Priče o pesmama: Džon Lenon - "Jealous Guy", jedna od najlepših ljubavnih balada

"Imagine" je svakako najslavniji Lenonov album, naslovljen po najpoznatijoj pesmi iz njegove solo karijere, prvoj koja je nakon razlaza Bitlsa dostigla poziciju broj jedan na listama popularnosti.

Već na debitantskom solo ostvarenju koje je objavio po raspadu Bitlsa ("John Lenon / Plasic Ono Band", 1970.), na jedan sasvim drugačiji način oslikana je Lenonova složena ličnost i predstavljena vrlo duboka interakcija između njegove psihe i kreativnosti, između sećanja na detinjstvo i samih pesama.

Preporučujemo

Drugi album, iako dosta melodičniji i naizgled pristupačniji, takođe je predstavljao svojevrsnu ispoved protkanu sa još više gorčine, nemira i duboke nesigurnosti.

Ako se dobro sećam, tu ploču sam kupio kada sam bio treća godina srednje škole, a prva pesma na čiji sam početak nekoliko puta vraćao gramofonsku iglu, bila je "Jealous Guy".

Te harmonije su me naprosto opčinile, a Lenonova zebnja koja je provejavala iz svake note i stiha ove kompozicije, nekako mi je prijala i podudarala se sa svim mojim tadašnjim adolescentskim  strepnjama i beznadežnom zaljubljenošću.

I danas smatram da je to jedna od najlepših ljubavnih pesama koju je neko od Bitlsa napisao i jedna od najlepših koje je muškarac posvetio ženi.

Tih godina zamišljao sam da je "Jealous Guy" napisana u jednom dahu i da je to pesma koja je posvećena Joko Ono, ali kasnije, kada su prve knjige o Lenonovom životu i radu dospele do mene, shvatio sam da je istorijat ove kompozicije zadire u ono vreme u kome su Bitlsi još uvek bili na okupu.

Dakle, ova kompozicija sa prvobitnim tekstom nosila naziv "Child Of Nature" i bila je jedna od onih koje su se mogle naći na "White Albumu", ali do toga ipak nije došlo.

Lenon je pesmu počeo pisti još 1968. godine, dok su Bitlsi boravili u Indiji, inspirisan jednim predavanjem koje je održao njihov tadašnji guru Mahariši Maheš Jogi.

Na isti način postupio je i Pol Makartni, ali je za razliku od Lenonove, njegova kompozicija "Mother Nature's Son" ipak našla mesto na pomenutom, dvostrukom, "White Albumu".

Tokom sledeće godine, dok su snimali "Get Beck", Lenon je zabeležio novu verziju pesme pod nazivom "On The Road to Marrakesh", ali je na kraju sve to odbačeno pa je kompozicija sa novim tekstom i nazivom "Jealous Guy", snimljena 24. maja 1971. godine u Ascot Sound studiju za album "Imagine".

Mnogi su skloni tvrdnji da je to jedna od najvažnijih pesama Džonovog sazrevanja, jer je u njoj već odbacio mačo osećanja koja su ga pratila tokom odrastanja.

Kad smo već kod toga, tokom školskih dana Lenon je često učestvovao u raznim tučama, a u kasnijim intervjuima priznao je i da se nasilnički odnosio i prema ženama.

Za magazin Plejboj rekao je sledeće:

Tukao sam ih. Nisam mogao da se izrazim, pa sam udarao. Sada sam mnogo više miroljubiv. Bilo mi je potrebno mnogo vremena da sazrim da bih se u javnosti suočio s tim kako sam postupao sa ženama.

Naravno da je ovakva izjava delovala šokantno za mnoge poštovaoce Bitlsa, ali svi oni koji su malo bolje poznavali Lenona, znali su da je upravo ljubomora bila ono što ga je mučilo još iz najranije mladosti, što je i priznao u pesmi "Run For Your Life" koja se nalazi na albumu "Rubber Soul":

Pa, radije bih te video mrtvu, devojčice,

nego da budeš s drugim muškarcem.

Bolje čuvaj glavu, devojčice,

ili neću znati gde sam.

Bolje beži, spašavaj život ako možeš, devojčice,

sakrij glavu u pesak, djevojčice,

uhvatim li te s drugim muškarcem.

To je kraj, devojčice

Pa, znaš da sam ja zao tip

i da sam rođen sa ljubomornim umom

i da ne mogu provesti celi život

pokušavajući samo da te nateram da držiš liniju...

Iako je stih "radije bih te vidio mrtvu, devojčice, nego da budeš s drugim muškarcem", preuzet iz rane pesme Elvisa Preslija "Baby Let's Play House", to svakako govori mnogo i o samom Lenonu.

Kompozicija je izazvala dosta negativnih reakcija, kako dela kritike tako i publike, što se posebno odnosilo na tekst, dok će Lenon kasnije reći da mu je to "najmanje omiljena pesma Bitlsa".

Oni koji su ga bolje poznavali tvrdili su da ni njegov odnos sa Joko Ono nije bio baš toliko romantičan kako je to izgledalo u javnosti.

Govorkalo se da je morala da mu navede imena svih svojih ranijih ljubavnika, takođe nije voleo kada se služila svojim maternjim jezikom jer je smatrao da to stvara jaz između njih dvoje.

Znajući sve ovo, svakako nije bilo malo iznenađenje kada se u pesmi "Jealous Guy" pojavio jedan sasvim novi Lenon, koji je bio jako daleko od tog svog pređašnjeg mačizma i u kojoj osećamo kako on traga za onom svojom daleko nežnijom stranom:

Sanjao sam prošlost

I srce mi je ubrzano kucalo

Počeo sam gubiti kontrolu

Počeo sam gubiti kontrolu

Nisam te hteo povrediti.

Žao mi je što sam te rasplakao.

Oh ne, nisam te hteo povrediti,

ja sam samo ljubomoran tip...

Ono što je ovu pesmu učinilo istinskim velikom, jeste prelepa melodija dostojna ponajboljih ostvarenja Bitlsa, ali i izvanredni produkcijski zahvati Fila Spektora, jedni od najvrednijih iz njegovog opusa.

Čitav ovaj album prožima iskazivanje Lenonove potrebe za zrncem nade, možda utopističke, ali nade bez koje ovaj svet sasvim sigurno ne bi mogao da opstane.

Publika je to svakako prepoznala, pa je album ubrzo dospeo na prva mesta top lista s obe strane Atlantika.

Interesantno je da ova kompozicija u to vreme neće biti objavljena na singlu.

Prvi put na singlu pojaviće se u verziji Brajana Ferija i grupe Roxy Music početkom 1981. godine (nedugo nakon Lenonove tragične smrti), i postaće njihov hit broj jedan u Britaniji i Australiji, a takođe će biti među top 10 u još nekoliko zemalja.

Gotovo pet godina kasnije, na singlu će biti objavljen i Lenonov original sa albuma "Imagine", ali ta ploča neće postići ni približno takav uspeh, jer je u Britaniji dospela tek do 65. mesta top liste, dok se na američkoj "Billboard Hot 100" zadržala na 80. mestu.

Naravno, Roxy Music nisu jedini koji su obradili ovu kompoziciju (po nekim podacima broj obrada se kreće oko brojke 100 i to je jedna od najčešće snimanih Lenonovih pesama), pa ću ovde navesti samo neka od imena: Džo Koker, Doni Hatavej, Frenki Miler, Piter Kris, Džimi Skot, Eliot Smit, Lu Rid, Belinda Karlajl, a takođe i grupe The Faces, Deftones, Hurray for the Riff Raff, Black Crowes, kod nas Riblja čorba itd.

Album "Imagine" sa svim svojim pesmama bio je u neku ruku i autoportret čoveka koji nije bio previše siguran u ono što radi, ali opet i odvažan, s jedne strane borben, sa druge ranjiv, čoveka koji je bio posvećen sebi, ali svakako uz jasnu predstavu o svetu koji ga okružuje.

(Telegraf.rs)