Priče o pesmama: Instrumentali Miodraga Bate Kostića, od YU grupe do Bata Kostić Company

Kada se pomene ime Miodraga Bate Kostića, mnogi njegov opus uglavnom vezuju za YU grupu.

Međutim, Batini autorski i svirački zahvati dosta su širi, počev od njegovog članstva u tuzlanskim Terusima, pa sve do grupa Rock Stars, Rok misija i Bata Kostić Company.

Preporučujemo

Takođe, pisao je kompozicije i učestvovao na snimanjima za mnoga druga poznata imena, ovde ću navesti samo neka: Srđan Marijanović, Marina Perazić, Boris Aranđelović, grupe Tunel, Zebra itd.

Neke od njegovih pesama toliko su prepoznatljive da su, kako se to kaže, već "ušle u narod".

Pored sasvim očiglednih autorskih dometa, svi koji se bave gitarom znaju da je Bata instrumentalista koji poseduje potpuno osobenu i prefinjenu tehniku i da je njegov manir svirke vrlo teško kopirati.

Miodrag Bata Kostić nikada se nije gurao u prve redove, već su mu oni pripali sasvim zasluženo, zahvaljujući pre svega njegovoj izvanrednoj muzikalnosti i sposobnosti da svoje emocije unese u pesmu i potom ih rasprostre poput bisera ispred nas, mameći nam osmeh, uzdah, a možda i poneku suzu.

O njegovoj ljudskoj strani izlišno je i govoriti.

Valjda iz domaće rokenrol priče i nema nikog kome skromnost tako dobro stoji, a da istovremeno ima toliko razloga da bude neskroman, kao što je to kod njega slučaj.

Neke od Batinih pesama proslavile su YU grupu, ali istovremeno možemo reći da je i YU grupa pronela njegovo ime putevima slave.

Uostalom, setimo se pesama "Bio jednom jedan pas", "Kosovski božuri", "Sama", "Opasno te volim", "Od zlata jabuka", "Zaboravi"...

Mnogi možda ne znaju da su ove kompozicije Kostićevo delo, ali isto tako znam da je malo onih koji nisu čuli makar neku od ovih pesama.

U tekstu koji sledi nećemo se previše time baviti, ovoga puta fokus će biti usmeren ka nekim Batinim instrumentalnim kompozicijama.

Njih svakako nema previše, ali čini mi se da i te kako zaslužuju da se poneka rečenica i o tome napiše.

Recimo, na albumu grupe Rock Stars pod nazivom ...Idemo dalje...  (2007.)  ima nekoliko takvih kompozicija, pa čak i instrumentalne verzije dobro poznatih pesama "Zaboravi" i "Sama".

Interesantno je da je Batina kompozicija "Kosovski božuri" trebalo da bude instrumental, ali je u poslednjem trenutku odlučeno da njen središnji deo ipak bude vokalni.

Da je zadržana početna ideja, to bi značilo da bi se prvo Batino instrumentalno delo pojavilo još davne 1972. godine.

1. "Balada o YU grupi"

U novembru 1973. u tadašnjoj štampi mogla se pročitati vest da je Miodrag Bata Kostić ponovo u timu braće Jelić, odakle je otišao 1972. godine nakon njihove letenje tezge u Rovinju, jer je u planu bilo osnivanje super-grupe Opus, u kojoj su pored Bate trebali da budu još dvojica bivših članova YU grupe - Mive Okrugić i Velibor Boka Bogdanović, ali kako je početak njihovog rada stalno odlagan, Bata odlazi u Sarajevo gde upisuje Muzičku akademiju.

Kada je Opus konačno počeo s radom i dalje nije išlo sve kako je zamišljeno, tako da se on vraća svom starom jatu, što je svakako bilo dobro iz nekoliko razloga.

Na prvom mestu, Bata je jedan od onih gitarista koji se savršeno uklapaju u stil YU grupe, a što se autorskog doprinosa tiče, tu i ne treba puno trošiti reči.

YU grupa je svirala njegove kompozicije bez obzira da li je on sa njima ili ne i tako je ostalo sve do današnjih dana.

Drugi, veoma važan razlog jeste da je Dragi Jelić već krajem aprila 1974. morao ići u Ljubljanu na odsluženje vojnog roka, pa je Batin dolazak pružao mogućnost da oni i dalje nastave s radom.

Pre nego što će Dragi obući sivomaslinastu uniformu snimili su drugi album pod nazivom "Kako to da svaki dan?", koji će se u prodaji pojaviti sredinom leta 1974. godine i tu je Bata Kostić dao veoma značajan doprinos, kako u autorskom tako i u sviračkom smislu, jer je njegovo ime, bilo kao autora ili koautora, potpisano na pet kompozicija od ukupno osam koliko ih ima na LP-iju.

Jedna od kompozicija za koju je Bata kompletan autor je i nadasve lirični instrumental "Balada o YU grupi", u kome gitara kao da nam priča neku priču, čas tiše čas glasnije, ali uvek ubedljivo i dostojanstveno.

Biće to prvi instrumental Bate Kostića koji se našao na nekoj ploči.

2. "Noćas mi trebaš"

Što se ove kompozicije tiče, tu bi naša priča mogla ići u dva pravca.

Mogao bih pisati o tome da je ona danas gotovo potpuno zaboravljena, što je slučaj i sa albumom na kome se nalazi.

No krenimo redom.

Ime Ratislava Raše Đelmaša, sigurno je poznato svakom iole boljem poznavaocu jugoslovenske rok scene.

Od školskog benda Anđeli, Hendrixove dece, potom grupa Feliks i Mobi Dik, Pop mašine, YU grupe i Zebre, Raša se svrstao u red najvažnijih jugoslovenskih bubnjara.

Ipak, čini se da danas nema previše onih koji se sećaju da je Raša 1982. godine za sarajevski "Diskoton" objavio LP "Hot Rock" i tako postao jedan od malobrojnih jugoslovenskih rok bubnjara koji imaju svoj solo album.

Za realizaciju te ploče Đelmaš je okupio proverena imena tadašnje jugoslovenske scene, pa su pored njega na snimanju učestvovali: Miodrag Bata Kostić - gitare, Laza Ristovski - klavijature, Zoran Nastoski - vokal (ex Magično oko), Lola Andrijić- bas i Anka Lazarević - prateći vokal.

Svemu ovom prethodila je činjenica  da je Đelmaš 1976. godine odlučio da napusti YU grupu sa željom da osnuje svoj bend u kome bi imao vodeću ulogu.

Tako je nastala grupa Zebra kroz čiju postavu je prošlo dosta muzičara, a neka od tih imena su: Anka Lazarević (vokal), Ana Merlini (gitara), Bata Radovanović (klavijature), Nele Stamatović (gitara), Željko Nikolić (gitara)...

Objavili su tri singla i album pod nazivom "Kažu da je takav red", koji nije dobio baš povoljne ocene kritičara, a nije se najbolje ni prodavao, što na kraju dovodi do prestanka njihovog rada.

Nakon toga Raša objavljuje malopre pomenuti album "Hot rock", koga se danas malo ko seća.

Pa iako na tom LP-iju piše da je on autor svih kompozicija, više je nego vidljiv uticaj Bate Kostića, a jasno je da je neobični instrumental "Noćas mi trebaš" u potpunosti Batino delo.

I dan-danas se sećam trenutka kada sam ovu kompoziciju prvi put čuo na radiju i tom prilikom uopšte nisam mogao da dokučim ništa u vezi nje -

ni ko svira, ni naziv kompozicije, na kojoj ploči se nalazi, apsolutno ništa.

Kada sam malo kasnije kupio Đelmašev solo album, dok sam ga preslušavao, na moje opšte iznenađenje začuo sam uvodne rifove tog instrumentala i tako rešio dilemu koja je trajala nekoliko meseci.

"Noćas mi trebaš", manirski gledano, ogledalo je Bate Kostića, a s obzirom da je to danas potpuno zaboravljena kompozicija, ovo je svakako dobra prilika da je makar na trenutak izvučemo iz zaborava.

3. "Tvoja pesma"

Iako Bata već odavno nije član YU grupe, on i dalje neumorno radi.

S obzirom na današnje tehničke mogućnosti, u svom stanu montirao je mali studio u kome piše i stvara nove kompozicije iz čega je nastao album "Staro gvožđe" koji je 2020. godine objavila izdavačka kuća Croatia Records.

Pored Bate Kostića, u realizaciji tog ostvarenja učestvovali su: Nenad Božić - bas gitara i vodeći vokal; Nikola Mirković - gitara, vokal i Isidor Gerić - bubnjevi.

Na albumu se nalazi jedanaest pesama, od čega je jedino "Poleti ptico" već ranije objavljena i nalazi se na LP-iju "Među zvezdama", YU grupe.

Autor muzike za sve kompozicije je Bata Kostić, tekstove je napisala Lenka Tošić, izuzev za "Poleti ptico" - Marina Tucaković i "Staro gvožđe" - Nikola Čuturilo.

Između ostalih, na albumu se nalazi i setni instrumental "Tvoja pesma", koji je Bata posvetio svom prerano preminulom sinu, o čemu mi je u jednom razgovoru rekao:

Tu kompoziciju posvetio sam mom pokojnom sinu Nikoli. Nisam namerno hteo da stavljam njegovo ime da ne bih banalizovao celu stvar. Jednostavno, to je moja unutrašnja potreba i znam da se njemu obraćam, njemu sviram i zbog toga je i takav naziv.

(Telegraf.rs)