donesu kompozicije koje su bile dostojne njihovog renomea, možda ne baš kao one sa LP-ija "Treći svijet", to ostvarenje se svakako izdvaja, ali kada je "Tajni grad" u pitanju" dovoljno je napomenuti naslove poput "Čudne misli", "Samo na čas", "Bi mogo da mogu", "Uzalud pitaš", "Uhode", ili "Ula ulala", da bi shvatili da je ovo ostvarenje svakako vredno pažnje.

Kao i slučaju njihove nestabilne postave i producentska palica od albuma do albuma bila bi dodeljena različitim ljudima, pa je za taj posao na njihovom prvom LP-iju bio zadužen Husein Hasanefendić Hus, "Treći svijet" oblikovao je Željko Brodarć Jappa, dok su "Bolero" produkcijski nadogradili Mitar Subotić Suba (Rex Ilusivii) i Dragan Čačinović Čač. Za "Tajni grad" to zaduženje preuzeli su na sebe članovi benda, odnosno Darko Rundek i gitarista Zoran Zajec, uz svesrdnu pomoć iskusnog Hrvoja Hegedušića  (ovde je imao i zaduženje snimatelja kao i na prvom LP-iju grupe), koji je po svemu sudeći doprineo da neke kompozicije na ovom LP-iju budu prožete mirisima šansone.

Nažalost, tokom uvežbavanja materijala za njihov peti album koji je trebao da nosi naziv "Dovitljivi mali čudaci", Haustor iznenada prestaje sa radom, čemu su možda doprinela i ondašnja politička previranja u Jugoslaviji. Taj peti, nedovršeni album, biće objavljen tek 2017. godine kao mini CD. Uostalom, album "Tajni grad" je po originalnoj zamisli trebao da nosi naziv "Narodni grad", ali kako se u tom periodu "desio narod", od te zamisli su odustali.

I evo 37 godina kasnije na mom gramofonu vrti se reizdanje albuma "Tajni grad", koji je izdavačka kuća Croatia Records nedavno objavila.

Ovo je već ko zna koje njihovo reizdanje koje sam preslušao, o mnogima sam i pisao, i drago mi je što i ovoga puta mogu da kažem da su ponovo na visini zadatka.

Za razliku od originalnog, omot je ovoga puta u gatefold formi, dakle veoma luksuzan, uz buklet koji sadrži fotografije grupe, ilustracije Darka Rundeka i propratne tekstove koje su napisali Ilko Čulić i Boris Jokić, a tu je i intervju sa Rundekom koji je upriličio Darko Kujundžić. Ovoga puta pored bukleta, koji je deo ekskluzivnog sadržaja ovog reizdanja, tu je i Rundekov poster. Za remaster su korištene originalne magnetofonske trake, vinil je 180-gramski, a tu je i download code mp3 verzije pesama, dok je rezanje urađeno u Abbey Road studiju, dakle, tu je sve ono na šta smo već uglavnom i navikli kada su reizdanja ove izdavačke kuće u pitanju.

Ovo bi bili neki faktografski podaci, a ovde svakako mogu dodati da kada sam ovo reizdanje zavrteo na gramofonu, zaista sam uživao, bila je to prava muzička razglednica grupe Haustor.

Interesantan odgovor dao je Rundek u intervjuu koji je deo bukleta, kako sam već prethodno napomenuo. Na pitanje novinara da li je po prestanku rada grupe imao osećaj diskografske nedorečenosti s obzirom da su objavili četiri albuma i razišli se tokom priprema za peti, rekao je sledeće:

Iz današnje perspektive, Haustorova diskografija i životni put mi se čine konzistentni i zaokruženi. Teško da smo mogli bolje. To je dobar osjećaj i zahvalan sam na njemu. Drago mi je da smo, poštujući taj osjećaj, odustali od dovršavanja i izdavanja "Dovitljivih malih čudaka".

(Telegraf.rs)