Piter Sinfild (27. decembar 1943. - 14. novembar 2024.), odlazak "grimiznog kralja" rok poetike

Ovih dana na društvenim mrežama pomalo stidljivo prostrujala je vest da je preminuo Piter Sinfild, jedan od najvažnijih pesnika rokenrola, ali i suosnivač legendarne grupe King Crimson.

Preporučujemo

Od Sinfilda su se opaštali uglavnom muzički znalci, ponajviše oni koji njihov prvenac "In The Court Of Crimson King" smatraju za istinsko remek delo i apsolutni međaš progresivnog roka.

Pa iako mnogi saradnju sa ovom grupom smatraju možda najvažnijom u njegovoj karijeri, daleko od toga da je to jedino što je Sinfild radio. Spektar njegovog delovanja znatno je širi, pa samim tim i izuzetno interesantan, kao što je to uostalom bio i njegov život.

Rođen je u Fulhamu, u zapadnom delu Londona, roditelje je retko viđao, posebno oca, jer ga je odgajila kućna pomoćnica. Njegova majka bila je vlasnik frizerskog salona i burger bara, vodila je boemski život i bila biseksualno orijentisana.

Kada je imao osam godina pošao je u školu gde će uz pomoć učitelja Džona Mosona, otkriti ljubav prema poeziji i biti fasciniran rečima i njihovom značenju. Tu će se takođe zainteresovati za književnost pa će tokom školovanja puno čitati.

U dobi od šesnaest godina odlučio je da napusti školu i počeo raditi poslove koji su mu omogućili da putuje Evropom, ali i da se druži sa prijateljima koji su pohađali umetnički koledž u Londonu.  Kada je postao dvadesetogodišnjak počeo je pisati poeziju, naučio je svirati gitaru, a potom je neko vreme živeo u Maroku i Španiji, da bi 1967. godine, po povratku u Britaniju, osnovao grupu Creation.

Istovremeno, na jugu Engleske, u mirnom primorskom gradiću Bornmut, osnovan je trio Giles, Giles And Fripp u kome su bili braća Pit (bas) i Majk (bubnjevi), a takođe i gitarista Robert Frip. U ovoj postavi za izdavačku kuću Deram snimili su dva singla i album "The Cheerful Insanity Of Giles And Fripp", ali to ih nimalo nije proslavilo, naprotiv. Po nekim podacima taj album je prodat u čitavih 600 primeraka.

Naravno, grupa se ubrzo nakon toga raspala, ne odsviravši nijedan koncert.

Pitu Džajlsu je bilo dosta muzike pa se počeo baviti drugim poslovima, a Mik Džajls i Robert Frip su rešili da pokušaju ponovo. Umesto Pita, u grupu dolazi Greg Lejk, a ubrzo potom pridružuje im se flautista i klavijaturista Ijan Makdonald koji je takođe u jednom trenutku bio član grupe Giles, Giles And Fripp, pa na njegov predlog pozivaju i Pita Sinfilda sa kojim je on već ranije sarađivao.

Za svoju bazu odabrali su podrum jednog kafea na londonskom Fulham Palace Roadu, a Sinfild je prilikom raspodele zaduženja postao menadžer buduće turneje i majstor za svetlosne efekte.

Interesantno je da se glas o njima počeo širiti i pre prvih nastupa.

U Londonu se govrkalo kako u podrumu kafea vežba neka grupa koja stvara čudesne zvukove, pa su mnogi navraćali i potom širili tu priču dalje.

Ipak, pravi proboj grupe King Crimson dogodio se na besplatnom koncertu koji su odžali Rolingstounsi u Hajd parku 5. jula 1969. godine u čast preminulom Brajanu Džounsu, kada su svojim nastupom na kome su pokazali kakve mogućnosti ima melotron kao instrument, ali i domišljatim uplivima klasike u njihovu muziku, oduševili više od pola miliona posetilaca.

U oktobru 1969. godine, pojavio se njihov prvi album "In The Court Of The Crimson King", koji je ostavio snažan utisak kako na kritiku tako i na publiku.

Pit Tuzend iz grupe The Who nazvao ga je "tajnovitim remek-delom".

Sinfildova uloga u svemu tome nije bila mala.

Na njegov predlog uzeli su ime King Crimson, a tekstovi koje je pisao ubrzo su postali njihov zaštitni znak, upravljao je svetlosnim efektima na koncertima, dok mu je izvođačka uloga u grupi bila ograničena na povremenu upotrebu EMS VCS3 sintisajzera.

Ipak, kako se Frip sve više uključivao u projekte drugih izvođača, Sinfild je dobijao još veće mogućnosti da utiče na konačne verzije sledećih albuma, uključujući i idejna rešenja za omote.

Po svemu sudeći to se Fripu nije previše dopalo, pa je nakon četvrtog albuma ("Islands"), Sinfild dobio otkaz.

U svakom slučaju, Sifild ne samo da je napisao magične, misaono stimulativne tekstove na ranim albumima grupe King Crimson, već im je dao i osećaj za pravac ali i pridoneo snažnom umetničkom utisku njihovih ostvarenja.

Zbog svega toga Sinfildovo ime u svetu popularne muzike postalo je poštovano i posla mu uprkos otkazu, svakako nije nedostajalo.

Već 1972. godine producirao je prvi album grupe Roxy Music i njihov hit singl "Virginia Plain", ali je takođe napisao tekstove za sjajnu italijansku grupu Premiata Forneria Marconi i to za njihove prve albume na engleskom jeziku: "Photos of Ghosts" i "The World Became The World".

Biće to i period u kome će se odvažiti da snimi i svoj LP prvenac, pa je u tu svrhu okupio grupu A Bowl of Soup u kojoj je pevao, svirao gitaru i sintisajzer, ali se ta ploča ("Still", 1973.), na kraju ipak pojavila pod njegovim imenom. Pored članova grupe na snimanju su učestvovala su i druga poznata imena, pa su im se pridružili i Mel Kolins, Greg Lejk, Ijan Volas i Džon Veton.

U trenutku kada je album objavljen, Sinfild dobija poziv za saradnju od grupe Emerson, Lake & Palmer s obzirom da im je bio potreban tekstopisac njegovog ranga. To je uzrokovalo da njegova solo karijera ostane po strani jer je sledećih nekoliko godina bio posvećen radu sa ovim slavnim triom, mada je u tom periodu sarađivao i sa Garijem Brukerom iz grupe Procol Harum.

Što se njegovog doprinosa za King Crimson i EL&P tiče, da je samo napisao bisere kao što su "The Court Of The Crimson King", "Epitaf" ili recimo "C'est la Vie", za mene bi postao besmrtan.

Ipak, uprkos tome, njegova finansijska situacija se donekle zakomplikovala pa se kao poreski izgnanik preselio na ostrvo Ibica, napravivši gotovo desetogodišnju pauzu u radu. O tim okolnostima govorio je u jednom intervjuu:

Od '68 do '78. godine napisao sam i producirao trinaest albuma, bilo sam ili u saradnji sa nekim drugim. Znači, sve to za deset godina! Živeo sam u svojoj seoskoj vili, zahvaljujući novcu koji sam pozajmio od grupe Emerson, Lake & Palmer u očekivanju zajedničkih miliona, potpuno nesvestan stvarno niskog procenta koji bih dobio, ponajviše zbog naivnog ugovora koji sam potpisao. Potom sam prihvatio savet da odem u inostranstvo, kako bih izbegao poreske obaveze. Mada, s obzirom da u prethodnih deset godina nisam ni uzimao previše odmora, to mi je svakako bilo više nego potrebno. Tokom mog boravka na Ibici, svet se promenio. Pank mi je uništio karijeru i to je nešto zbog čega mi nije bilo dobro! Vratio sam se u Englesku sa poljuljanom verom da još uvek imam šta da ponudim u svetu popularne muzike, pa sam krenuo da spasim šta se spasiti može. Prethodno sam bio razmažen privilegijom da se sve što sam napisao odmah našlo na pločama, ali sada sam već bio u drugačijoj poziciji. Morao sam da naučim kako da pišem hit pesme i kako da dobijem pravi posao. Imao sam sreće da sam upoznao Endija Hila i poboljšao njegove superiorne melodije sa blago pojednostavljenim i manje nejasnim porukama u odnosu na ono što sam do tada pisao.

Tokom boravka na Ibici, Sinfild se razveo od svoje prve supruge, kretao se u umetničkim krugovima Španije i oženio Španjolkom koja je osvojila drugo mesto na takmičenju za tamošnju mis. Upoznao je kompozitora i tekstopisca Endija Hila, pa u saradnji sa njim piše hitove poput "The Land of Make Believe" grupe Buck Fizz koja dostiže prvu poziciju na američkoj top listi. U tom periodu kupio je kuću na Majorci, dok u Velikoj Britaniji i dalje nastavlja da objavljuje hitove za izvođače kao što su Leo Sejer i pop grupa Five Star.

Nakon razvoda sa drugom suprugom napustio je Majorku i definitivno se vratio u Britaniju 1990. godine nastavivši da i dalje piše stihove za popularnu muziku. U saradnji sa Hilom 1993. godine napisao je veliki hit "Think Twice" za pevačicu Selin Dion i sa tom kompozicijom osvaja nagradu Ivor Novello za "muzički i tekstualno najbolju pesmu".

Kompozitorskom dvojcu Sinfild-Hil ovo je bila druga takva nagrada jer su desetak godina ranije okitili istim priznanjem za kompoziciju "Have You Ever Been in Love", Lea Sejera.

U to vreme kružile su priče da sprema i svoj sledeći solo album u saradnji sa Džonom Polijem Palmerom, jednim od ključnih članova legendarne grupe Family, ali su ga u finalizaciji takve zamisli sprečili zdravstveni problemi. Nakon operativnog zahvata na srcu 2005. godine, prilikom koga mu je ugrađen četvorostruki bajpas i perioda opravka, pokušao je dovršiti započeto ali u takvoj nameri nije uspeo, pa je svoj kreativni naboj sve više usmeravao na haiku poeziju.

Preminuo je 14. novembra 2024. godine u osamdesetoj godini života.

I na samom kraju ove priče, evo stihova jedne od izuzetnih kompozicija koje je Sinfild napisao za prvi album grupe King Crimson:

Dvor Grimiznog kralja

Ples lutaka na žici

Zarđali okovi zatvorenika tumaraju

rasklimani suncem.

Idem putem, menja se obzorje

Turnir je počeo.

Purpurni gajdaš svira svoju pesmu,

Hor tiho peva

Tri uspavanke na drevnom jeziku,

Za dvor grimiznog kralja.

Čuvar ključeva grada

Stavlja šalone na snove.

Čekam ispred hodočasnikovih vrata

Bez određenog plana.

Crna kraljica peva

Posmrtni marš,

Napuklo mesingano zvono će zazvoniti

Da pozove natrag vatrene veštice

Na dvor grimiznog kralja.

Baštovan sadi zimzelen

Dok gazi po cvetu.

Ja lovim vetar izviđačkog broda

Da okusim i slast i jed.

Maskirani žongler diže ruku,

Orkestar počinje

Sasvim polako, kao što se polako okreće

brusni kamen

Na dvoru grimiznog kralja.

U tihim sumornim jutrima udovice plaču

Mudrac sipa dosetke;

Ja požurih da uhvatim proročka znamenja

Da ugasim žeđ za obmanom.

Žuti lakrdijaš ne svira

On samo nežno trza žice

I smeši se kao u marionetskoj igri

Na dvoru grimiznog kralja.

(Preveo Oliver Knežević)

(Telegraf.rs)