Božo Vrećo: Sevdah je i otrov i lek

Sevdah je otrov i lek, izjavio je pevač Božo Vrećo pred koncert 2. decembra u Sava centru i dodao da se slušanjem te vrste muzike doživljava katarza, a on je predstavlja na dualan muško-ženski način, dok njegov glas koji kao da je "naprosto sa nekog drugog sveta" podstiče ljude da se promene.

Vrećo je rekao Tanjugu da Plava dvorana Sava centra omogućava dostojanstveno prezentiranje umetnika i umetnosti, a posebno nakon renoviranja zdanja čini mu se da je to u Beogradu najbolji prostor za koncert.

Preporučujemo

Istakavši da na koncertima između njega i posetilaca postoji iskreno davanje i prepuštanje, Vrećo je dodao da se sinergija desi pre samog izlaska na pozornici i "negde se to već oseti u vazduhu".

Vrećo je priznao da "sa Beogradom ne možete biti nikako sa nekom rezervom".

"Naprosto vas taj val ljubavi dočeka i uhvati u zagrljaj. On vas ne pušta. To je od prvog takta, od prvog udaha. Tako da jedva čekam, zato što sam u Beogradu i goreo i voleo, bio voljen i bio omražen od raznoraznih sfera", priznao je pevač.

Vrećo je dodao da je "nekako uvek pesma pobedila", odnosno on kao umetnik, i da je to "bila pobeda misionara koji prati divni, istiniti put".

Upitan da li je jednostavno boriti se sa većinom koje vas osuđuje, a da vas i ne poznaje, Vrećo je odgovorio da se većina zapravo boji.

"Negde se pronalaze u mom obličju, u mojoj slobodi, u dualnosti, apstraktnosti kao bića. Svi smo mi negde vrlo dualni i po rođenju smo prepušteni toj slobodi", naveo je pevač.

Vrećo je dodao da "društvo čini sve da nas omeđi, ogradi, preformuliše, ukalupi u glinovitu masu ljudi koji jednako klimaju glavom i potvrđuju, jednako negiraju određenu situaciju ili sve što se dešava oko nas".

"Karikiraju po pitanju ličnosti. Vrlo su kruti, ozlojeđeni kada imaju slobodu nasuprot sebe. Onog trenutka kada se prepustite kodeksima i normama vi postajete kolotečina. Međutim, ako se odlučite istinski boriti za svog unutrašnjeg sebe, onda ćete sigurno pobediti", istakao je Vrećo.

Prema njegovim rečima, individualnost je direktno povezana sa univerzumom, koji kad vidi kolika su vaša stremljenja i moć ljubavi, "učiniće sve da sve prepreke i zidovi padnu i da postanete ono što ste oduvek želeli i što trebate biti".

Bosanskohercegovački muzičar je priznao da njegova borba traje i danas, samo što je nadrasla sukobljavanje, jer za njega nije izazov da se s nekim verbalno i fizički bori.

"Bilo je raznoraznih natpisa i sigurno će ih još puno biti. Živimo u društvu koje prodaje svoje članke, ljudi dobijaju platu na osnovu toga da izmisle o vama nešto. Ali stvar je koliko ćete podlegnuti tome, koliko ćete odgovoriti na izvesnu prozivku", rekao je Vrećo.

Prema njegovim rečima, mudrost življenja je da ostanete konstanta, u svom radu i ličnosti, i da "snažno, hrabro i odlučno verujete u sebe".

"Onog trenutka kada poverujete u sebe, tako jako i nepokolebljivo, niko nikada vas ne može poljuljati. Ne postoji ta sila i ne postoji društvena moć koja može da vas porobi, da vas na bilo koji način stavi u neugodnu poziciju", istakao je Vrećo.

Priznavši da je "prošao celi niz neugodnosti iz godine u godinu", Vrećo je dodao da javne osobe moraju da budu spremne da se suočavaju sa takvim situacijama i ljudima, jer je "na vama koliko ćete odoleti, koliko je važna vaša misija, koliko je važno da nikada ne odustanete".

"Jer taj put nije vaš. Uvek ponavljam - univerzum i svevišnji Bog nam je dao taj dar. Većina nas se zapravo ogluši i ne prati ono što nam je darovano, jer ga ne prepoznaje ili u većini slučajeva se jako boji", naveo je umetnik.

Odrastajući uz majku i dve sestre, gde je "ljubav bila primarna i vrlo osnažujuća", Vrećo je dodao da je "imao divan odgoj", i da je važno da vam vaspitanje i kulturu postave do sedme godine, a to mora učiniti majka, odnosno roditelji.

"Živimo u vremenu kad je najteže biti roditelj. Ali u vremenu koje je imalo takve tragičnosti i kalvarije, mi smo uvek izlazili sa čistim srcem i razgovorom. Uvek se o svemu pričalo. Nikada me (majka) nije menjala, nikada nije poželela da budem neko drugi od onoga što jesam", naglasio je Vrećo.

Odrastanje je njemu "stvaralo osećaj metamorfnog", osećaj da može da raširi krila, ali da najpre mora da popuca opna oko njega, jer kao društvena bića "živimo okruženi sa tim i takvim ljudima i taj obruč se oko nas samo sužava".

Vrećo je naglasio da nikada nije živeo konstantno s obe noge u realnom svetu, već da je uvek barem jednom nogom u imaginarnom, što mu je pomoglo da bude oblikovan kao umetnik.

"Jako je važno da morate stasavati u takvu osobu, da sami sebi morate očitati lekciju i reći što vam je važno. Sa jedne strane je duhovna strana, Bog koji je sveprisutan u mom životu, i koji me nikada nije ostavio na cedilu. Kada su bile najpaklenije situacije nisam se osećao samim, niti napuštenim", priznao je Vrećo.

S druge strane, 50 do 60 odsto vaše ličnosti zavisi od istrajnosti, koliko vi gorite za time da postanete to što treba da budete, naglasio je pevač.

"Nijednog trenutka nisam hteo da postanem neko drugi, treći, peti. Hteo sam da postanem upravo Božo Vrećo, kakav sam danas. Biće koje nikada neće izreći niti pomisliti drugome nažao, koje neće prelaziti preko tuđih tela da bi došlo do svog cilja", naveo je muzičar.

Naglasivši da se ne može bez zagrljaja, ljubavi i praštanja, Vrećo je priznao i da njegov "dar, ni glas ne bi bio moguć, ne bi bio tako lekovit, pitak, da nije Boga u njemu".

Vrećo je naveo da se dešavalo da mu na koncert dođu ljudi koji su mu priznali da su na njega gledali negativno, ali kada su ga poslušali iščistilo se dobro u njima, kao kada se "mulj slegne i površina zaiskri čistoćom".

Kada bi zapevao sevdah, ljudi su se pitali odakle dolazi njegov glas, a Vrećo je naveo da on "nema roda, nema nikakvog obličja, naprosto je kao sa nekog drugog sveta".

"To je ljudima veoma prijalo. Negde ih je vratilo valjda njima samima i nekoj njihovoj sumnji, nečemu o čemu su se zapravo celog života propitkivali", naveo je Vrećo.

Od oca Hercegovca i majke Crnogorke, Vrećo je odrastao sa kamenom, kao Sizif, kog nosi "vrlo prkosno, ponosito, stameno i sa puno ljubavi".

Vrećo je dodao da nikada nije hteo da se toga oslobodi, jer je to graditeljski kamen od kojeg gradi mostove, kako bi i drugi mogli da pređu taj put.

Navevši da "nikad Sarajevo nije baš tako otvoreno i rašireno", Vrećo je dodao da je "to generalno vezano za Balkan", gde ljudi nisu rašireni i otvoreni dok ne pokažete da ste istrajni i da posedujete kvalitet, a tada postoji drugi izazov - da se dokažete, pokažete i opstanete.

Prema njegovim rečima, turski putopisac Evlija Čelebija je "divno opisivao predrasude koje postoje u tom gradu i sve magičnosti" i rekao je da "Sarajevo je grad sevdaha, jeste grad duše, ljubavi, ali kao prikaz duša koje su živele tu i nisu nikada napustile to tle".

"Meni je zbog toga bilo važno da se povežem sa duhovnim spektrom u gradu. Mnogo više nego sa ljudima. Jer mi je bilo bitnije da me te duše, koje i dalje obitavaju i čine taj grad, prihvate i taj glas negde ostane kao eho unutar zidina", naveo je muzičar.

Vrećo je istakao da je izazvao u prvom trenutku čuđenje i nedoumicu, jer su se "prvi put se suočili sa sevdalinkom, koja je predstavljena na muško-ženski dualni način".

Navevši da je naučio životnu lekciju da ljudima danas možeš da budeš najbolji, a sutra najgori, Vrećo je dodao da i dalje ne prati što će neko reći, već je mnogo važnije šta on misli o nekome, a uvek misli najbolje.

"I dalje na svaki koncert izlazim sa dubokom zahvalnošću Bogu, jer je sve njemu dato i prepušteno", napomenuo je pevač, dodavši da se kroz godine nije mnogo menjao, a "duhovna hrabrost, istrajnost, jakost, ne može bez nečeg božanskog u vama".

Vrećo je rekao da je "sevdalinka specifična, i otrov je i lek, može da izazove bol od koje možete umreti, a može da izazove i lek od kojeg se možete izlečiti - to je duša koja peva".

Od svojih slušalaca Vrećo dobija mnogo poruka i mejlova, šalju mu svoje najdublje ispovesti. Njegov glas, kako kaže, dopire do drugih ljudi "tako da se zaista neki izleče, podstakne ih da promene svoj život iz korena".

"To je upravo taj primarni iskonski dar koji mi je dat. Ne mogu reći da je to više breme, ali zaista sa najdubljom zahvalnošću prilazim tome, da mi je to dato na dar, da mogu da dam drugome", rekao je Vrećo.

On je istakao da studiozno prilazi sevdahu i još ga upoznaje i dodao da, kada bi taj žanr opisivao u jednoj rečenici, to bila "katarza po koju ljudi dolaze", čak i u Australiju ili Kanadi gde ne razumeju jezik, "ali razumeju tu emociju, tu energiju".

(Telegraf.rs/Tanjug)