"Nikada se nisam plašio teškog rada": Žika Jelić iz YU grupe o vitalnosti, Evroviziji, današnjem rokenrolu

YU grupa održaće u četvrtak i petak (31. oktobra i 1. novembra) koncerte u mts Dvorani, a publika će moći da čuje sve hitove ovog legendarnog sastava. Društvo na sceni će braći Jelić praviti i muzičari koji će svirati duvačke instrumente, klavir.

U intervjuu za Telegraf.rs, Žika Jelić nam je govorio o vitalnosti, Evroviziji, današnjem rokenrolu i drugim temama.

Preporučujemo

Zatekli smo ga na promociji pesme "Osmeh" sastava E-Play

• Kako vam se dopada pesma "Osmeh" grupe E-Play?

Došao sam da vidim koje je to najnovije ostvarenje Majino i njenih ortaka iz grupe E-Play i mogu da kažem da se se baš onako prijatno iznenadio. Za razliku od nekih prethodnih kompozicija i pesama koje su bile uvek dobro urađene i u tom njihovom ili njenom fazonu, ovo otkače, ovo je nešto drugačije, ovo mi se mnogo više dopada i ako krenu u ovom pravcu, kakva je ova pesma, onda možemo da očekujemo jedan zaokret u smeru koji, kao što sam malo pre rekao, meni se više dopada, ali s obzirom na moje godine, ajda kažem iskustvo i tako dalje, 100% će se dopustiti publika.

• Kako gledate na današnji rokenrol i današnje muzičko stvaralaštvo?

Publika konzumira i prihvata ono što joj se servira. A ako joj se servira neka druga vrsta muzike i neki drugi muzički pravci, ona to prihvata, pogotovo ako je to odmalena, od obdaništa i tako dalje. Rokerol opstaje, on postoji i to je muzički pravac koji je vrlo prihvaćen kod mladih. Međutim, slabo podršku imaju mlade grupe. Zadnje vreme razmišljam, kako to i na koji način, u stvari, da se ispravi nepravda prema mladim grupama. Sve se svodi na grupe koje već egzistiraju za 40, 50 i više godina. Krajnje vreme da neke mlade grupe zauzmu neke pozicije koje smo mi imali. A u stvari koje i oni zaslužuju. Ali verovatno treba reći ljudima koji rade na radiju, televiziju, u štampi, da rokenrol 100 odsto postoji i da se više oslanja mlade grupe.

• Kako vi gledate na Evroviziju i na to da se rokenrol numere visoko pozicioniraju na takvom takmičenju? Hrvatski predstavnik Bejbi Lazanja zauzeo je visoko drugo mesto na ovogodišnjem takmičenju...

Mislim, prvo, normalno, drago mi je, a drago mi je što je tako jedan mlad čovek, koji jako dobro izgleda, i koji je izveo takvu kompoziciju i zasluženo. Ja, koliko znam, očekivalo se da čak i da pobedi. Međutim, eto, desilo se da nije, ali kao da jeste, što se mene tiče. A što se tiče same Eurovizije, pravo da Vam kažem, ne dopada mi se, ne dopada mi se zbog eksponiranja nekih, ne znam i ja kako to da nazovem, ali nekih ljudskih osobina, vrednosti, koje ja jednostavno ne podržavam.

• Imate neku neostvarnu želju?

Pa ne, ja nisam nešto razmišljao, puno o nekoj neostvarnoj želji. Možda dok sam bio mlađi, možda neka putovanja negde u neke predele za koje sam znao da postoje, ali sada u ovim godinama nekako racionalno trošim vreme i sve moje želje mogu da kažem da su ostvarene. I kada su putovanja u pitanju, kada je posao u pitanju, znači moj posao je muzika i ceo život se bavim muzikom, još svojih malih mogu slušam samo rokenrol, što bi rekao Bajaga u jednom tekstu, koji je meni napisao. I sve ostalo što čini život, to znači hobi, raznorazne želje, vezano uopšte za kvalitet života, sve sam to imao, sve sam to prošao, tako da nemam nekeh hobi.

• YU grupu karakteriše i vitalnost. Koji je Vaš recept za vitalnost?

Ja mislim da je u pitanju način života, genetika. Nikada se nisam plašio od fizičkih poslova, teškog rada i bavljenja sportom u doba stasavanja. To je od svoje osnove (škole), intenzivno od svoje desete godine do svoje dvadesete godine, a od tada se nikad više nisam bavio sportom, nijednim.

Ali kao što sam malo pre rekao, nikad mi nije bilo teško da svoju kutiju na kojoj sviram, zvučnu kutiju, koja je teška 40-50 kila, sam podignem i odnesem ju na pozornicu. Isto tako da je vratio u kombi. To znači koliko, ko zna koliko puta, i, eto, to me fizičko održava.

• Koji koncert najviše pamtite?

Pa ne mogu da odvojim sada, to bih stvarno morao baš debelo da razmislim, jer ih je bilo neverovatno puno u mom životu. Tako da mogu samo da kažem da smo na početku karijere svirali u polopraznim, pa čak možda manje nego polopraznim dvoranama i tu smo se najviše trudili. Interesantno je da kada ima malo publike, onda mi kao grupa koji smo imali želje da se afirmišamo davali smo maksimum.

Onda ta priča je prelazila sa čoveka na čoveka i tako smo sticali popularnost. Ti koncerti su mi jako dragi, značajni, na početku karijere, i ovi drugi, kada se pominju desetine hiljada ljudi. Kao što je na primer beogradski Beer fest. Znate, kada se na jednom mestu skupi 50 ili 100 hiljada ljudi i odsvirate pred tolikim brojem ljudi pesme iz svog repertoara.

• Da li žalite za nečim?

Ako bih žalio za nečim, to bi bila prošlost. U prošlost se ne vraćam. Da, bio je period kada sam razmišljao da li ja, da li sam možda se pogrešio ovdje, možda ovde. A to se svaki čovek preispituje u nekom trenutku svog života. Tako sam ja, ali ne razmišljam na tu temu.Tako da samo gledam sadašnjost. To mi je najbitnije. Budućnost ne znam kako će da bude, ali voleo bi da bude isto ovako interesanta kao do sada.

• I za kraj, da li imate poruku za mlade muzičare?

Za mlade muzičare? Pa da ne odustaju. Biti uporan u tome što želite da predstavite publici, što vas ispunjava kao ljude, kao muzičare. I ne razmišljajte o materijalnoj toj nekoj strani ili povratnoj varijanti. Jednostavno, ona će doći samo po sebi onog trenutka kada budete bili priznati, popularni i kada vam bude bilo najpotrebnije. Mislim da neko prati, gleda, ne znam kako se zove, ali jednostavno mnogi je zovu sreća, a ja bih rekao da neko nagrađuje uporne i vredne ljude.

(Telegraf.rs)