Čudesni albumi rok muzike: Deep Purple - "Deep Purple In Rock", furiozni rokenrol koji "udara u glavu"

Nadaleko čuveni "Deep Purple In Rock" nije samo prekretnica za grupu koja ga je iznedrila već i za hard rok kao žanr, uopšteno govoreći.

Preporučujemo

Bio je to prvi studijski album koji je snimila čuvena Mark II postava u kojoj su bili Lord, Blekmor, Pejs, Glover i Gilan.

Rodžer Glover i Ijan Gilan postali su članovi grupe Deep Purple u junu 1969. godine, u trenutku kada momcima nisu cvetale ruže. U to vreme bankrotirala je izdavačka kuća Tetragrammaton koja je imala ekskluzivno pravo objavljivanja njihovih albuma u Americi, što je dovelo i do otkazivanja njihove turneje.

Iako su u grupi bili odlični muzičari, onaj pravi uspeh nikako nije stizao, za šta je bilo više razloga. Najvažniji je svakako da nisu imali jasno definisan smer, pa se njihova muzika kretala u rasponu od psihodeličnih hard rok rifova Ričija Blekmora, do uticaja iz sfere klasike koju je donosio Džon Lord. Takođe, niko od njih nije bio dovoljno dobar tekstopisac pa su se neki njihovi albumi temeljili na obradama pesama drugih izvođača, po čemu su postali poznati.

Sa dolaskom dvojice novih članova, stvari se menjaju iz korena.

Gilan je bio prilično vešt u pisanju stihova, dok je Glover basista koji je bio sklon komponovanju i pride sposoban da izvede dosta dobre "vratolomije" na svom instrumentu, pa su odmah započeli rad na materijalu za svoj četvrti studijski album i to tako što je Blekmor rekao da im treba nešto "što će publiku udariti direktno u glavu".

To "nešto" bila je kompozicija "Speed King" (radni naziv ove pesme bio je "Kneel and Pray") a oni koji gitaristu bolje poznaju, tvrde da je na takve ideje došao kada je čuo prvi album grupe Led Zeppelin. Tih dana Glover se ovako prisećao:

Nisam znao za Deep Purple pre nego što sam se pridružio grupi. Ako su bili poznati po nečemu, to je bila virtuoznost unutar benda – Riči Blekmor, Džon Lord i Ijan Pejs bili su majstori svojih instrumenata. Međutim, Gilan i ja dolazimo iz potpuno drugačije sredine. Nas dvojica smo u suštini bili naivni kantautori, tako da je s njihovim muzičkim sposobnostima i našom jednostavnošću, za koju čak možrmo reći da je ulična, napravljena sjajna kombinacija i to je dobro funkcionisalo od samog početka. Mislim da je prva pesma koju smo napisali bila "Speed ​​King". Oni su što se sviranja tiče sve to mogli izneti, a mi smo ideje pokupili iz bazičnog rokenrola.

Ima i onih koji tvrde da je "In Rock" u dobroj meri nastao tako što je Blekmor uporno gurao takvu priču. Želeo je da grupa napravi potpuni otklon od albuma "Concerto For group And Orchestra", s obzirom da mu tu štošta nije godilo, a posebno izdvajanje Džona Lorda od ostalih članova, što će i Glover kasnije potvrditi:

U tim ranim danima, iako je Riči bio prilično tajanstvena osoba, uvek su ga zanimale ideje drugih ljudi i nije se nametao kao vođa. Sigurno je da ako uzmete bilo koje kreativne ljude i stavite ih u jednu sobu, doći će do trvenja i sukoba. Tako je bilo i kod nas. Kad je Džon Lord napravio "Koncert" svi mediji su počeli pisati kako je on glavni kompozitor i vođa grupe Deep Purple. Ričiju se to nije previše svidelo i mislim da je to ono što je rezultiralo time da je "Deep Purple In Rock" tako beskompromisan i težak album. Mislim da je Riči tu verovatno bio arhitekta svega više nego iko drugi, jer se na taj način želeo suprostaviti Lordu. Dakle, takva vrsta trvenja može biti vrlo dobra za bend. Na pozornici pogotovo. Pobednik bi od svega toga uvek bila publika jer vidi dva muzičara koji pokušavaju da nadmaše jedan drugog. I bilo je super neko vreme, ali onda je došao uspeh i svet nam je bio sve manji. I tada se to zdravo trvenje pretvorilo u destruktivno trvenje.

Zanimljivo je da su Lord, Blekmor i Pejs neko vreme držali u tajnosti da su pronašli nove članove za Deep Purple, ne govoreći o tome ništa dotadašnjem pevaču Rodu Evansu i basisti Niku Simperu, ponajviše zbog toga što su imali još neke ugovorene datume za koncerte kojim su promovisali album "The Book Of Taliesyn".

Međutim, nakon nekoliko nedelja, Evans i Simper saznali su da je je grupa već započela probe, čak i neka snimanja u novoj postavi, pa njihov rastanak nije prošao bez gorčine.

Kada im je otkazana američka turneja, odjednom su dobili dosta slobodnog vremena pa su to iskoristili za rad na projektu sa Londonskim kraljevskim simfonijskim orkestrom koji je osmislio Džon Lord i tako se Mark II postava prvi put se pojavila na LP-iju "Concerto For group And Orchestra" koji je snimljen na koncertu u septembru '69. godine, a objavljen tri meseca kasnije.

Iako se ova ploča nije posebno dobro prodavala, poprilično je pomogla grupi da sa sebe skine etiketu pop benda, a donela je i jednu potpuno novu dimenziju kada je u pitanju saradnja Džona Lorda i Ričija Blekmora.

Prva snimanja za "In Rock" grupa je započela u londonskom IBC Studiju u oktobru mesecu 1969., da bi se studijske sesije protegle sve do aprila sledeće godine. Razlog za to su bila česti prekidi zbog gustog rasporeda njihovih koncerata, ali i rada na "Concerto For Group And Orchestra".

Pa uprkos tome, rezultati su bili gotovo zapanjujući.

Početne ideje za neke kompozicije na ovom albumu dao je Glover. Na primer: "Speed King" je nastala iz njegovog bas rifa kada je pokušao da oponaša Hendriksovo sviranje na kompoziciji "Fire", dok je Gilan napisao stihove koristeći neke fraze iz pesama Litla Ričarda. Za "Flight Of the Rat" opet je Glover dao ideju, dok je "Hard Lovin' Man" takođe nastala iz njegovog bas rifa.

No uprkos tome, članovi grupe su odlučili da podele autorstvo pa su ispod pesma potpisani svi, o čemu je Glover takođe govorio jednom prilikom:

U početku sam se možda i uplašio od te njihove virtouznosti ali ipak, to nas nije sprečilo da nastavimo zajednički rad koji je na neki način postao sasvim prirodna stvar. Sve pesme nastale su na probama, sve se izmišljalo u hodu. I koliko god nisam mogao svirati svoj instrument, odnosno nisam mogao svirati solo na način na koji su oni to mogli, to ipak ne bi dovelo do takvih rezultata bez bez nas dvojice. Zato smo na samom početku rekli:  podelićemo autorstvo. Dakle, sve te rane pesme napisali smo nas petorica. Imajući to na umu, na tom prvom zajedničkom albumu, "Deep Purple In Rock", uprkos činjenici da je Riči bio daleko bolji svirač od mene, još uvek sam mogao smisliti rifove koje će on svirati. Zanimali su ga jednostavni rifovi, bio je dovoljno mudar pa je shvatio da ne smeš previše komplikovati jer to ljudi neće razumeti. Dakle, taj album je kombinacija visokih muzičkih vrednosti i opet jednostavnih, snažnih ideja.

Posebna priča vezana je za kompoziciju "Child In Time" i grupu It's A Beautiful Day. Nije sasvim jasno gde i kada je Džon Lord upoznao Peti Santos, zanosnu pevačicu ove grupe. Biće da se to dogodilo na nekoj od ranih Deep Purple turneja po Americi, ali to nije toliko ni bitno. Uglavnom, njih dvoje su postali par, pa je Lord tako došao u situaciju da čuje i neke kompozicije grupe u kojoj je pevala.

Priča dalje kaže da je jednom prilikom na probi pred ostalima iz Purple tabora, Lord odsvirao onaj legendarni uvod kompozicije "Child In Time" i svi su bili oduševljeni, ali im u početku nije ni rekao odakle je to "pokupio". Ijan Gilan je odmah napisao tekst koji govri o hladnom ratu i mogućoj nuklearnoj katastrofi koja se tih godina zlosutno nadvila nad svetom, ostali su takođe dali svoj doprinos i tako je stvorena jedna od najpoznatijih himni hard rok muzike. Džon Lord je kasnije otvoreno priznao odakle je "pokupio" inspiraciju za temu njihove slavne kompozicije, a kako ta celokupna zavrzlama ne bi dobila svoj sudski epilog, grupe su pokušale sve to da reše dogovorom. Tako se na sledećem albumu grupe It's A Beautiful Day, "Marryng Maiden", našla kompozicija "Don And Devey", koja je sporazumno preuzeta od grupe Deep Purple, a to je ustvari pesma "Wring That Neck", koja se nalazi na njihovom drugom albumu iz 1968. godine, "The Book Of Taliesyn".

Ko je bolje prošao, prosudite sami.

Iako su članovi grupe želeli sami da produciraju "In Rock", u tom poslu im je pomogao Martin Berč, budući producent grupe Iron Maiden, držeći tokom snimanja VU-metre konstantno u crvenom.

Omot je inspirisan planinom Rašmor i na njemu se umesto lica američkih predsednika nalaze lica članova benda.

"In Rock" je napravio proboj u Evropi i dostigao četvrto mesto u Britaniji, zadržavši se na tamošnjim listama više od godinu dana. U Americi je prošao lošije jer su tamo albumi postave Mark I bili uspešniji. S obzirom da je menadžment benda uvideo da na albumu nema klasičnog singla, grupa je snimila i pesmu "Black Night", pa je singl sa tom kompozicijom objavljen istovremeno kada i album (5. juna 1970.), dostigavši drugo mesto na britanskim lestvicama popularnosti, što je bio njihov najveći uspeh do tada.

Ako se prisetim sedamdesetih godina prošlog veka, mislim da kod ovdašnje publike ne postoji ikoničniji album od "In Rock" grupe Deep Purple. Tu bi se još samo mogli dodati njihovi "Machine Head" i "Made In Japan". I to bi bilo to.

Tokom godina, ko zna koliko sam puta imao priliku da pregledam razne kolekcije ploča i gotovo je bilo sigurno da ću naići na neki od tih albuma, a često i na sva tri.

Popularnost Deep Purple na ovim prostorima gotovo je nemerljiva sa popularnošću bilo koje druge inostrane grupe.

Oni su ovde naprosto bili sinonim za rokenrol.

(Telegraf.rs)